https://lat.sputnikportal.rs/20220423/nocenje-sa-doruckom-kod-mog-rodjaka-sa-sela--rajko-je-tu-fali-samo-drakce---1136699369.html
Noćenje sa doručkom kod mog rođaka sa sela – Rajko je tu, fali samo Drakče
Noćenje sa doručkom kod mog rođaka sa sela – Rajko je tu, fali samo Drakče
Sputnik Srbija
„Rajko ovde, kuća „Vranić“, selo Borač, opština Knić, oblast Gruža, izvol’te“, javlja se gazda jednog od najpoznatijih seoskih imanja u našoj zemlji za koje su... 23.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-23T12:31+0200
2022-04-23T12:31+0200
2022-04-23T12:31+0200
srbija
srbija – društvo
srbija – ekonomija
turizam
seoski turizam
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/16/1136697209_0:260:960:800_1920x0_80_0_0_a7fffd6d8de9d5bdfe85451d24b6d708.jpg
Pandemija korona virusa mnogima je više puta srušila planove za odlazak na more i daleka putovanja. Oni koji vole da putuju doveli su do procvata seoski turizam u Srbiji. Sa koronom je završeno, a boravak na selu, ostao je glavni izbor srpskog turiste, posebno onih koji žive u velikim gradovima. Svi traže rođaka sa sela. Rajku Lečiću goste je donela televizijska popularnost, ali kaže da ni drugim domaćinstvima u selu nije potrebna reklama. Korona je, veli, zlo, ali je dovela turiste, ljude željne mira i prelepe prirode. Donela je pamet. Neka korist i od korone „Umiralo se, ostajalo bez firmi i sto čuda, ali, s druge strane, naši ljudi su se osvestili, shvatili su gde žive, da nam je zemlja mnogo lepa i da ima gde da se ode i u Srbiji. I u svojoj okolini. Meni su ljudi iz Kragujevca dolazili, to je na 25 kilometara odavde, a nisu znali da postoji tako nešto, tako lepo mesto. Korona je pomogla našim ljudima i da obilaze svoje bližnje, ali i da obnavljaju sela. Sada se mnogo kuća ovde radi, obnavlja, popravlja ono što je bilo zapušteno, tako da je ispalo da je korona i korisna“, kaže Lečić. Dodaje da od gostiju koji dolaze iz cele Srbije čuje da je tako u celoj državi, interesovanje za selo je sve veće, ljudi traže i placeve, stare kuće, bilo šta, samo da pobegnu iz grada. Na selu se traži ležaj više Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić kaže da je potreba za izolacijom oživela nove destinacije koje ranije uopšte nisu bile prepoznate kao turističke, Ljubovija, Arilje i Ivanjica su omiljene, a ne zaostaje ni Vojvodina, prednjači seoska idila okoline Zrenjanina i Bečeja, Fruška Gora, a traže se i ležajevi u regionu oko Smedereva. „Već 2021. pojavljuju se i druge destinacije, a na Tari je podignuto na stotine novih brvnara pred tu sezonu, takođe i na Zlatiboru, na svim mestima tog tipa koji nude prirodu, mogućnost šetnje, a da ste potpuno izolovani od ostalih, doživele su procvat. Naravno, i destinacije koje su vezane za vaučere koji se dele. 2020. podeljeno je oko 190 hiljada vaučera“. Kako raste interesovanje, tako rastu i cene, ali Seničić dodaje da u Srbiji još ima destinacija koje nisu mnogo poznate, na kojima za pristojan novac može da se dobije dobra usluga. Svi koji prihvataju vaučere moraju da rade legalno, jer drugačije ne mogu da naplate iznos od države, međutim postoji i siva zona kod iznajmljivanja privatnih kuća, pa i stanova po gradovima. Legalno i siva zona Država pokušava da legalizuje ovaj posao povoljnim uslovima, paušalnim plaćanjem poreza, pa se godišnji za „stan na dan“ u Beogradu kreće između 150 i 200 evra. Seoska domaćinstva plaćaju manje. Ranije su bila primorana da sarađuju sa lokalnom turističkom organizacijom, koja im je slala goste i naplaćivala, a sada stižu preko interneta, preko e-Turiste. „Svi imaju mogućnost da kroz taj sistem kanališu svoje poslovanje i da, naravno, naplaćuju usluge. Svi koji prodaju svoju robu, na seoskom domaćinstvu uzgajaju hranu i nude je kao dodatni proizvod, ne moraju da imaju ni fiskalne kase. Država ima značajne prihode i po poreskoj osnovi i zbog zapošljavanja novih ljudi, odnosno poreza koji plaćaju ljudi koji rade u turističkoj industriji“. Naš sagovornik dodaje da je to prednost razvoja turizma na lokalnom nivou, a najvažnija je njegova održivost. Sve opštine u Srbiji sada imaju pogodnosti za one koji žele da osnuju seoska domaćinstva, pogotovo opštine u kojima je turizam jedan od prioriteta. „Daju benefite ljudima koji žele time da se bave, održivost je mnogo važna. Imamo primer okoline Gornjeg Milanovca, tu je u dva sela aktivirano nekoliko domaćinstava, bili su skeptični kako će raditi, međutim, i pre korone počeli su da stižu gosti, ne samo domaći, već i strani. Sada u ta dva sela nemamo tri domaćinstva, već ih ima deset“, kaže Seničić. Kod Rajka stiže i mladi luk Rajko Lečić, najpoznatiji rođak sa sela u Srbiji davno je registrovao svoje turističko domaćinstvo. Ima šest legalizovanih ležajeva, a obezbedio je, kaže, još pet, čeka da izađe komisija i „primi“ tu zgradu. On ne izdaje fiskalne račune, jer gosti ne uživaju samo u prirodi, njegova kuća je i mali muzej, a gostima nudi i domaću hranu. „Ko dođe kod mene, on se kod mene i hrani, devedeset posto je zastupljen domaći proizvod, imamo nešto naše proizvodnje, a nešto dokupljujemo, ali sve u selu. Domaće meso, sve vrste, domaće povrće, voće, doduše, još trošimo zimnicu, ali evo stiže mladi luk i salatice“, kaže Rajko i poziva čitaoce Sputnjika da se uvere da lepota koju su videli u poznatoj seriji zaista postoji. „Ali morate malo da sačekate, sad smo puni dok su ovi praznici“, poručuje.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, seoski turizam, seoski turizam u srbiji, moj rođak sa sela, aleksandar seničić,
srbija, seoski turizam, seoski turizam u srbiji, moj rođak sa sela, aleksandar seničić,
Noćenje sa doručkom kod mog rođaka sa sela – Rajko je tu, fali samo Drakče
„Rajko ovde, kuća „Vranić“, selo Borač, opština Knić, oblast Gruža, izvol’te“, javlja se gazda jednog od najpoznatijih seoskih imanja u našoj zemlji za koje su turisti saznali preko gledane serije „Moj rođak sa sela“.
Pandemija korona virusa mnogima je više puta srušila planove za odlazak na more i daleka putovanja. Oni koji vole da putuju doveli su do procvata seoski turizam u Srbiji. Sa koronom je završeno, a boravak na selu, ostao je glavni izbor srpskog turiste, posebno onih koji žive u velikim gradovima. Svi traže rođaka sa sela.
Rajku Lečiću goste je donela televizijska popularnost, ali kaže da ni drugim domaćinstvima u selu nije potrebna reklama. Korona je, veli, zlo, ali je dovela turiste, ljude željne mira i prelepe prirode. Donela je pamet.
„Umiralo se, ostajalo bez firmi i sto čuda, ali, s druge strane, naši ljudi su se osvestili, shvatili su gde žive, da nam je zemlja mnogo lepa i da ima gde da se ode i u Srbiji. I u svojoj okolini. Meni su ljudi iz Kragujevca dolazili, to je na 25 kilometara odavde, a nisu znali da postoji tako nešto, tako lepo mesto. Korona je pomogla našim ljudima i da obilaze svoje bližnje, ali i da obnavljaju sela. Sada se mnogo kuća ovde radi, obnavlja, popravlja ono što je bilo zapušteno, tako da je ispalo da je korona i korisna“, kaže Lečić.
Dodaje da od gostiju koji dolaze iz cele Srbije čuje da je tako u celoj državi, interesovanje za selo je sve veće, ljudi traže i placeve, stare kuće, bilo šta, samo da pobegnu iz grada.
Pre pandemije u Srbiji je bilo 300 registrovanih seoskih domaćinstava koja primaju goste. Kako saznajemo u Turističkoj organizaciji Srbije, na registraciju u ovom trenutku čeka još šest stotina.
Na selu se traži ležaj više
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić kaže da je potreba za izolacijom oživela nove destinacije koje ranije uopšte nisu bile prepoznate kao turističke, Ljubovija, Arilje i Ivanjica su omiljene, a ne zaostaje ni Vojvodina, prednjači seoska idila okoline Zrenjanina i Bečeja, Fruška Gora, a traže se i ležajevi u regionu oko Smedereva.
„Već 2021. pojavljuju se i druge destinacije, a na Tari je podignuto na stotine novih brvnara pred tu sezonu, takođe i na Zlatiboru, na svim mestima tog tipa koji nude prirodu, mogućnost šetnje, a da ste potpuno izolovani od ostalih, doživele su procvat. Naravno, i destinacije koje su vezane za vaučere koji se dele. 2020. podeljeno je oko 190 hiljada vaučera“.
Kako raste interesovanje, tako rastu i cene, ali Seničić dodaje da u Srbiji još ima destinacija koje nisu mnogo poznate, na kojima za pristojan novac može da se dobije dobra usluga.
Svi koji prihvataju vaučere moraju da rade legalno, jer drugačije ne mogu da naplate iznos od države, međutim postoji i siva zona kod iznajmljivanja privatnih kuća, pa i stanova po gradovima.
Država pokušava da legalizuje ovaj posao povoljnim uslovima, paušalnim plaćanjem poreza, pa se godišnji za „stan na dan“ u Beogradu kreće između 150 i 200 evra. Seoska domaćinstva plaćaju manje.
Ranije su bila primorana da sarađuju sa lokalnom turističkom organizacijom, koja im je slala goste i naplaćivala, a sada stižu preko interneta, preko
e-Turiste.
„Svi imaju mogućnost da kroz taj sistem kanališu svoje poslovanje i da, naravno, naplaćuju usluge. Svi koji prodaju svoju robu, na seoskom domaćinstvu uzgajaju hranu i nude je kao dodatni proizvod, ne moraju da imaju ni fiskalne kase. Država ima značajne prihode i po poreskoj osnovi i zbog zapošljavanja novih ljudi, odnosno poreza koji plaćaju ljudi koji rade u turističkoj industriji“.
Naš sagovornik dodaje da je to prednost razvoja turizma na lokalnom nivou, a najvažnija je njegova održivost. Sve opštine u Srbiji sada imaju pogodnosti za one koji žele da osnuju seoska domaćinstva, pogotovo opštine u kojima je turizam jedan od prioriteta.
„Daju benefite ljudima koji žele time da se bave, održivost je mnogo važna. Imamo
primer okoline
Gornjeg Milanovca, tu je u dva sela aktivirano nekoliko domaćinstava, bili su skeptični kako će raditi, međutim, i pre korone počeli su da stižu gosti, ne samo domaći, već i strani. Sada u ta dva sela nemamo tri domaćinstva, već ih ima deset“, kaže Seničić.
Kod Rajka stiže i mladi luk
Rajko Lečić, najpoznatiji rođak sa sela u Srbiji davno je registrovao svoje turističko domaćinstvo. Ima šest legalizovanih ležajeva, a obezbedio je, kaže, još pet, čeka da izađe komisija i „primi“ tu zgradu.
On ne izdaje fiskalne račune, jer gosti ne uživaju samo u prirodi, njegova kuća je i mali muzej, a gostima nudi i domaću hranu.
„Ko dođe kod mene, on se kod mene i hrani, devedeset posto je zastupljen domaći proizvod, imamo nešto naše proizvodnje, a nešto dokupljujemo, ali sve u selu. Domaće meso, sve vrste, domaće povrće, voće, doduše, još trošimo zimnicu, ali evo stiže mladi luk i salatice“, kaže Rajko i poziva čitaoce Sputnjika da se uvere da lepota koju su videli u poznatoj seriji zaista postoji.
„Ali morate malo da sačekate, sad smo puni dok su ovi praznici“, poručuje.
