https://lat.sputnikportal.rs/20220425/sta-raditi-u-slucaju-zemljotresa-i-mogu-li-oni-da-se-predvide-1136781072.html
Šta raditi u slučaju zemljotresa i mogu li oni da se predvide
Šta raditi u slučaju zemljotresa i mogu li oni da se predvide
Sputnik Srbija
Zemljotresi se ne mogu predvideti, a od prirode možemo sve da očekujemo i zato moramo biti obazrivi, kaže profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog... 25.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-25T13:58+0200
2022-04-25T13:58+0200
2022-04-25T13:58+0200
društvo
društvo
srbija
srbija – društvo
zemljotresi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1b/1130190978_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_cdbb737167b2cb7627f0cd1b8976de14.jpg
Danas je zabeležen zemljotres u Severnoj Makedoniji, a proteklog vikenda nekoliko puta se zatreslo tlo na području Hercegovine. Potresi su se osetili i u Srbiji i Crnoj Gori. Najpre je oko 23 sata BiH pogodio zemljotres jačine 5,8 jedinica Rihterove skale.U Stocu je poginula 28-godišnja devojka kada je posle zemljotresa na kuću u kojoj je bila pala stena. Više osoba je povređeno. Na Vaskrs, oko pola sedam, dogodio se novi potres jačine 4,8 jedinica Rihtera, na području Stoca.Zemljotres u Hercegovini među jačimProfesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta rekao je da je klasifikacija intenziteta zemljotresa dobijena na osnovu statistike analizom i posmatranjem zemljotresa koji su se dogodili poslednjih 100 godina.Epicentar je bio na oko 9 kilometara od Ljubinja. Profesor kaže da je to nezgodno, jer čim je bliži, on više treska, grmi i „galami“, i uzrokuje veće materijalne štete.Govoreći o oštećenjima objekata, Milovanović kaže da to nisu velika naselja, oštećeni su objekti starije gradnje, u pitanju je područje u kom se skromno živi, nije lako napraviti dobru kuću koja će moći sve to da izdrži, uglavnom su stradali objekti zidani sa slabom stabilnošću.„To je prostor gde su erozija i voda napravile i dezintegrisale krečnjake krede. Dok su dinosaurusi šetali drugim delom planete ovde je bio okean, stvoreni su krečnjaci, oni su se polomili, sada je to voda razdruzgala i omogućila kretanje koje je uzrokovano zemljotresom. Dogodilo se da je ogroman blok probio krov kuće i nastradala je devojka“, objasnio je profesor.Kako se ponašati u slučaju zemljotresaProfesor Milovanović kaže da statistika pokazuje da je jedan zemljotres najjači, a iza njega su sve slabiji i slabiji. Slučajevi zemljotresa u Zagrebu i u BiH ukazuje na to da se dva puta malo jače zatreslo.O zemljotresima malo znamo, kaže Milovanović i dodaje da je to generalno smirivanje tla.Profesor Dragan Milovanović navodi da se zemljotresi mogu očekivati, ali da se ne zna kada će sledeći. On savetuje i kako da se ponašamo u slučaju zemljotresa.„Ako smo napolju i ako se ne pojavljuju velike pukotine na zgradama, relativno smo mirni. Ako smo u zatvorenom prostoru, treba stati u okvir vrata, ragastov, ispod stolice, ne ulaziti u lift“, zaključio je Milovanović.Milovanović predlaže da se građani edukuju za ponašanje u slučaju zemljotresa tako što će na javnom servisu, kao što je RTS, ili na društvenim mrežama, biti prikazani klipovi o tome.Drugo rešenje je, kako kaže, edukacija u školama ili na televiziji.„Znači, edukacija ali koristimo savremene medije – to je predlog da televizija uradi“, ističe Milovanović.Zemljotresi i vulkani se ne mogu predvidetiZemljotrese i vulkane ne možemo predvideti, suviše je veliki prostor na kome se dešavaju i u pitanju su suviše složeni procesi.„Kako da dođem dole da izmerim, imam indirektne podatke, to je složeni sistem, mi plivamo po šest ogromnih tektonskih ploča, jedna ide levo, jedna desno, koliko će ona svojim pomeranjem poremetiti ravnotežu koja je neophodna, ne znamo“, naglasio je Milovanović.Profesor objašnjava da se Afrika podvlači pod Evropu i da je ta zona podvlačenja široka na stotine kilometara. „U donjem delu se stvara lava ili zemljotres, a drugi deo energije ako ne ode u lavu, oslobodi se kao zemljotres. Blok je širine hiljade kilometara, jedan deo ide gore, jedan dole, nisu sve stene iste, neka je tvrđa, neka lakša. Pretpostavljamo indirektno po onome što vidimo po vrsti minerala, stena, po efektima“, dodaje on, prenosi RTS.
https://lat.sputnikportal.rs/20220423/objavljena-karta-razornih-zemljotresa-na-balkanu-od-1960-godine-foto-1136741656.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220423/posle-jakog-zemljotresa-u-hercegovini-serija-slabih-potresa-poginula-devojka-ostecene-kuce--1136720559.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220423/zasto-su-ljudi-dobili-obavestenje-o-zemljotresu-u-bih-nekoliko-sekundi-pre-nego-sto-se-dogodio--1136740729.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija, srbija – društvo, zemljotresi
društvo, srbija, srbija – društvo, zemljotresi
Šta raditi u slučaju zemljotresa i mogu li oni da se predvide
Zemljotresi se ne mogu predvideti, a od prirode možemo sve da očekujemo i zato moramo biti obazrivi, kaže profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je izneo i dva predloga kako da se pripremimo za moguće potrese tla.
Danas je
zabeležen zemljotres u Severnoj Makedoniji, a proteklog vikenda nekoliko puta se zatreslo tlo na području Hercegovine. Potresi su se osetili i u Srbiji i Crnoj Gori. Najpre je oko 23 sata BiH pogodio
zemljotres jačine 5,8 jedinica Rihterove skale.
U Stocu je
poginula 28-godišnja devojka kada je posle zemljotresa na kuću u kojoj je bila pala stena. Više osoba je povređeno. Na Vaskrs, oko pola sedam, dogodio se novi potres jačine 4,8 jedinica Rihtera, na području Stoca.
Zemljotres u Hercegovini među jačim
Profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta rekao je da je klasifikacija intenziteta zemljotresa dobijena na osnovu statistike analizom i posmatranjem zemljotresa koji su se dogodili poslednjih 100 godina.
„Prosek je najviši do oko 6 stepeni, i ovo što se dogodilo u BiH je praktično u gornjem delu skale, među najintenzivnijim zemljotresima na ovom prostoru“, rekao je Milovanović.
Epicentar je bio na oko 9 kilometara od Ljubinja. Profesor kaže da je to nezgodno, jer čim je bliži, on više treska, grmi i „galami“, i uzrokuje veće materijalne štete.
Govoreći o oštećenjima objekata, Milovanović kaže da to nisu velika naselja, oštećeni su objekti starije gradnje, u pitanju je područje u kom se skromno živi, nije lako napraviti dobru kuću koja će moći sve to da izdrži, uglavnom su stradali objekti zidani sa slabom stabilnošću.
„To je prostor gde su erozija i voda napravile i dezintegrisale krečnjake krede. Dok su dinosaurusi šetali drugim delom planete ovde je bio okean, stvoreni su krečnjaci, oni su se polomili, sada je to voda razdruzgala i omogućila kretanje koje je uzrokovano zemljotresom. Dogodilo se da je ogroman blok probio krov kuće i nastradala je devojka“, objasnio je profesor.
Kako se ponašati u slučaju zemljotresa
Profesor Milovanović kaže da statistika pokazuje da je jedan zemljotres najjači, a iza njega su sve slabiji i slabiji. Slučajevi zemljotresa u Zagrebu i u BiH ukazuje na to da se dva puta malo jače zatreslo.
O zemljotresima malo znamo, kaže Milovanović i dodaje da je to generalno smirivanje tla.
„Duboko verujem da ih neće biti sa ovim intenzitetom, ali od prirode sve možemo da očekujemo, moramo biti obazrivi“, kaže on.
Profesor Dragan Milovanović navodi da se zemljotresi mogu očekivati, ali da se ne zna kada će sledeći. On savetuje i kako da se ponašamo u slučaju zemljotresa.
„Ako smo napolju i ako se ne pojavljuju velike pukotine na zgradama, relativno smo mirni. Ako smo u zatvorenom prostoru, treba stati u okvir vrata, ragastov, ispod stolice, ne ulaziti u lift“, zaključio je Milovanović.
Milovanović predlaže da se građani edukuju za ponašanje u slučaju zemljotresa tako što će na javnom servisu, kao što je RTS, ili na društvenim mrežama, biti prikazani klipovi o tome.
Drugo rešenje je, kako kaže, edukacija u školama ili na televiziji.
„Znači, edukacija ali koristimo savremene medije – to je predlog da televizija uradi“, ističe Milovanović.
Zemljotresi i vulkani se ne mogu predvideti
Zemljotrese i vulkane ne možemo predvideti, suviše je veliki prostor na kome se dešavaju i u pitanju su suviše složeni procesi.
„Kako da dođem dole da izmerim, imam indirektne podatke, to je složeni sistem, mi plivamo po šest ogromnih tektonskih ploča, jedna ide levo, jedna desno, koliko će ona svojim pomeranjem poremetiti ravnotežu koja je neophodna, ne znamo“, naglasio je Milovanović.
Profesor objašnjava da se Afrika podvlači pod Evropu i da je ta zona podvlačenja široka na stotine kilometara.
„U donjem delu se stvara
lava ili zemljotres, a drugi deo energije ako ne ode u lavu, oslobodi se kao zemljotres. Blok je širine hiljade kilometara, jedan deo ide gore, jedan dole, nisu sve stene iste, neka je tvrđa, neka lakša. Pretpostavljamo indirektno po onome što vidimo po vrsti minerala, stena, po efektima“, dodaje on,
prenosi RTS.
