https://lat.sputnikportal.rs/20220503/kako-srpsko-voce-izdrzava-ovo-toplo-hladno-vreme-1136938093.html
Kako srpsko voće „izdržava“ ovo toplo-hladno vreme
Kako srpsko voće „izdržava“ ovo toplo-hladno vreme
Sputnik Srbija
Uprkos velikim temperaturnim razlikama čak i na dnevnom nivou, prema trenutnom stanju zasada voća u zapadnoj Srbiji, ove godine treba očekivati dobar rod, poput... 03.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-03T10:42+0200
2022-05-03T10:42+0200
2022-08-26T13:11+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
voće i povrće
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/1d/1124963325_0:74:1424:875_1920x0_80_0_0_5a2ec71fe340070d5875954bd9cdbb88.jpg
Smenjivanje hladnog zimskog i veoma toplog prolećnog vremena u samo nekoliko dana, ali i veliki dnevni rasponi između najniže i najviše temperature ostavili su trag na pojedinim voćnim vrstama u zapadnom delu Srbije. U nižim predelima, kakvi su Grocka, okolina Beograda i Vojvodina, gde nije bilo tako niskih temperatura u vreme cvetanja voća, to, smatra naš sagovornik, nije bio slučaj.Gde će biti štete po rod voćaOd ostalih voćnih vrsta bilo je štete kod jabuke i kruške. One, međutim, imaju nešto duži period cvetanja, jer se cvetovi sukcesivno otvaraju, tako da su stradali oni koji su u tom periodu bili otvoreni. Gde nije došlo do formiranja cveta, pupoljci su, kako objašnjava, preživeli i tu nema oštećenja, pa tu treba očekivati nešto manje štete.„Kod ostalih voćnih vrsta, šljive, trešnje, višnje, dunje i jagodastog voća nije bilo štete jer su tada bile u fazi da te niske temperature nisu negativno uticale na budući rod. Na lokalitetima gde nije bilo poznih prolećnih mrazeva treba očekivati jako dobar rod i voće je jako dobar rod ponelo“, ocena je našeg sagovornika.Od čega strepe voćariOn ističe da sneg koji je u nekoliko navrata, mimo očekivanja, zabeleo nešto više predele, nije naneo štetu jer u tim područjima vegetacija kasni u odnosu na niže predele.Tu kasnije dolazi do cvetanja, tako da zasad ne treba očekivati nikakve probleme, ni štete u pogledu prinosa.Jevremović ukazuje i na to šta je u narednom periodu rizik po voće i od čega bi voćari mogli da strepe.„Jedino što može da nanese problem u ovom momentu su pozni mrazevi, ali prema meteorološkim predviđanjima ne očekuje se da toga dođe. Cvetovi i mladi zametnuti plodovi su najosetljiviji na niske temperature, tako da bi sad neki pozni prolećni mraz naneo ogromne štete. S obzirom na to da se oni ne očekuju, jedino što u narednom periodu može da predstavlja problem su elementarne nepogode i grad. U poslednjoj deceniji je bio jako čest u gotovo celoj Srbiji“, napominje direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.Poredeći ovu godinu sa prošlom Jevremović podseća da je, ukoliko izuzmemo pozne proletnje mrazeve, lanjska godina bila jako dobra.Kao prošle godineVisoku rodnost su, kaže, imale gotovo sve voćne vrste gde nije bilo problema sa tim mrazevima i gde nije bilo elementarnih nepogoda.„Ukoliko uporedimo sada ovaj period i prošlu godinu, one su prilično slične i prema nekim sadašnjim procenama i trenutnom stanju, ove godine treba očekivati dobar rod“, zaključio je naš sagovornik.Koliko je to značajno ukazuje podatak da je prošle godine od 4,4 milijarde dolara izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije posebno bio značajan izvoz voća vredan više od 700 miliona dolara.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
velika temperaturna kolebanja, mraz pogodio breskve i kajsije, jabukama i kruškama mraz naneo manju štetu, najveći deo voća će imati dobar rod, izvoz voća prošle godine bio 700 miliona dolara,
velika temperaturna kolebanja, mraz pogodio breskve i kajsije, jabukama i kruškama mraz naneo manju štetu, najveći deo voća će imati dobar rod, izvoz voća prošle godine bio 700 miliona dolara,
Kako srpsko voće „izdržava“ ovo toplo-hladno vreme
10:42 03.05.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022) Uprkos velikim temperaturnim razlikama čak i na dnevnom nivou, prema trenutnom stanju zasada voća u zapadnoj Srbiji, ove godine treba očekivati dobar rod, poput prošlogodišnjeg. Izuzetak su breskve i kajsije koje je mraz u tom delu Srbiji pogodio dok su cvetale, kaže za Sputnjik direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, Darko Jevremović.
Smenjivanje hladnog zimskog i veoma toplog prolećnog vremena u samo nekoliko dana, ali i veliki dnevni rasponi između najniže i najviše temperature ostavili su trag na pojedinim voćnim vrstama u zapadnom delu Srbije. U nižim predelima, kakvi su Grocka, okolina Beograda i Vojvodina, gde nije bilo tako niskih temperatura u vreme cvetanja voća, to, smatra naš sagovornik, nije bio slučaj.
Gde će biti štete po rod voća
„Bilo je tih temperaturnih kolebanja u toku dana i sve dok temperatura nije padala ispod nula stepeni Celzijusa tu nije bilo nikakvih problema. U prethodnih mesec dana bilo je, međutim, bar u zapadnoj Srbiji, pet ili šest jutara sa temperaturom ispod nula stepeni. Negde je dolazilo i do minus pet, minus šest, tako da je to načinilo štete na pojedinim lokalitetima. Najviše su stradale kajsije i breskve gde je u pojedinim voćnjacima došlo i do totalne štete, do potpunog izmrzavanja cvetova“, kaže Jevremović za Sputnjik.
Od ostalih voćnih vrsta bilo je
štete kod jabuke i kruške. One, međutim, imaju nešto duži period cvetanja, jer se cvetovi sukcesivno otvaraju, tako da su stradali oni koji su u tom periodu bili otvoreni. Gde nije došlo do formiranja cveta, pupoljci su, kako objašnjava, preživeli i tu nema oštećenja, pa tu treba očekivati nešto manje štete.
„Kod ostalih voćnih vrsta, šljive, trešnje, višnje, dunje i jagodastog voća nije bilo štete jer su tada bile u fazi da te niske temperature nisu negativno uticale na budući rod. Na lokalitetima gde nije bilo poznih prolećnih mrazeva treba očekivati jako dobar rod i voće je jako dobar rod ponelo“, ocena je našeg sagovornika.
On ističe da sneg koji je u nekoliko navrata, mimo očekivanja, zabeleo nešto više predele, nije naneo štetu jer u tim područjima vegetacija kasni u odnosu na niže predele.
Tu kasnije dolazi do cvetanja, tako da zasad ne treba očekivati nikakve probleme, ni štete u pogledu prinosa.
Jevremović ukazuje i na to šta je u narednom periodu rizik po voće i od čega bi voćari mogli da strepe.
„Jedino što može da nanese problem u ovom momentu su pozni mrazevi, ali prema meteorološkim predviđanjima ne očekuje se da toga dođe. Cvetovi i mladi zametnuti plodovi su najosetljiviji na niske temperature, tako da bi sad neki pozni prolećni mraz naneo ogromne štete. S obzirom na to da se oni ne očekuju, jedino što u narednom periodu može da predstavlja
problem su
elementarne nepogode i grad. U poslednjoj deceniji je bio jako čest u gotovo celoj Srbiji“, napominje direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Poredeći ovu godinu sa prošlom Jevremović podseća da je, ukoliko izuzmemo pozne proletnje mrazeve, lanjska godina bila jako dobra.
Visoku rodnost su, kaže, imale gotovo sve voćne vrste gde nije bilo problema sa tim mrazevima i gde nije bilo elementarnih nepogoda.
„Ukoliko uporedimo sada ovaj period i prošlu godinu, one su prilično slične i prema nekim sadašnjim procenama i trenutnom stanju, ove godine treba očekivati dobar rod“, zaključio je naš sagovornik.
Koliko je to značajno ukazuje podatak da je prošle godine od 4,4 milijarde dolara izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije posebno bio značajan izvoz voća vredan više od 700 miliona dolara.
