https://lat.sputnikportal.rs/20220501/kakva-je-buducnost-evrope-smrzavanje-za-slobodu-ili-ruski-gas-za-ruske-rublje-video-1136850692.html

Kakva je budućnost Evrope: „Smrzavanje za slobodu“ ili ruski gas za ruske rublje /video/

Kakva je budućnost Evrope: „Smrzavanje za slobodu“ ili ruski gas za ruske rublje /video/

Sputnik Srbija

Emanuel Makron pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj i dobio novi petogodišnji mandat koji će biti oblikovan već u narednih desetak dana... 01.05.2022, Sputnik Srbija

2022-05-01T20:30+0200

2022-05-01T20:30+0200

2022-09-29T13:56+0200

svet

svet

svet – politika

analize i mišljenja

rusija

rusija – politika

ekonomija

gas

rublja

evropska unija (eu)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127391756_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e7568342c036ee1be89dabce66679057.jpg

U nedelju je Makron trijumfovao ubedljivije nego što su se pribojavali oni koji su strahovali od pobede Marin le Pen i njene najave da će Francusku povući iz komandnih struktura NATO-a. Makronova pobeda, ipak, nije bila onoliko ubedljiva kao 2017. – tada je konačna razlika među njima bila čak 33 odsto glasova, sada je upola manja – ali podatak koji makar podjednako dobro opisuje raspoloženje Francuske zabeležen je u prvom krugu izbora. Od krajnje levice do krajnje desnice, naime, oko 60 odsto glasova dobili su kandidati koji su veoma do izuzetno kritični prema NATO-u; nimalo nevažno, imajući u vidu da Makronu tek sad predstoji prava borba. Koliko sa zadatim protivnikom – Rusijom – još toliko i sa sopstvenim NATO saveznicima.I tek ćemo videti koliko će Makronu borba biti olakšana time što se u sličnoj, i podjednako neugodnoj, situaciji sad nalazi i kancelar Nemačke Olaf Šolc.Sankcije Nemačkoj„Ukrajinska sramota Nemačke i Francuske“, ratnohuškački u uredničkom komentaru grmi konzervativni britanski „Telegraf“: „Nije im dovoljno što finansiraju ratnu mašinu Vladimira Putina svojom zavisnošću od ruskih energenata, nego, zaprepašćujuće, neke evropske zemlje zapravo su i naoružavale Kremlj... Francuska i Nemačka prodale su oružje Moskvi u vrednosti od oko 300 miliona evra... Kancelar Olaf Šolc sramotno je slab u svojoj podršci Kijevu. Emanuel Makron, sa svoje strane, možda i jeste pojačao anti-putinovsku retoriku, ali ga zemlje poput Poljske i dalje optužuju zbog pokušaja da odobrovolji Kremlj... Posle francuskih predsedničkih izbora evropski lideri više neće imati izgovora da se ne pridruže ostalima u zapadnoj alijansi. Nemačka je već uništila svoju reputaciju u mnogim istočnoevropskim zemljama, dok je Makronova želja za velikom pogodbom sa Kremljom postala opscena.“Štaviše, „ako Nemačka ne želi da prestane da kupuje ruski gas, i ona sama treba da se suoči sa sankcijama“, poručuje „Telegraf“ u još jednom komentaru, a istovremeno i nemački „Špigl“ izveštava o „problemu Šolc“: „Raste nezadovoljstvo zbog kancelarovog držanja povodom Ukrajine. Revolt je čak počeo i u njegovoj koaliciji.“Smrzavanje za sloboduPritisak ove vrste, izgleda, nadomak je uspeha. „Evropa se nerado sprema za embargo na rusku naftu“, otkriva „Njujork tajms“, uz napomenu da su konkretne mere, prevarantski, planirane tek nakon francuskih izbora: „Zvaničnici kažu da će se o predloženom embargu pregovarati posle drugog kruga, da se osigura da uticaj na cene goriva na pumpama ne pomogne populističkom kandidatu Marin le Pen.“I zaista, Makronov ministar finansija Bruno le Mer već iskazuje nadu da će „u narednim nedeljama ubediti evropske partnere da prestanu da uvoze rusku naftu“, a nemačka šefica diplomatije Analena Berbok sa svoje strane najavljuje da će uvoz ruske nafte „biti do kraja godine“.Za to vreme, Evropa neka se pripremi. Tako što će biti prljavija – dnevnik „Bild“ Nemcima ozbiljno savetuje da preskaču tuširanja što češće mogu, navodno je to dobro i za kožu – tako što će smanjiti brzinu na auto-putu i smanjiti količinu tople vode u bojlerima po smernicama Evropske komisije, i tako što se, kao u Italiji, neće hladiti ispod 25 stepeni, i neće grejati iznad 19. Bivši nemački predsednik Joahim Gauk poziva i na „smrzavanje za slobodu“.Ozbiljniji pak upozoravaju na ozbiljnu štetu. „Posledice bi mogle da budu ekstremno bolne, prvenstveno za inicijatore ove politike“, opominje predsednik Rusije Vladimir Putin, a njegove reči, skoro kao eho, neočekivano ponavlja američka ministarka finansija Dženet Jelen: „Totalni embargo na uvoz ruskih energenata ne bi mnogo uticao na rusku ekonomiju, ali bi obogaljio Evropu kroz ogroman rast cena... Moramo da budemo pažljivi kad razmatramo potpunu evropsku zabranu, recimo, uvoza nafte.“Trenutak istineI Martin Vensleben, generalni direktor Asocijacije nemačkih komora trgovine i industrije, opominje da bi „bojkot ruskog gasa za Nemačku bio katastrofalan“, dok ministar ekonomije Robert Habek predviđa i „društvene nemire“. Pritom već sada, zabrinuto ukazuje „Fajnenšel tajms“, proizvođačke cene u Nemačkoj rastu najbrže u poslednje 73 godine – čak 30,9 odsto u odnosu na prošli mart, duplo više nego tokom stagflacije '70.-ih godina prošlog veka.A trenutak istine nastupa već ovih dana, jer na naplatu stiže ruski gas isporučen nakon odluke da mora da bude plaćen u rubljama, ili ga neće biti. I Evropa će morati da kapitulira – pred zahtevom da to ne učini na sopstvenu štetu, ili pred zahtevom da to učini u korist Rusije.Šta će izabrati? Zašto baš sada raste pritisak na Olafa Šolca i Emanuela Makrona? I kakve će biti posledice odluka koje će oni doneti?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke, i ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević.Pobeda bez trijumfaKomentarišući ishod francuskih predsedničkih izbora, Miroslav Stojanović ističe da „nije iznenađenje Makronova pobeda, već neočekivano veliki broj glasova koji je dobila Marin le Pen, pogotovo imajući u vidu pravu pogromašku atmosferu koja je protiv nje bila pokrenuta širom Evrope. Njeno dovođenje u vezu sa Rusijom trebalo je Francuze da odvoji od nje, međutim, desilo se suprotno, Le Penova je dobila više glasova nego ikada... U tom smislu, i nemački mediji, posmatrajući sa strane, komentarišu da je ovo Makronova pobeda bez trijumfa, i veliko je pitanje da li će on ubuduće davati ton čitavoj Evropskoj uniji kao što se očekivalo posle odlaska Angele Merkel.“Makronov reizbor, za koji je navijao i krupni svetski kapital najavljujući katastrofične posledice u slučaju pobede Marin le Pen, ukazuje Bojan Dimitrijević, „predstavlja kontinuitet politike kakva je i dosad vođena, a koja neprestanim reformama dovodi do daljeg pogoršanja položaja zaposlenih u korist bogate elite – ipak je Makron izašao iz šinjela porodice Rotšild. Otuda i njegovo zalaganje za pretvaranje EU u globalističku superdržavu u kojoj nacionalne države imaju sve manje prava, dok se stvarna moć – i politička i ekonomska – u integrativnom procesu kojim je upravljano iz SAD sve više prebacuje u ruke bezličnih, neizabranih struktura.“Kvadratura krugaOve strukture, ipak, više ne rukovode globalnim procesima na način na koji su to mogle da čine tokom unipolarnog momenta nesputane američke hegemonija. Te su zato sada „i Makron i Olaf Šolc, u ovim lomovima na svetskoj sceni“, napominje Miroslav Stojanović, „prinuđeni da pokušaju da reše nemoguću kvadraturu kruga – da udovolje američkim pritiscima da zaoštre odnos sa Rusijom, ali da pritom ne unište sopstvenu privredu i društveni poredak, imajući u vidu da su potpuno nerealne zamisli o zameni ruskih energenata i ostalih neophodnih sirovina. Zbog svojih pokušaja da spreči potpunu eskalaciju sukoba Šolc se sad nalazi na žestokom udaru medija, ali i pred opasnošću od pobune u sopstvenoj vladajućoj koaliciji... Pod pritiskom pretnje izbijanja socijalnih nemira usled pogoršanja ekonomske situacije, ipak, oni će biti prinuđeni na korake u pravcu zaštite sopstvenih nacionalnih interesa. A to podrazumeva saradnju s Rusijom, a ne prekidanje veza kakvo zahteva NATO koji Evropu drži pod svojom šapom. Istovremeno, međutim, Nemačka je odlukama G7 i Evropske unije obavezana da ne kupuje ruske energente za rublje... Sve to stvara jednu eksplozivnu mešavinu koja je nepredvidiva, i u političkom, i u ekonomskom i u socijalnom smislu.“„Gas je ključni energetski resurs, ne samo za stanovništvo nego i za privredu. Njegova nestašica značila bi zaustavljanje čitavih proizvodnih lanaca, jer je u pojedinim industrijama zavisnost od ruskog gasa stoprocentna,“ ističe Bojan Dimitrijević. „Upravo zato će i morati da se pronađe način da se udovolji zahtevu Rusije da joj se gas plaća u rubljama, uprkos sankcijama koje sad ugrožavaju samu EU – posle Ukrajine, najveći gubitnik u ovoj situaciji je Unija, a unutar nje Nemačka... Realan je scenario stagflacije na koji se sve više upozorava – visoka inflacija praćena niskim stopama rasta – što će samo biti pogoršano ako zaista dođe do prekida uvoza iz Rusije. Ovo će za sobom povući i pad vrednosti evra, i neminovno izbijanje socijalnih nemira. U isto vreme, na već postojeći trend napuštanja dolara kao rezervne svetske valute nadovezao se ruski zahtev za plaćanje sirovina u rubljama; u ekonomskom smislu, to je značajniji događaj od samog sukoba u Ukrajini koji je procesu dedolarizacije dao značajan impuls. A to će, kao posledicu, budući da je dolar ključ, imati i krizu NATO-a, i opadanje američke političke moći kao posledicu opadanja ekonomske moći, i totalno prekomponovanje međunarodnih finansijskih i svih drugih institucija.“

https://lat.sputnikportal.rs/20220421/iz-londona-lansirana-ideja-da-se-i-nemackoj-uvedu-sankcije--zbog-rusije-1136667975.html

https://lat.sputnikportal.rs/20220427/rusija-obustavila-isporuku-gasa-bugarskoj-i-poljskoj-dok-se-madjarskoj-gas-isporucuje-nesmetano-1136831472.html

evropa

2022

Vesti

sr_RS

svet, svet – politika, analize i mišljenja, rusija, rusija – politika, ekonomija, gas, rublja, evropska unija (eu), novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, evropa