Veliki petak, dan Hristovog stradanja i žrtve za spasenje sveta
07:25 22.04.2022 (Osveženo: 16:25 07.04.2023)
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici širom sveta danas obeležavaju Hristovo stradanje, Veliki petak, dan kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Pravoslavni tog dana strogo poste, provodeći ga samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi tog dana i „jednoniče“ - ceo dan ništa ne jedu niti piju već tek uveče uzmu malo hleba i vode.
U većini krajeva Srbije na Veliki petak se farbaju jaja.
Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan, kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću.
To je dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.
U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima.
Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju tzv. Carski časovi.
Carskim časovima se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.
Večernja služba na Veliki petak - Čuvari Hristovog groba pored Plaštanice
© Sputnik / Nenad Đurđević
U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.
Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.
Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom.
Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.
Farbanje jaja za Uskrs spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.
Obojenim jajima ruske porodice su se od davnina posebno ponosile
© Sputnik / Ivana Antić
Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.
Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“ i sva jaja u korpi su postala crvena.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja.
Sledeće godine, na dan Uskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik Uskrs, piše Tanjug.
