Tektonski udar na globalizaciju: Velika ruska pobeda
© Sputnik / Vladimir Sergeev
/ Pratite nas
Brisel je prešao „neobičan“ put za kratko vreme- od odricanja od ruskih energenata, zaklinjanja da ih neće plaćati rubljama jer je to kršenje sankcija, do kritika Orbanu što je odmah na to pristao, da bi na kraju i sam sugerisao svojim članicama da gas mogu plaćati rubljama. Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija to smatra velikom ruskom pobedom.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Evropska komisija poslala je pismo zemljama članicama Evropske unije sa objašnjenjem da kompanije iz EU, pri poštovanju određenih uslova, mogu da plaćaju ruski gas u rubljama. Navela je da je moguće uplatiti dolare ili evre na račun kod neke ruske banke sa naknadnom konverzijom tog novca u rublje.
Ocenila je da to ne bi bilo kršenje sankcija uvedenih protiv Moskve, mada je o tome nešto ranije imala sasvim drugačije mišljenje.
Plaćaće u rubljama – kako Putin kaže
Praktično, EK je na kraju sugerisala isto ono što im je poručio i predsednik Rusije Vladimir Putin kada je u martu izdao dekret o plaćanju gasa kojim je kupcima predloženo da otvore račune u Gasprom banci za plaćanje u evrima ili dolarima, koji bi potom bili konvertovani u rublje.
Objašnjavajući otkud sada ovakav preokret Brisela, Bušatlija za Sputnjik kaže da ta odluka dolazi posle izjave američke ministarke finansija Dženet Jelen da će zabrana uvoza energenata iz Rusije naneti veću štetu zapadnoj Evropi nego Rusiji.
Nema sumnje da su to znali i u EU, ali je to, očigledno, relevantan podatak tek kada ga potvrdi Amerika.
Razumljivo je, kaže on, što Amerika zagovara rat u kome kao ne učestvuje, ali je u njega itekako uključena i to kao neto izvoznik jer njeno naoružanje ide u Ukrajinu.
On podseća da su SAD donele zakon koji uvek aktuelizuju u ratnim situacijama kada treba da prodaju što više naoružanja, jer oni ne poklanjaju ništa nego je to sve kreditni aranžman.
Njima je, kako ističe, u interesu da rat što duže traje i da „potroše“ neke svoje viškove oružja jer neke veće kupovine njihovog oružja u poslednjih pet-šest godina nije bilo.
Orban otvorio sezonu odupiranja
Bušatlija, međutim, ukazuje na još jedan momenat. Ovakva odluka Evropske komisije se, smatra, mogla očekivati ako se sagleda šira slika i globalna dešavanja. On podseća da Amerika i zemlje okupljene oko nje koje su uvele sankcije Rusiji su daleko od toga da predstavljaju čitav svet, kako bi to oni da predstave. To ukazuje da nacionalne ekonomije u gotovo svim zemljama na svetu postaju prioritet.
„Sad tu imate neke uglavnom manje zemlje koje prosto počinju da gledaju svoj interes. Tu je najradikalniji mađarski premijer Viktor Orban, pogotovo što je ponovo dobio izbore, koji je otvorio tu sezonu odupiranja tim nekim EU direktivama“, kaže naš sagovornik.
On podseća kako je predsednica EK Ursula fon der Lajen, po nalogu SAD pritiskala svoju bazu, odnosno Nemačku da se odrekne ruskih energenata, iako bi joj, potpuno je jasno, to samo moglo da donese veliku štetu.
Amerika je, kaže, pritisak na Nemačku vršila čak i sa malo šargarepe. Kada je pre nekoliko dana Katar, s kojim je Amerika slavodobitno dogovarala da nadomesti ruski gas kojeg bi se Nemačka odrekla, javno saopštio da u roku od tri do pet godina to ni fizički ne mogu da postignu, stvar je izvedena na čistac.
Presabiranje Evrope
Odjednom su, ističe naš sagovornik, počeli malo da se presabiraju u Evropi i neki to rade otvoreno kao Orban, da bi i Austrija sada saopštila da nema govora o tome da oni odustanu od uvoza ruskog gasa.
„Činjenica je da ako je Brisel rekao da se mogu rublje upotrebljavati za kupovinu gasa to već jedna velika ruska pobeda. Ne treba slaviti tu pobedu, niti će je Rusi slaviti, ali to je jedan veliki korak ka potpunoj promeni globalnih odnosa. Uvode se dakle valute koje čak nisu konvertibilne, kao što je to ruska valuta. Ali ona je već preko svih energenata, a vrlo brzo će biti i preko hrane, direktno povezana sa vrednošću zlata“, kaže Bušatlija.
Razlaz Evrope i briselske birokratije
Po njegovoj oceni, Evropa je sada u nezgodnoj situaciji jer počinje da se razilazi od svoje birokratije. Brisel je, praktično, centar birokratije država koje šalju svoje trećerazredne političare u taj centar koji onda kao i sve birokratije pravi problem koji će kasnije rešavati i na taj način pokazivati da je ona neizostavna, potrebna.
Pojedine zemlje su već stavile do znanja da one neće da trpe da neko drugi na njihovu štetu pokušava da sprovodi svoju politiku i naš sagovornik misli da će se to sada širiti. To je signal svima onima koji su tako mislili, ali nisu o tome javno govorili, da kažu da ako mogu Mađarska, Nemačka, onda to ne samo mogu nego moraju i oni, štiteći svoj nacionalni interes.
Još jedan korak ka dedolarizaciji sveta
„Rastače se taj zapadni svet. To može da traje još 50 godina, ali može da sve pukne u pet do 10 sledećih godina, ako nastavi da se smanjuje učešće dolara u međunarodnoj razmeni. A to ide tim pravcem. Ako oni koji su dolarima plaćali gas pređu na rublje, utoliko će ispasti dolar iz upotrebe“, kaže Bušatlija.
On smatra da je, globalno gledano, sledeći korak da Kina kaže dobro, u redu, pošto njih plaćate u rubljama, onda ćete nas u juanima. Kina, podseća on, bilateralno već ima sa par zemalja razmenu koja jednim manjim delom ide tako. Podseća i da Saudijska Arabija koja više ne sluša Ameriku, kupuje oružje od Rusa, brani ruske stavove u vezi sa energetikom, neće da remete dogovore koje OPEK ima sa Rusima.
Bušatlija smatra da je u pitanju jedan tektonski poremećaj. Sve što je do sada bila globalizacija, koja je bila zamišljena da klub oko Amerike ima sva prava, a da čitav ostali svet bude njima podređen, dovedeno je u pitanje.
"Prosto, predstoji nam jedan period u kome će se stvarati regionalne asocijacije poput novog Puta svile koji će se protezati od dalekog istoka do Atlantika", zaključio je Bušatlija.
