Kako je Petar Veliki naredio podanicima da obriju brade
© Sputnik / RIA Novosti
Pratite nas
Pre 300 godina Petar Veliki je potpisao poslednji u nizu tzv. dekreta So bradi. Ovaj dokument je uveo kazne za one koji su odbijali da se obriju. Muškarci sa bradom morali su da plaćaju poseban porez i da nose odeću određenog kroja. Istovremeno, deo podanika nije prihvatio pravilo, što se smatralo negativnim stavom prema Petrovim reformama u celini.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Istoričari ističu da je kontroverzna inicijativa nastala iz niza razloga, uključujući težnju da se život ruske elite približi evropskoj, kao i da se popuni budžet.
Petar Veliki je 17. aprila 1722. godine potpisao dekret „O naplati posebnog poreza za muškarce koji su nosili bradu i nošenju posebne haljine“. Dokument je potvrdio ranije uvedene dažbine za one koji su želeli da zadrže brade, striktno odredio odeću koju mogu da nose i uveo sankcije za prekršioce carske volje. Prema rečima istoričara, ova inicijativa je postala deo modernizacijskih aktivnosti Petra Velikog, ali istraživači različito ocenjuju njenu efektivnost.
Bradati seljaci prilikom ulaska i izlaska iz grada plaćali su „dva novčića za bradu“.
© Sputnik / RIA Novosti
Kršenje tradicije
Do Petra Velikog, muškarci su u Rusiji pažljivo poštovali običaj puštanja brade, podsećaju istoričari. Ona nije bila samo važan znak muškosti nego brijanje se smatralo ozbiljnim grehom i odstupanjem od tradicije. Odluka Stoglavog sabora Ruske pravoslavne crkve 1551. godine je u principu zabranila brijanje brade.
„Do kraja 17.veka brada se u Rusiji smatrala znakom ozbiljnosti i muškog dostojanstva“, kaže za RT profesor Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta Vitalij Zaharov.
Uprkos tome, ubrzo po povratku iz diplomatske misije u evropske zemlje, Petar Veliki je objavio rat običaju nošenja brade u Rusiji. Tako je, prema nekim izvorima, 1698. godine navodno stupio na snagu skoro legendarni dekret „O nošenju nemačke haljine, brijanju brade i brkova, o hodanju raskolnika u odeći koja im je određena“, tekst koji do nas nije došao. Sama uredba poznata je samo kroz posredne reference u drugim izvorima.
Godine 1705. objavljen je prvi dokument koji je sačuvan do danas u kom se muškarcima nalaže brijanje – dekret „O brijanju brade i brkova svih slojeva ljudi, osim sveštenika i đakona, o uzimanju dažbina od onih koji ne žele to da ispune i o izdavanju metalnih značaka onima koji su platili dažbinu“. Petar Veliki je zahtevao da stanovnici Moskve i drugih gradova – službenici, trgovci i stanovnici trgovinskih naselja obriju brade i brkove. Za one koji nisu hteli da ispune carski zahtev ustanovljene su posebne dažbine. Bogati trgovci su plaćali 100 rubalja godišnje za nošenje brade, 60 rubalja „službenici i činovnici“, a 30 rubalja kočijaši, vozači fijakera i „Moskovljani svih slojeva“.
Postojala je verzija da je brada Petru Velikom veoma loše rasla i da je, imajući određene despotske sklonosti, odlučio da svi budu kao on
© Sputnik / Valeriй Šustov
Bradati seljaci prilikom ulaska i izlaska iz grada plaćali su „dva novčića za bradu“. Kako primećuju istoričari, ove dažbine su bile veoma visoke za one koji su bili dužni da ih plaćaju. Poređenja radi, u vojsci u vreme Petra Velikog podoficir je dobijao 14 rubalja i 40 kopejaka godišnje, potporučnik – 50 rubalja, a kapetan 100 rubalja. Prema navodima savremenika, Petar Veliki je prvo lično brijao brade bojara, a zatim je poverio ovaj zadatak svojoj dvorskoj ludi. Teško je danas reći koliko ova legenda odgovara stvarnosti.
Šta je tačno nalagala carska inicijativa obaveznog brijanja, nije u potpunosti poznato, ali istoričari imaju niz pretpostavki.
„Veruje se da je za Petra Velikog brada bila simbol svega starog i lošeg – starih navika koje on nije voleo, kao i simbol samovoljnog ponašanja strelaca, nekad elitnih vojnih jedinica i njihovih pobuna na koje je car imao strašna sećanja iz detinjstva. Dok je bio u diplomatskoj misiji u Evropi, Petar je video da tamo predstavnici viših slojeva ili uopšte ne nose brade, ili su im kratko ošišane, a ne predugačke, kao kod ruskih bojara. Kao rezultat toga, borba protiv brada postala je jedan od simboličnih elemenata evropeizacije. Pored toga, postojala je verzija da je brada Petru Velikom veoma loše rasla i da je, imajući određene despotske sklonosti, odlučio da svi budu kao on“, objašnjava Zaharov.
Prema mišljenju profesora Moskovskog državnog lingvističkog univerziteta (MGU), doktora istorijskih nauka Dmitrija Volodihina, Petar se borio protiv toga da njegovi podanici nose brade i iz ekonomskih razloga.
Reprodukcija slike Ilje Repina „Protođakon“ iz kolekcije Državne Tretjakovske galerije
© Sputnik / RIA Novosti
„Petar Veliki je pre svega želeo da dopuni budžet, kojem je u ratnim uslovima stalno nedostajalo srebro. Prvo zbog Azovskih pohoda, zatim zbog Severnog rata. To je bio glavni razlog: porez na bradu je trebalo da ga dopuni“, napominje istoričar.
Kako bi odmah bilo jasno ko je platio dažbinu za nošenje brade, a ko nije, izdata je čak i posebna metalna „značka za bradu“.
„Sociokulturni raskol“
Kako primećuju istoričari, Petrova inicijativa je veoma razbesnela predstavnike niza društvenih grupa i najvažnijih javnih institucija, a posebno pravoslavne crkve. Međutim, Petar Veliki nije odustao od svoje odluke.
Veruje se da je za Petra Velikog brada bila simbol svega starog i lošeg
© Sputnik / Čin-Mo-Caй
Godine 1713. i 1714. potpisani su novi dekreti i protiv ljubitelja brade i onih koji su nosili tradicionalnu rusku haljinu. Poslednji od „dekreta o bradi“ potpisan je 17. aprila 1722. godine. Ovim dokumentom utvrđena je jedinstvena dažbina za one koji žele da hodaju sa bradom na nivou od 50 rubalja i zahtevao je da „bradati“ i raskolnici nose haljinu isključivo starog kroja. Za „bradonje“ koji su nosili odelo koje nije opisano u dekretu, car je naredio da im se odbijaju bilo kakve molbe. Pored toga, morali su da plate i kaznu. Ovaj dokument je bio na snazi pola veka i poništen je tek u vreme Katarine Velike.
Istoričari različito ocenjuju borbu Petra Velikog protiv brada. „Petar Veliki je bio sjajan čovek, ali je u nekim slučajevima radio upitne stvari. A priča sa bradama je jedna od njih“, kaže Dmitrij Volodihin. Prema rečima profesora Ruskog državnog humanitarnog univerziteta, doktora istorijskih nauka, Igora Kurukina, uticaj „dekreta o bradi“ na rusko društvo je veoma preuveličan.
„Otprilike 95 odsto stanovništva carstva činili su seljaci, koji praktično nisu bili pogođeni dekretima o bradama. Ali Petar je namerno uveo plemićki stalež u evropsku kulturu. Njegove metode je teško oceniti sa stanovišta savremenosti. Bilo je takvo vreme: postoji gospodar i on ima pravo da odredi ko treba da se brije, a ko ne. Danas možete govoriti o ljudskim pravima, ali tada ih, u stvari, nije bilo“, kaže istoričar.
Kako je primetio Vitalij Zaharov, „rat sa bradama“ je poseban slučaj šireg procesa nametnute domaće evropeizacije ruske elite pod Petrom Velikim.
Učesnici litije povodom godišnjice ubistva ruskog cara Nikolaja Drugog i njegove porodice.
© Sputnik / Aleksandr Polяkov
„Neki naučnici smatraju da je sveobuhvatna zabrana svega starog dovela do sociokulturnog raskola u društvu, koji je između ostalog negativno uticao na komunikaciju između gornjih i donjih slojeva. To se ticalo izgleda i jezika jer su plemići na kraju počeli da prelaze na francuski i još mnogo toga. Elita i narod su prestali da se razumeju, nalazeći se, takoreći, u različitim dimenzijama. Neki istraživači veruju da je ovaj proces na kraju rezultirao revolucionarnim događajima s početka dvadesetog veka“, zaključuje Zaharov.
