Vilnjus sledi kurs Brisela: Zamrzavanje sredstava ruskim i beloruskim državljanima
© Foto : Pixabay
Pratite nas
Vlasti Litvanije zamrzle su milione dolara, evra i stotine hiljada rubalja ruskim i beloruskim državljanima na osnovu sankcija koje su uvele Evropska unija i Vašington protiv Moskve i Minska u vezi sa događajima u Ukrajini, saopštila je litvanska Služba za istragu finansijskog kriminala.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Sredstva od 19,215 miliona evra i 2,071 milion dolara zamrznuta su sedam pravnih i fizičkih lica na osnovu sankcija“, navodi se u saopštenju.
Služba dodaje da su blokirani i transferi novca tim licama u finansijskim istitucijama Litvanije u iznosu od 1,063 miliona evra, 1,348 miliona evra i 546 miliona rubalja.
Međutim, nije precizirano na koji vremenski period su sredstva zamrznuta.
Slične mere uvede su i protiv predstavnika Belorusije. Za tri pravna i jedno fizičko lice iz te zemlje izrečene su sankcije koje podrazumevaju zamrzavanje 45,7 hiljada evra.
Istovremeno, litvanski predsednik Gitanas Nauseda izjavio je da je postepeno jačanje sankcija protiv Ruske Federacije u vezi sa zbivanjima u Ukrajini bila taktička greška Evropske unije. Kako kaže, trebalo je odmah primeniti maksimalno restriktivne mere.
„Ne može se reći da je Zapad odmah iskoristio puni potencijal sankcija. Išli smo postepeno i smatram da je to bilo gubljenje vremena, jer se pozicija Rusije nije promenila ili se neznatno promenila“, istakao je predsednik Litvanije.
Prema njegovim rečima, ekonomske sankcije moraju biti sveobuhvatne.
„To je jedini način da se postigne uticaj. Litvanija je uvek dosledno podržavala što surovije sankcije“, konstatovao je on.
Podsetimo, ranije je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da prilikom razmatranja daljih sankcija protiv Rusije zbog dešavanja u Ukrajini Evropska unija razmatra mere koje se tiču bankarskog sektora, konkretno, „Zberbanke“, kao i restrikcija u oblasti energetike. Ona je takođe istakla da je glavni cilj smanjenje prihoda ruskih vlasti. Prema njenim rečima, sankcije Zapada sve više destabilizuju rusku ekonomiju i da Rusija neće moći da izbegne državni bankrot.
Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Kao odgovor na vojnu operaciju, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se Rusija za njih unapred pripremala. Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom koje joj Zapad stvara.
