Antiruski blok u UN gubi podršku
© AP Photo / John Minchillo
Pratite nas
Amerika je uspela da u Ujedinjenim nacijama „progura“ tri rezolucije protiv Rusije zbog sukoba u Ukrajini, ali rezultati glasanja u Generalnoj skupštini nepogrešivo ukazuju na to da antiruski blok u Svetskoj organizaciji broji sve manje zemalja i da SAD gube podršku u nameri da marginalizuju Rusiju, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Rezoluciju od 2. marta, kojom se osuđuje „ruska invazija u Ukrajini“ podržala je 141 zemlja, protiv je bilo 5, a uzdržanih 35 država. Sličan bilans glasova usledio je i 24. marta kada je GS UN glasala o „humanitarnim posledicama agresije na Ukrajinu“.
Međutim, 7. aprila, prilikom glasanja o suspenziji Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, „za“ su bile 93 zemlje, što je za trećinu manje nego na martovskim glasanjima. Takođe, broj zemalja koje su bile protiv suspenzije Rusije se upetostručio u odnosu na glasanje 2. marta (24), a gotovo duplo je porastao i broj uzdržanih članica UN (58).
Sve manja podrška antiruskom bloku
Prema rečima bivšeg šefa jugoslovenske diplomatije i nekadašnjeg ambasadora pri UN Vladislava Jovanovića, činjenica da je čak 48 zemalja uskratilo podršku poslednjoj rezoluciji uperenoj protiv Rusije u odnosu na glasanje 2. marta, pre svega ukazuje na početak rađanja podozrenja dobrog dela članica Svetske organizacije prema Americi i njenim saveznicima u toj totalnoj hajci i ekskomunikaciji Rusije i svega što je rusko iz svih oblasti života, sa posebnim težištem na organe Ujedinjenih nacija.
Kako kaže, činjenica da se neko toliko bezobzirno i neograničeno upustio u hajku protiv nekoga samo po sebi izaziva sumnju da nešto nije sasvim u redu i da se iza toga kriju i neke druge namere.
„Ta vrsta rezervisanosti i sumnjičavosti prema ovom totalnom pohodu na Rusiju javlja se kod niza zemalja koje su daleko od tog sukoba i nisu involvirane u ta sporenja Amerike i Rusije, koja se sada naročito manifestuju preko Ukrajine. Jednostavno, takvo iskazivanje moći velikih i jakih prema manjima stvara kontraefekat i takvih primera može biti i dalje ukoliko se nastavi sa ovom vrstom angažovanja Generalne skupštine u politici Amerike prema Rusiji”, ukazuje Jovanović.
Americi važna brojnost
Sa druge strane, ističe iskusni diplomata, Americi i njenim saveznicima je brojnost onih koji bi ih podržavali veoma značajna i na tome uvek insistiraju jer znaju da njihova politika ima i slabih tačaka, pogotovo onih koje su još skrivene ili su nedovoljno vidljive.
„Ali, činjenica da su oni prilikom poslednjeg, trećeg glasanja u GS UN jedva nakupili taj broj od 93 zemlje od ukupno 193 članice UN verovatno i kod njih počinje da otvara neka pitanja o isplativosti prevelikog pritiska na druge zemlje da se solidarišu sa njima. Naime, jasno je da se javlja podozrenje kod država koje ne vole da vide da neko u toj meri ide protiv nekoga, naročito kada želi sve druge da angažuje u takvoj politici. Mislim da će ta vrsta distanciranja, pa i otpora verovatno da se pojačava u vremenu koje dolazi, u zavisnosti od daljih postupaka koje bi u tom pravcu mogla da čini Amerika sa svojim saveznicima“, ocenjuje Jovanović.
Rasizam, sankcije, hegemonizam SAD...
Razloge za pad podrške američkim inicijativama protiv Rusije u UN novinar i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, Borislav Korkodelovićvidi, između ostalog, u tome da u rezoluciji kojom je traženo da se Rusija isključi iz Saveta za ljudska prava nije bilo dokaza da je ruska strana počinila ono što se navodi kao povod u rezoluciji, odnosno masakr u ukrajinskom mestu Buča. To je, smatra, i uslovilo da veliki broj zemalja u Latinskoj Americi, Africi i Aziji nije hteo da se izjašnjava, odnosno ostao je uzdržan na ovu inicijativu Vašingtona.
„Takođe, ono što veliki broj zemalja navodi da ostanu neutralne u ovom ratu u Ukrajini jeste njihova kolonijalna prošlost, kao i dalje prisutan rasizam koji se manifestovao i tokom ovog izbegličkog talasa nastalog usled ratnih dejstava u Ukrajini. Naime, u medijima su se, i to naročito zapadnim, pojavile priče o plavokosim i plavookim ljudima iz Ukrajine koji su prinuđeni da idu u izbeglištvo, kao da je normalno da se u drugim delovima sveta vode ratovi. Pritom, u ovom trenutku se širom sveta vodi oko 40 oružanih sukoba, ali je Ukrajina u središtu pažnje zato što je u Evropi. Dakle, isplivao je taj rasizam koji veliki broj zemalja u svetu odbija“, objašnjava Korkodelović.
Sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji takođe su, veruje naš sagovornik, izazvale potpuno suprotni efekat kod niza država, budući da veliki broj zemalja u svetu trpi upravo zbog različitih vrsta američkih sankcija. Sjedinjene Američke Države su, podseća novinar, 2021. godine uvele blizu 700 sankcija različitim državama, a nešto manje od tog broja su ukinule.
„Pritom, smatra se da su sankcije legalne samo ako ih nekoj zemlji uvedu Ujedinjene nacije, pa se doživljava da su sankcije koje su Rusiji uveli Amerika i EU – nelegalne i da se koriste kao vid oružja u svetskoj privredi i trgovini protiv Moskve. U tom smislu treba imati na umu da su antiruske sankcije do sada uvele samo zemlje članice EU, Velika Britanija, Švajcarska Japan, Kanada, Australija, Novi Zeland, Singapur, Južna Koreja i Bahami. Sve pomenute države, sa izuzetkom Bahama, pripadaju geopolitičkom Zapadu, dok nijedna država na afričkom kontinentu, Bliskom istoku ili u Latinskoj Americi do sada nije uvela sankcije Rusiji“, primećuje Korkodelović.
Još jedan razlog iz kojeg antiruski blok u UN nema željenu podršku, dodaje novinar, jeste i fenomen hegemonizma Sjedinjenih Američkih Država koje i dalje sebe vide kao „silu pobednicu“ u Hladnom ratu što im, po toj interpretaciji, daje za pravo da danas u svetu imaju „odrešene“ ruke.
„Sve su to razlozi iz kojih veliki broj zemalja u ovoj situaciji gleda, pre svega, sopstvene nacionalne interese i zasniva ih na ekonomskim prilikama, odnosno neprilikama koje su izazvane ovim, ali i nizom drugih ratova koji su vođeni ili se vode u ovom trenutku u svetu“, zaključuje Borislav Korkodelović za Sputnjik.
