https://lat.sputnikportal.rs/20220423/ruski-senator-odnosi-rusije-i-srbije-cvrsci-od-sadasnjih-rizika---veze-nas-odnos-prema-dobru-i-zlu-1136702432.html

Ruski senator: Odnosi Rusije i Srbije čvršći od sadašnjih rizika - veže nas odnos prema dobru i zlu

Ruski senator: Odnosi Rusije i Srbije čvršći od sadašnjih rizika - veže nas odnos prema dobru i zlu

Sputnik Srbija

Naš odnos prema Srbiji uslovljen je istorijskim vezama među našim narodima, našim vlastitim shvatanjima šta je dobro a šta zlo. Računamo da će Srbija i nadalje... 23.04.2022, Sputnik Srbija

2022-04-23T21:38+0200

2022-04-23T21:38+0200

2022-04-23T21:38+0200

rusija

rusija

rusija – politika

analize i mišljenja

intervju

konstantin kosačov

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/52/1121025227_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e914f02daa913ef0b62c6f0824b0b1b8.jpg

„Naravno da nam nije bilo pravo kad je Srbija glasala protiv Rusije. Neću kriti da nas je to glasanje pogodilo, ali ne pravimo od toga tragediju. Suvereno je pravo rukovodstva i naroda Srbije da samostalno odlučuje. Ponoviću ipak da ne treba očekivati da će posle takvih ne baš prijatnih situacija doći do nekog naglog zaokreta u našim bilateralnim odnosima. Naši odnosi su daleko čvršći i značajno širi po obimu da bi na njih mogli da utiču trenutni rizici. Ali očekujemo od Srbije isto ponašanje dugoročno strateški orijentisano na nacionalne interese kao i do sada“.Kako ocenjujete tok specijalne operacije u Ukrajini?Operacija traje već skoro dva meseca i naravno da bismo svi mi želeli da ona brže postigne rezultate. Smatram da su ciljevi označeni apsolutno tačno. Ne tražimo od Ukrajine ništa osim onog što radimo i sami i što treba da radi svaka civilizovana zemlja: to je suprotstavljanje neonacizmu, zabrana nacionalistima da upravljaju zemljom na štetu drugih naroda i nerešavanje problema vlastite bezbednosti nauštrb bezbednosti drugih zemalja. Ubeđen sam da će sve to biti rešeno tempom koji će dozvoliti da se izbegnu velike žrtve među civilima. Mogli bismo da brže napredujemo, ali šteta od takvih vojnih dejstava bi bila daleko veća i to je ono što ne možemo dozvoliti jer i dalje se prema Ukrajini odnosimo kao prema veoma važnoj susednoj zemlji, idealno gledano, zemlji s kojom možemo da imamo prijateljske odnose.Koliko to može da traje? Predsednik Zelenski je rekao da su spremni da se i 10 godina bore s Rusijom.Ostavljam te reči na savesti Zelenskog jer one podsećaju na strategiju koju Zapad sada nameće Ukrajini – da se ratuje do poslednjeg Ukrajinca, mada ne želim da se takva perspektiva realizuje. Zelenski pak može u bilo kom trenutku da pokaže fleksibilnost, smogne hrabrosti i prizna da je Ukrajina bespovratno izgubila Krim, ne zato što je tako htela Rusija nego zato što je tako htelo stanovništvo Krima. I jugoistok Ukrajine takođe je bespovratno izgubljen za Ukrajinu, ne zato što je tako htela Rusija nego što za osam godina Kijev nije našao mogućnost da direktno razgovara s vlastitim građanima u Donbasu. Sve što sada ostaje Zelenskom jeste da prizna da je politika za koju je odgovaran dovela do nacionalne katastrofe. Rusija s time nema nikakve veze. I da pristane na to da se dogovori s Rusijom o uslovima mirne egzistencije i obnove prijateljstva, ali već u drugim granicama.Kažete da treba shvatiti da je Krim definitivno ruski, da je Donbas takođe definitivno van Ukrajine. Kakva će onda biti budućnost Ukrajine?Da podsetim da se status Krima i DNR i LNR razlikuju: Krim je deo Rusije, a DNR i LNR samostalne države. Zato sudbinu DNR i LNR treba da određuju isključivo građani te dve države. Moje je mišljenje da će se te dve republike maksimalno zbližavati s Rusijom zato što, kao što ni ranije nisu nalazile mesto u Ukrajini, izvesno neće ni nadalje. Ne znam šta treba da se desi da Kijev ubedi Donjeck i Lugansk u mogućnost zajedničkog života posle svega što se desilo. Što se tiče ostale teritorije Ukrajine, to zavisi od ukrajinskog rukovodstva. Ako ispravi greške i stane kod crvene linije, ako uspostavi razgovor sa svim građanima zemlje onda Ukrajina kao celovita država ima budućnost. Ako pak na vlasti budu nacionalisti a red na ulici budu zavodili fašisti sumnjam da će veliki broj sadašnjih građana Ukrajine pristati da živi u takvoj državi.U Ukrajini su prisutni zapadni plaćenici, Zapad pumpa u Ukrajinu stalno nove količine oružja. Da li Rusija zapravo vodi borbu sa čitavim Zapadom? I postoji li pretnja da se sukob prelije van granica Ukrajine?Zapad veoma aktivno pomaže Ukrajini u ovoj situaciji zato što na Zapadu dobro znaju da će iz ove situacije svet izaći ili kao unipolaran, ili kao multipolaran. Svet za koji se bori Rusija nipošto ne znači da bismo hteli da preuzmemo poziciju svetskog lidera, umesto SAD ili NATO. Pokušavamo da sačuvamo multipolarni svet u kom će biti mesta za svaku zemlju. Sadašnja situacija je jasno pokazala koliko je čovečanstvo blizu opasnosti da se učvrsti unipolarni model sveta i koliko taj model ugrožava njegove interese. Jer i u Povelji UN i svim dokumentima drugih međunarodnih struktura propisana je ravnopravnost, dominacija međunarodnog prava. A sve što se dešava sa Rusijom i zapadnom stranom je u suštini čisti vansudski obračun kad se plene naši aktivi, oduzima imovina u inostranstvu, i državna i privatna što je uvek bila sveta krava za zapadne zemlje, pa sve do otvorene svakodnevne rusofobije. To znači samo da su priče o tome da je svet pravedan laž i prevara. Kao da zemljinu loptu uporedimo s okeanskim brodom, gde su na gornjoj palubi putnici u belim odelima, niže mornari, još niže kuhinjsko osoblje i u samom dnu ložači koji ubacuju ugalj u peć i svaki pokušaj ložača ili mornara da izađu na palubu najžešće se guši i proglašava za pobunu na brodu, mada to nije nikakva pobuna nego elementarna odbrana osnovnih ljudskih prava. Eto koja je opasnost unipolarnog sveta. U ovoj vrlo tragičnoj situaciji jedan nesumnjivi plus je da je svaki zdravorazumski čovek izgubio iluzije da je Zapad pravedan i da se s njim može dogovarati. Nikako, osim pod uslovima Zapada koji će svima pokazivati da im je mesto negde dole u potpalublju. To je istina koju je sada saznao svet.Mi Srbi smo to davno saznali…Srbija je prošla kroz ta iskušenja daleko ranije, od 24. marta 1999.godine traje ta priča i prozrenje.U toku je svojevrsna ukrajinizacija sveta - Zapad ide na sve ili ništa i sav ulog stavio je na kartu Ukrajine. Sada ne mogu da izgube, a s druge strane Rusija ne sme da izgubi. Da li je u toku nekakva velika igra na sve ili ništa?Ovde mnogo zavisi od pozicije ostalog sveta. Sve vreme govorimo u kategorijama Rusija – Zapad, ali postoje Srbija, Kina, Indija, Južnoafrička Republika, Brazil... Zapad očajnički pokušava da slomi te zemlje i pridobije ih na svoju stranu. Znamo pod kakvim se pritiskom nalazi Srbija, o tome je nedavno govorio i predsednik Vučić a primer je glasanje u UN o članstvu Rusije u Savetu za ljudska prava kad su Srbiju otvoreno ucenjivali da će joj prekinuti dovod nafte. Znamo i da Zapad pokušava da prinudi čitav ostali svet na „ispravno“ ponašanje. Ishod tog globalnog geopolitičkog okršaja neće odrediti ni Rusija ni Zapad, nego okolni svet koji ili podržava unipolarni model, ili će shvatiti da će u tom unipolarnom svetu svim ostalim zemljama biti namenjena uloga ložača. Zato veoma računamo na podršku, ne konkretno za specijalnu vojnu operaciju, tu svaka zemlja ima svoje poglede. Ali ako govorimo globalno o tome kakav će biti budući svet kad se završi ova kriza veoma se nadam da će više od polovine država članica UN koje sada imaju ili neutralnu, ili prorusku poziciju, imati dovoljno hrabrosti, snage, dalekovidosti da tu poziciju minimum ne promene, a maksimum da je jasnije izraze.Završava li se epoha kad je moguća saradnja između Zapada i Rusije, jer kako je pisao Vašington post formulisana je nova koncepcija NATO i američka strategija bezbednosti koja predviđa samo konfrontaciju?Kad smo izlazili iz Hladnog rata činilo nam se da smo obostrano odustali od konfrontacije. Naša zemlja je tada učinila više od onog što se od nje očekivalo: likvidirali smo vojne blokove, naše baze, a čak u evropskom delu Rusije smanjili za 40 odsto naše vojno prisustvo. Zauzvrat smo dobili ne samo očuvanje bloka NATO, već i njegovo osetno širenje i sve sistematičniju praksu izlaska NATO van njegovih granica. Prema ocenama eksperta, od okončanja Hladnog rata, za poslednjih 30 godina NATO je van svojih granica izveo 42 vojne operacija uz primenu vojne sile. Jugoslavija je samo jedan primer. I smatra se da je to normalno. Ta konfrontacija je sadržana u samoj ideji postojanja NATO i dok god taj blok bude postojao deliće bezbednost i biće pretnja čitavom svetu.Znači čeka nas nešto gore od Hladnog rata?Da nije bilo specijalne operacije Rusije sigurno bi nas očekivao daleko veći i ozbiljniji vojni sukob jer bi u tom slučaju događaji tekli ovako: Ukrajina bi ušla u NATO, razmestila na svojoj teritoriji baze NATO i u trećoj etapi, obezbedivši podršku NATO, krenula da vaspostavi svoj teritorijalni integritet onako kako to Kijev vidi – Donbas a onda i Krim vojnom silom. Tada bi to već bio rat između Rusije i NATO sa svim posledicama koje iz toga proističu, uključujući mogućnost primene nuklearnog oružja. To ni u najgorem košmaru niko ne može da zamisli. Našom specijalnom vojnom operacijom sprečili smo takav apokaliptični scenario.Mislite da je on sada nemoguć?On sada nije moguć. Pokazali smo gde su crvene linije i verujem da su prošle iluzije Zapada da Rusija neće štititi svoje interese vojnom silom.Kad je Rusija počinjala vojnu operaciju mislili ste da NATO i Evropa neće biti jedinstveni, ali ispostavilo se da jesu i da su čak neutralne zemlje poput Švedske i Finske počele da razmišljaju o ulasku u NATO? Da li ste zapravo ojačali NATO?Ne mislim tako. Što se tiče Finske i Švedske tu ni izdaleka nije sve završeno. Već je očigledno da je Ukrajina već spremna da odustane od ulaska u NATO. A što se tiče drugih ocena, ko je pogrešio a ko ne, sačekajmo da se završi operacija pa ćemo onda da analiziramo.Što se tiče Evrope, i tu ste mislili da postoje nesuglasice, a ispalo je da govore jednim glasom i on je proukrajinski.Oni bi jako želeli da budu cela Evropa ali su samo njen deo – u toj Evropi su i Srbija, Belorusija, Jermenija, Rusija. Mi smo svi Evropa. Ali postoji deo Evrope koja je najstrože organizovan a odlično shvatamo: kad bi čitavoj Evropi bila data sloboda da izražava svoju poziciju takve jednoglasnosti ne bi bilo. Ona se sada postiže veštačkim putem. Da, postoji strogo zbijena figurativno rečeno armija koja gura sopstvene interese nauštrb interesa drugih. OEBS govori o nedeljivosti Evrope. I odjednom NATO koji deluje paralelno sve to uništava. NATO je zapravo antipod OEBS. Ali OEBS ne može tu ništa da uradi zato što su nam tu organizaciju ukrale zemlje NATO koje u OEBS imaju većinu. Istu većinu zemlje NATO imaju i u Savetu Evrope koji su takođe ukrali od Evrope.Izgleda da sada preti opasnost da ta „armija“ ukrade i UN, zato što smo svedoci da se odlučivanje premešta iz Saveta bezbednosti u Generalnu skupštinu?Smatram da je to opasno, tim pre što na primeru Srbije znamo po koju cenu se postiže većina, makar i relativna u korist nekog rešenja koje je potrebno Zapadu. To je tendencija koja nosi pretnju od raspada čitave organizacije. Rusija sama ne može da se nosi s tom opasnošću. Mi u Savetu bezbednosti radimo zajedno s Kinom i nizom drugih zemalja, ali tamo možemo samo da održavamo balans. Dok je sudbina Generalne skupštine i sudbina UN u rukama svake od 193 države članice. I na svakom glasanju cena svakog glasa je neizmerno visoka: svaki glas u korist onih koji se zalažu za unipolarni model sveta ruši UN. Svaki glas koji ostaje samostalan glas je za UN i za multipolarni svet.Zapad naoružava Prištinu. Može li Rusija da pomogne Srbiji ako nešto krene naopako?Hajde da računamo da do toga neće doći. To je ekstremni scenario razvoja događaja, a mi ćemo odlučivati svaki put kad dođe do ovog ili onog scenarija. Mogu da kažem da su raspoloženja u ruskom društvu prosrpska a da se rukovodstvo nesumnjivo orijentiše na ono što javnost želi. Želeo bih da verujem da se i rukovodstvo Srbije orijentiše na mišljenje javnosti a uveren sam da je ona proruska.

2022

Vesti

sr_RS

rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, intervju, konstantin kosačov