Kulturni razvitak Srbije: Borba protiv usisavanja srpske kulture i savremenog kolonijalizma
CC BY 2.0 / Niški Grafit/ Flickr /
Pratite nas
U godini jubileja, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka posvetio se, između ostalog, i medijskoj pismenosti tinejdžera i savremenom antikolonijalizmu, odnosno borbi protiv „usisavanja srpske kulture“.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Zvanična proslava 55. godišnjice Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka održaće se 11. maja a manifestaciju bi trebalo da uveličaju ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i dr Darko Tanasković, dugogodišnji saradnik Zavoda. Prema rečima direktora Zavoda Marka Krstića, ideja je da se puno ne govori o istoriji nego o tome šta nas čeka
„Ušli smo u jednu vrstu reformisanja ne samo programa nego i vizuelnog identiteta, a radimo i na novom sajtu. Ideja je da se narednih godina napravi jedna mala letnja scena. Zavod ima dve škole posvećene deci – školu slikanja i vajanja i školu glume. Školu glume su vodili Neša Nenadović i njegova supruga Snežana i namera je da ta scena ponese ime Neše Nenadovića. Trenutno najvažniji zadatak Zavoda je rad na republičkoj strategiji za kulturu“, kaže Krstić za Sputnjik.
Više od pola veka naučnog praćenja kulture
U trenutku osnivanja, 1967. godine, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka bio je jedna od prvih samostalnih ustanova za istraživanje kulture u svetu. Osnivač zavoda Stevan Majstorović bio je i jedan od osnivača i prvi glavni i odgovorni urednik posleratnog NIN-a. Objavio je tri ili četiri jako zanimljive knjige o kulturnoj politici koje će Zavod, u sklopu jubileja, da reprintuje.
„Zavod je 1968. osnovao časopis 'Kultura' koji je tada bio jedan od prvih časopisa za kulturnu politiku i sociologiju kulture i medija u svetu. I dan danas je na našim prostorima jedini časopis koji se bavi širom pričom u domenu humanističkih nauka. Promenio je dizajn a naša ideja je da komuniciramo sa novom publikom i uđemo u ozbiljniju kritičku raspravu o neuralgičnim tačkama i pitanjima srpske kulture, u najširem smislu. Mislim da neće izgubiti naučnost i referencijalnost a važno je da 'Kultura' postoji i kao naučni, ali i kao časopis otvoren za širu publiku.“
Logo 55. godišnjice Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
© Foto : Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
Od 2005. godine, Zavod je osmislio koncept koji radi sa Republičkim zavodom za statistiku – e-kultura. Zavod ima softver i metodologiju kontinuiranog praćenja posećenosti pozorišta, muzeja i bioskopa.
„Trenutno je ta posećenost oko 5, 5 odsto, što je trend koji traje od 2005. godine i sad se razmatra kako da se ta redovna publika proširi, odnosno kako da potencijalnu publiku, ljude koji dva ili tri puta godišnje idu u pozorište ili pročitaju dve ili tri knjige, animiramo i uključimo u neku širu priču kulture.“
Jedina srpska institucija koja sarađuje sa Uneskom
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sarađuje sa Uneskom i prošlog leta postao je jedina ustanova kulture Republike Srbije koja je ušla u međuvladin komitet određenih konvencija, dodaje Krstić.
„Zavod je programski bio odvojen od Ministarstva kulture a trebalo bi napomenuti da Ministarstvo gleda na Zavod kao na jednu vrstu kulturno-informativnog servisa što je jako dobro. Slogan jubileja je 'Mesto istraživanja', što nam je jako važno i ideja je da mi sledeće godine s Ministarstvom kulture napravimo projekte koji će biti direktno povezani sa potrebama Ministarstva, a da se Zavod bavi svojim projektima samo na nivou strateških ciljeva.“
Medijska pismenost dece: Demokratski predsednici više spinuju od dikatatora
Krstić smatra da je bitno da se okrenu mladima, uzrasta osnovnog i srednjeg obrazovanja i već su za godinu dana postavili tri velika istraživanja vezana za taj uzrast jer su tinejdžeri „najkritičnija grupa korisnika kulture“.
U toku je veliko istraživanje od nacionalnog značaja o medijskoj pismenosti i medijskim navikama srednjoškolaca i nastavnika. Ove godine su pokrili 15 beogradskih gimnazija a sledeće nameravaju da pokriju celu Srbiju.
Korice 172. broja časopisa Kultura
© Foto : Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
Otkriva da srednjoškolci imaju veliki problem sa spinovanjem. Čak 43 odsto đaka misli da je spinovanje tehnika u novinarstvu, s druge strane, njih 35 odsto zna da je to izvrtanje činjenica zarad nečijih interesa, ali je indikativno da jedan broj njih ne misli da je to problem već normalna pojava u medijima.
„Ne možete decu da naučite ukoliko im ne pokažete radikalne primere. Na primer, imali smo radnu grupu koja se bavila medijskim govorima velikih diktatora, ali ono što je sad novina i što je bitna stavka u ovom istraživanju jeste da ćemo da uključimo govore nekih demokratskih predsednika jer je tehnika medijskih strategija i spinovanja mnogo zastupljenija kod njih, nego kod diktatora.“
Savremeni antikolonijalizam – protiv „usisavanja“ srpske kulture
Zavod je u javni prostor vratio jedan davno zaboravljeni termin iz vremena SFRJ – antikolonijalizam. Jedna od velikih tekovina Jugoslavije je Pokret nesvrstanih, a ideju antikolonijalizma su vratili i zbog toga što je u vreme održavanja prvog samita nesvrstanih, 1961. u Beogradu, Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost a njegov govor tom prilikom bio je posvećen antikolonijalizmu, s tim što je tad glavni termin bio imperijalizam.
26 Februar 2022, 16:05
„Posle 60 godina, neoimperijalizam ima neke druge tekovine, ali je antikolonijalizam koji je mnogo više vezan za kulturu i kulturnu politiku možda dominantniji nego što je bio onda, u smislu da velike sile preko kulture i kulturne politike hoće da vas usisaju i potpuno isključe iz onoga što je vaš identitet. Stalo mi je da se naslonimo na tu veliku tradiciju jer je neophodno da postoji prostor u kome ćemo imati najširu moguću slobodu da razmišljamo o svojoj istoriji“.
Višak „evropskih tekovina“
Direktor Zavoda smatra da smo primili više evropskog i svetskog nego što nam je potrebno u smislu da „ne možemo da kalemimo svetske ili evropske standarde kod nas jer nije došlo do njihovog prirodnog razvoja“. Nije sporno da treba da postoje uticaji na našu kulturu, sporan je način na koji mi tretiramo ono što je naše.
„S druge strane, i mi smo krivi što predstavljamo našu tradiciju na retrogradan način. Od evropskih tekovina ja bih primenio samo način prezentacije jer mi sadržaj imamo. Imamo bazu i samo bi trebalo da vidimo kako da je predstavimo, ne samo svetu, nego i nama. Upravo zbog konfuzije koju imamo unutar naše nacionalne kulture, mladi prelaze jednu tačku i ulaze u jednu uniformnost svetskih formata, jer im je to pristupačnije i razumljivije. Upravo na tom polju mogli bismo mnogo da uradimo“, zaključio je Krstić.
