Crna lista trgovaca: Kako bezbedno kupovati preko društvenih mreža
© Sputnik / Ramilь Sitdikov
Pratite nas
Nacionalna organizacija potrošača napravila je listu neregistrovanih trgovaca na društvenoj mreži Instagram i dostaviće je Tržišnoj inspekciji.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Jedna Beograđanka je kupila aparat za masažu, platila ga 1.600 evra, ali on ne radi. Reklamacije, a ni prodavca, međutim, nema jer ga je kupila preko interneta. Za njim traga i Tržišna inspekcija.
Na ovakve pojave upozorava i Nacionalna organizacija potrošača, koja je objavila novu listu od 435 prodavaca za koje se sumnja da prodaju robu na crno preko društvenih mreža, piše RTS.
„Ovaj spisak se pravi na osnovu prijava potrošača koji su oštećeni. Kao organizacija i mi smo se bavili istraživanjem da vidimo ko se oglašava, čije su glasne poruke primamljive, a ne poštuju zakon“, kaže Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacija potrošača Srbije.
Veliki broj Instagram profila sa prethodne liste je ugašen. Pošto sve više ljudi kupuje onlajn, međutim, povećava se i broj neregistrovanih trgovaca.
Ovaj spisak Nacionalna organizacija potrošača Srbije dostavlja Tržišnoj inspekciji. Najviše prijava, kako su nam rekli, odnosi se na prodaju odeće, obuće, nakita, tehničke robe.
„Sve što se nekada prodavalo na pijacama i na ulici, preselilo se na internet“, ističe Dragan Gajić, rukovodilac grupe za sprečavanje sive ekonomije.
Kako se kontrolišu internet prodavci
Kontrola internet prodavaca je komplikovana, dugo traje i teško je doći do njih, kažu u Tržišnoj inspekciji.
„U tim kontrolama, kada dođemo do tih subjekata, nalažemo im da se registruju da bi mogli da obavljaju trgovinsku delatnost, zabranjujemo dalje da se oglašavaju preko interneta i da rade dok se ne registruju i podnosimo zahtev sudiji za prekršaje“, objašnjava Dragan Gajić.
Inspektori rade u saradnji sa MUP-om, odnosno Odeljenjem za visokotehnološki kriminal. Tada se podnose i krivične prijave u zavisnosti od količine i vrste robe.
Nadležni upozoravaju da je to, ipak, rizična kupovina ukoliko na profilu nema poslovnog imena, adrese i PIB-a trgovca.
Novčane kazne za ovakav vid prevare su do dva miliona dinara.
Potrošačima je ipak najteže jer ostanu i bez novca i bez robe, a sa malo mogućnosti - da to prijave tržišnoj inspekciji ili da tuže prodavce do kojih je nemoguće doći.
