Od Hasanaginice do Aleksije Rajčić: Vanja Ejdus o ženskoj sudbini kao intimnom spektaklu
© Sputnik / Dejana Vuković
Pratite nas
Počela sam sa Hasanaginicom, to je jedna od mojih prvih uloga, ženom koja takođe trpi u muškom svetu, ali ne uspeva ništa da uradi protiv tog sveta. Zbog toga mi izgleda kao da sa ovom ulogom nekako završavam krug i započinjem neki novi, kaže za Sputnjik glavna junakinja predstave „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ glumica Vanja Ejdus.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ova neobična priča o ženi koja je, primorana da se odbrani od nasilnog muža, odlučila da pravdu uzme u svoje ruke, pre nekoliko večeri nagrađena je dugotrajnim aplauzom posle premijere odigrane na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta.
Hasanaginica nije uspela da se izbori
Za glumicu Vanju Ejdus reč je o jednoj u nizu uloga u kojima je igrala ženu koja iz različitih razloga trpi nasilje u muškom svetu: od Hasanaginice i Antigone do Aleksije Rajčić.
„Da, često igram neke žene koje ne mogu da se uklope u društvo i muški svet. Žena u muškom svetu zapravo je večna tema, s tim što Hasanaginica ne uspe uopšte da se izbori, Antigona uradi ono što je zamislila i na kraju umre, a kod Aleksije postoji motiv smrti, jer ona ne može ni do toga da dođe: ona odlazi u zatvor kao u konačno oslobođenje, ali čak joj je i smrt ukinuta kao večna žudnja za begom“, kaže Vanja Ejdus.
„Zatvorenice“ kao inspiracija
Govoreći o glavnoj junakinji komada „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ ona podseća da je reč o liku iz mašte pisca Đorđa Kosića a koji je inspirisan knjigom „Zatvorenice“ Milutina A. Popovića napisanom u 19. veku.
Uspavanka za Aleksiju Rajić
© Foto : Marijana Jankovic, ustupljeno Sputnjiku
„To je knjiga u kojoj je neko anoniman u 19. veku skupljao iskaze zatvorenica i njihovih zločina. Ta knjiga u kojoj saznajemo o sudbini žena i o njihovom položaju u društvu toga doba, veoma je važan dokument i o društvu i o odnosu prema ženama. Đorđe Kosić je inspirisan njome napravio miks raznih priča, pa je i Aleksija Rajčić jedan miks žena iz te knjige. Ona može biti bilo ko, dakle nije istorijski već izmišljeni lik koji namerno ima nezapamtljivo ime i prezime zato što je ime nebitno. To mogu biti ja, možete biti vi, bilo koja žena koja se našla u situaciji trpljenja.“
Ono što se pojavljuje kroz ceo komad, dodaje glumica, jeste motiv čekanja.
„Babe, majke, sestre, čekale su boljitak, sreću, dete, kraj svog veka, svog čoveka, i smrt… Sve žene čekaju, u krug čekaju, a zapravo trpe muški rod i žrtve su toga. Aleksija Rajčić je neko za koga ne znam da li je heroj ili antiheroj, ali jeste neko ko je prekinuo niz tako što ubija svoga muža i nasiljem prekida taj lanac.“
Ako Mia Farou nije uspela, kako će obična žena
Na pitanje da li se od kraja 19. veka promenila o sudbina žena budući da nasilje nad njima nije prestalo, Ejdus odgovara da postoje konkretni dokazi koji govore da je do promene ipak došlo.
„Mislim da tada u zakonu nije ni postojala reč `silovanje`, ali danas postoji. U predgovoru knjige „Zatvorenice“ postoji rečenica –pitanje koja glasi `da li su žene koje su ubijale načinile korak ka ženama koje glasaju`. Ovo jeste neka vrsta puta ka emancipaciji žena, ali to nije odvedeno do kraja. Žene su često ugrožene ekonomski, socijalno, društveno i nemaju kome da se obrate, nekome ko će im poverovati. Zbog toga moraju da trpe. Na Netfliksu postoji dokumentarac o Vudiju Alenu i Miji Farou, čuvenim holivudskim glumcima, u kome je Mia Farou iznela dokaze, čak i snimke, o tome kako je Vudi Alen silovao njihovo drugo usvojeno dete. Mi to gledamo na TV, na Netfliksu, u 21. veku, i gledamo da Mia Farou nije uspela ništa, jer je njen suprug prosto bio moćniji. I šta posle tog filma da se kaže, kome da se obrati jedna obična žena kad slavna glumica nije mogla to da pobedi?“
Uspavanka za Aleksiju Rajić
© Foto : Marijana Jankovic, Ustupljeno Sputnjiku / us
Kao posebna vrednost predstave „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ već je istaknuto da ne samo što se bavi temom koja nije često tretirana u pozorištu, nego se njome bavi – na umetnički način. Vanja Ejdus kaže da je ovde reč o jednoj umetničkoj rekonstrukciji zločina izvedenoj pažljivo biranim sredstvima.
„Za razliku od nekih predstava na sličnu temu koje su uglavnom nekakav dokumentaristički prikaz, naša predstava jedna je vrsta umetničke rekonstrukcije. Ovaj tekst koji nije ni realističan ni dokumentaran, napisan je u stihu, poetičan je, emotivan, ironičan. Meni se i dopao zbog te kombinacije ironije i emotivnosti. Ovde pored rime postoji i muzika, ona je važan deo predstave što vuče na pomisao da je reč i o muzičkom komadu. Otuda i šest pevača na sceni koji ravnopravno sa glumcima dele ovu priču. Nikad do sad nisam učestvovala u sličnoj predstavi niti sam gledala nešto slično.“
Poznata glumica ističe da je njen zadatak bio da doprinese istinitosti i intimnosti ove priče.
Istina kao deo intimnog spektakla
„Istina i intimnost, to je ono što sam htela da dam. Deluje lako kad dođeš do tog rešenja, pomisliš `kako se toga nisam setila, koliko je ovo jednostavno`, ali da bi došao dotle moraš da pročistiš sve viškove, sve pokušaje spoljnih sredstava. Nedavno smo se složili da je ovo u žanrovskom smislu nekakav intimni spektakl zato što sprovodim taj lik vrlo intimno, svedenim, minimalističkim sredstvima, a oko mene se na neki način dešava spektakl.“
Glumica otkriva da je u njenom poslu najvažnije ispričati priču na način koji je pozorišno uzbudljiv.
„Mi ne znamo šta će ta priča probuditi u gledaocu, to je potpuno individualno. Ne mislim da pozorište može da menja svet, ali verujem da može da utiče na pojedince na različite načine: neko može da se zapita nešto o sebi, neko o društvu, neko može da se na neki način probudi, potakne, rasplače… Bilo koja vrsta katarze čak i ako se desi samo u jednom gledaocu u sali – već je dovoljno.“
