https://lat.sputnikportal.rs/20220427/carska-vrata-na-aja-sofiji-ostecena-pa-restaurirana-nekoliko-dana-kasnije-foto-1136869401.html
Carska vrata na Aja Sofiji oštećena, pa restaurirana nekoliko dana kasnije /foto/
Carska vrata na Aja Sofiji oštećena, pa restaurirana nekoliko dana kasnije /foto/
Sputnik Srbija
Tursko udruženja istoričara umetnosti (SDT) 18. aprila na svom nalogu na Tviteru objavilo je da je otkriveno da su Carska vrata na Aja Sofiji u Istanbulu... 27.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-27T21:24+0200
2022-04-27T21:24+0200
2022-04-28T12:45+0200
kultura
kultura – vesti
kultura
aja sofija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/07/0e/1123005136_0:143:1215:826_1920x0_80_0_0_1f30f2a4b5cc0629e8b4a55db8468db4.jpg
Da su Carska vrata na Aja Sofiji oštećena otkriveno je 18. aprila u 20 sati i 45 minuta, nakon prvog teravih namaza održanog u toj hrišćanskoj svetinji nakon 88 godina (teravih namaz je namaz koji muslimani klanjaju tokom meseca Ramazana). Dva dana kasnije, 20. aprila, Carska vrata su restaurirana, čime su delimično ublažene negativne reakcije koje je ovaj vandalski čin izazvao među stručnom javnošću, hrišćanima i muslimanima. Policija i dalje nije utvrdila ko je odgovoran za oštećenje Carskih vrata Svete Sofije, piše na stranici „Srpska srednjovekovna istorija“ na Fejsbuku.Pomenuta vrata su najveća na Aja Sofiji, visoka su oko sedam metara i napravljena su u 6. veku. Romeji su tvrdili da su ona napravljena od drveta sa Nojeve barke.Sveta Sofija je građena u periodu od 532. do 537. godine, u vreme vladavine romejskog cara Justinijana V. U Aja Sofiji su vršena krunisanja romejskih careva i hirotonisanja carigradskih patrijarha.Na dan pada Carigrada pod osmanlijsku vlast 29. maja 1453. godine sultan Mehmed II se pomolio u Aja Sofiji i naredio da se taj hram pretvori u džamiju.Sve do 1931. godine Sveta Sofija je bila džamija, a onda je sekularizovana, da bi 1935. godine u vreme turskog predsednika Mustafe Kemala Ataturka bila pretvorena u muzej. Odlukom turskih vlasti Aja Sofija je 2020. godine ponovo pretvorena u džamiju, što je izazvalo brojne kritike širom sveta.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/07/0e/1123005136_0:11:1215:922_1920x0_80_0_0_6f6210f22d7387d5a5d4623188b59f7d.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura – vesti, kultura, aja sofija
kultura – vesti, kultura, aja sofija
Carska vrata na Aja Sofiji oštećena, pa restaurirana nekoliko dana kasnije /foto/
21:24 27.04.2022 (Osveženo: 12:45 28.04.2022) Tursko udruženja istoričara umetnosti (SDT) 18. aprila na svom nalogu na Tviteru objavilo je da je otkriveno da su Carska vrata na Aja Sofiji u Istanbulu oštećena. Na svu sreću, ta vrata su restaurirana nekoliko dana kasnije.
Da su Carska vrata na Aja Sofiji oštećena otkriveno je 18. aprila u 20 sati i 45 minuta, nakon prvog teravih namaza održanog u toj hrišćanskoj svetinji nakon 88 godina (teravih namaz je namaz koji muslimani klanjaju tokom meseca Ramazana). Dva dana kasnije, 20. aprila, Carska vrata su restaurirana, čime su delimično ublažene negativne reakcije koje je ovaj vandalski čin izazvao među stručnom javnošću, hrišćanima i muslimanima. Policija i dalje nije utvrdila ko je odgovoran za oštećenje Carskih vrata Svete Sofije, piše na stranici „Srpska srednjovekovna istorija“ na Fejsbuku.
Pomenuta vrata su najveća na Aja Sofiji, visoka su oko sedam metara i napravljena su u 6. veku. Romeji su tvrdili da su ona napravljena od drveta sa Nojeve barke.
Sveta Sofija je građena u periodu od 532. do 537. godine, u vreme vladavine romejskog cara Justinijana V. U Aja Sofiji su vršena krunisanja romejskih careva i hirotonisanja carigradskih patrijarha.
Na dan pada Carigrada pod osmanlijsku vlast 29. maja 1453. godine sultan Mehmed II se pomolio u Aja Sofiji i naredio da se taj hram pretvori u džamiju.
Sve do 1931. godine Sveta Sofija je bila džamija, a onda je sekularizovana, da bi 1935. godine u vreme turskog predsednika Mustafe Kemala Ataturka bila pretvorena u muzej. Odlukom turskih vlasti Aja Sofija je 2020. godine ponovo pretvorena u džamiju, što je izazvalo brojne kritike širom sveta.