Naučnici izračunali kada bi ljudi mogli da dođu u kontakt sa vanzemaljcima
© Sputnik / Alekseй Malьgavko
/ Pratite nas
Ako u svemiru ima toliko galaksija, zvezda i planeta, zašto do sada nismo imali kontakt sa vanzemaljcima? To su jednostavna pitanja koja su suština Fermijevog paradoksa, a kineski naučnici sada su pokušali da odgovore ne jednostavno pitanje koje sledi: Koliko je ljudskom rodu potrebno vremena da bi došli u kontakt sa nekom vanzemaljskom civilizacijom.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Primenjujući matematičke i astrofizičke modele, naučnici Venđe Song i He Gao sa departmana za astronomiju Pekinškog normalnog univerziteta, jedne od najprestižnijih naučno-školskih ustanova u Kini, izračunali su da je za to potrebno oko 400.000 godina.
Taj period veoma je dug za ljudsku vrstu, koja je na Zemlji prisutna par stotina hiljada godina, a otkrila je poljoprivredu pre samo 12.000 godina, piše „Junivers tudej“.
Do kontakta sa vanzemaljcima - 400.000 godina
U naučnom radu „Broj mogućih inteligentnih civilizacija sa kojima može da se komunicira (CETI) u našoj galaksiji i mogućnost komunikacije među njima“, objavljenom u „Astrofizičkom žurnalu“, kineski naučnici iznose tezu o 400.000 godina kao vremenu u kom bi ljudska vrsta mogla da dođe u kontakt sa vanzemaljcima.
„Za ljude, jedinu naprednu inteligentnu civilizaciju na Zemlji, jedno od najzagonetnijih pitanja je da li su sami u svemiru. Mnogi naučnici su pokušavali da proučavaju vanzemaljski život, ali je veoma teško proučavati nešto za šta ne znamo ni da li postoji. Međutim, to nas neće zaustaviti“, navode kineski naučnici.
Proučavanje drugih civilizacija je zbunjujuće, jer naučnici mogu to da rade samo na osnovu jednog pogleda na svet – pogleda ljudi sa Zemlje. Ipak, mnogi su se uhvatili u koštac sa tim pitanjem uz poštovanje strogih naučnih pravila. Tako je jedna studije iz 2020, na primer, utvrdila da u Mlečnom putu ima 36 mogućih civilizacija sa kojima može da se komunicira (CETI).
Koliko CETI-ja zaista postoji je jedna od važnih stvari ako naučnici žele da izračunaju koliko nam je vremena potrebno da stupimo u kontakt sa njima.
Uloga Drejkove jednačine
Veoma važna u tome je Drejkova jednačina, matematički izraz koji daje procenu broja civilizacija u našoj galaksiji koje su sposobne i voljne da komuniciraju sa Zemljanima. Drejkova jednačina, koju je osmislio američki astronom Frenk Drejk, jedan je od najvažnijih pojmova u astronomiji.
Drejkova jednačina ima i mnoge mane, kao što je, na primer, to što su neke njene varijable često proizvoljne i mogu biti nagađanje, pa i računica nije pouzdana. Međutim, Drejkova jednačina je više misaoni eksperiment nego stvarni proračun, ali može poslužiti kao polazna osnova za istraživanja. Tako su je koristili i kineski naučnici.
Kako su oni došli do računice od 400.000 godina potrebnih za kontakt sa vanzemaljcima kad čak ni ne znaju koliko CETI ima u svemiru?
Koliko može da ima civilizacija u našoj galaksiji
Njihov rad referiše na neka prethodna istraživanja, kao što je ono iz 2020. koje navodi 36 CETI u našoj galaksiji. Naučnici su do tog broja došli uzimajući u obzir broj zvezda, istoriju formiranja, distribuciju metala, verovatnoću da zvezde u svojoj okolini imaju nastanjive planete nalik Zemlji...
Kineski naučnici koristili su dva glavna parametra, koja do sada nisu dovoljno istražena. Prvi je koliko ima nastanjivih planeta i koliko često bi život na njima mogao da evoluira u CETI. Drugi je u kom bi trenutku razvoja zvezde koja je u središtu planetarnog sistema mogla da se pojavi CETI.
U svojim kalkulacijama, odredili su varijable za oba ova parametra. Verovatnoća pojave života koji može da evoluira u CETI označena je sa fc, dok je trenutak u kom se CETI pojavljuje označen sa F. Tako su došli do dva scenarija, optimističnog i pesimističnog.
Optimistični i pesimistični scenario
U optimističnom scenariju, vrednost F je 25 odsto, dok je fc 0.1 odsto. To znači da je zvezda prošla 25 odsto svog života pre pojave CETI. A svaka nastanjiva planeta ima šanse za razvoj CETI od 0,1 odsto. U tom optimističnom scenariju, postoji 42.000 CETI u različitim vremenskim periodima. Prema tom scenariju, potrebno je oko 2.000 godina do komunikacije između dve civilizacije u galaksiji.
U pesimističnom scenariju, F je 75 odsto, dok je fc 0,001 odsto. To znači da jedan zvezdani sistem ne može imati CETI dok nije znatno stariji, dok je broj planeta na kojima ona može da se razvije veoma mali. Pesimistična kalkulacija daje rezultat od 111 CETI u Mlečnom putu, a potrebno je oko 400.000 godina do komunikacije civilizacija.
Kineski naučnici navode da je životni vek jedne civilizacije ograničen.
„Razlog tome su mnoge moguće smetnje, kao što su pitanja populacije, nuklearnog uništenja, iznenadne klimatske promene, udar komete, ekološke promene... U pojedinim pesimističnim situacijama, kao što je mogućnost Sudnjeg dana, ljudska vrsta mogla bi da nestane pre nego što ostvari kontakt sa nekom drugom civilizacijom“, navode naučnici.
Oni dodaju i da su vrednosti koje su koristili „prepune mnogo nepoznatih“ da bi se došlo do pouzdanog rezultata. Međutim, to ne znači, kako navode, da ne treba pokušavati da se dođe do saznanja.
