https://lat.sputnikportal.rs/20220422/novi-problem-za-svetsku-trgovinu--sa-kinezima-u-sangaju-zakljucano-i-470-teretnih-brodova-1136680146.html
Novi problem za svetsku trgovinu – sa Kinezima u Šangaju zaključano i 470 teretnih brodova
Novi problem za svetsku trgovinu – sa Kinezima u Šangaju zaključano i 470 teretnih brodova
Sputnik Srbija
Zajedno sa Kinezima zaključanim u Šangaju zbog širenja kovida, na prilazima jedne od najvažnijih svetskih luka trenutno je ostalo zaključano i oko 470 brodova za... 22.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-22T12:11+0200
2022-04-22T12:11+0200
2022-04-22T12:11+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
svet
međunarodna trgovina
teretni brod
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112005/78/1120057833_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_772483d792f9f4acde75331405c08592.jpg
Da će to, u najkraćem, biti scenario najnovije nevolje koja će, uz ukrajinsku krizu, globalnu privredu ove godine koštati manjeg rasta od očekivanog, za Sputnjik objašnjava pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), Bojan Stanić.Činjenica je da će se lokdaun u Šangaju primarno odraziti na cenu transporta, sekundarno na zastoje u lancima snabdevanja i potom na rast inflatornih pritisaka, kaže on.U Šangaju zaključana i svetska trgovina sa nasukanih 470 brodova„Nasukani“ brodovi, njih 470, plutaju nadomak najprometnije svetske luke od kada je u martu u Šangaju uveden karantin zbog više od tri miliona zaraženih kovidom u najvećem kineskom gradu koji broji oko 25 miliona stanovnika.O strahovanju zbog zatvaranja u tom gradu i posledicama po svetsku ekonomiju nemački list „Bild“ pisao je još u januaru ove godine kada je Kina krenula da primenjuje strategiju „nultog kovida“, odnosno mogućeg zatvaranja čitavih fabrika i luka, uz konstataciju da bi to ponovo postalo usko grlo globalnih lanaca snabdevanja. Jedan zaraženi lučki radnik, kako je ocenjeno, znači hiljade praznih rafova širom sveta.Institut za svetsku privredu iz Kila, nesporni autoritet kada je reč o „krvotoku“ globalne ekonomije – brodskom, a pre svega kontejnerskom prevozu, koji prati dolazak i odlazak brodova u 500 najvažnijih luka sveta, ocenio je da je svetska trgovina prošle godine doživela dva infarkta. Prvi kada je Suecki kanal bio danima blokiran zbog poprečenog broda kontejnera „Ever Given“ zbog čega je bilo blokirano 12 odsto svetske trgovine, a dnevni gubitak bio 10 milijardi dolara.Drugi, možda još ozbiljniji infarkt je, po oceni Instituta iz Kila, bio kada je zbog kovida bila zatvorena kineska luka Jantian kod grada Šenžena, preko koje ide 90 odsto izvoza kineske elektronske industrije.Novi infarkt iz kineske lukeZastoj te kontejnerske luke, jedne od najvećih na svetu, izazvao je rast inflacije, a samo nemačku privredu godišnje koštao 25 milijardi evra. Sa Šangajem je, naravno, situacija još ozbiljnija.„Kada pogledate celokupnu međunarodnu trgovinu, 80 posto se odnosi na robu, a svega 20 odsto su usluge. Sa druge strane, oko 80 odsto robe kojom se trguje se doprema morskim prevozom, tankerima, velikim kontejnerskim brodovima. Ostatak ide na drumski i železnički saobraćaj i procentualno vrlo malo se odnosi na avionski saobraćaj“, ukazuje Stanić na razmere brodskog prometa pa tako i na posledice najnovije situacije.On podseća da je Kina svetska fabrika koja je zbog velike proizvodnje za svaku zemlju sveta jedan od glavnih partnera, bilo kao izvoznik ili kao uvoznik.MMF ga već ukalkulisaoKada u tako velikoj i ekonomski značajnoj zemlji jedan veliki finansijski i trgovinski centar kakav je Šangaj biva zatvoren, a kako stoje stvari, to će trajati i narednih nedelja, to će, smatra on, nesumnjivo da utiče na međunarodnu trgovinu.Spuštena prognoza globalnog privrednog rastaStanić podseća da je MMF prognozu rasta globalne privrede spustio sa sa 4,5 odsto na 3,5 procenata, gde je ukalkulisao i posledice zaključavanja Šangaja. Pri tom dodaje da s obzirom na teške okolnosti po svetsku privredu prognoza rasta nije drastično smanjena. Po njegovoj oceni, MMF ostavlja prostora za još jednu reviziju, sa drugim izveštajem i novom projekcijom, a do tada su, kako dodaje, moguća dodatna vanredna dešavanja.Prva posledica blokade brodova u šangajskoj luci, biće rast cene transporta, ističe Stanić. On napominje da je kontejnerski transport već pod pritiskom jer nema dovoljno tih kontejnerskih kapaciteta.Pandemija je u kontejnerskom transportu već napravila pravi darmar i cene su na početku godine bile na istorijskom maksimumu. Za godinu dana su cene zakupa prostora na brodovima povećane između 350 i 400 odsto, a profiti brodskih kompanija nikada nisu bili veći, jer nedostaje oko tri miliona kontejnera.Potrošači ne mogu samiNovi rast cena kontejnerskog prevoza će biti ukalkulisan u cene svih proizvoda koji su predmet međunarodnog transporta.To na kraju znači da će cenu platiti potrošač, dodaje Stanić, ali i napominje da ni on ne bi mogao da bude opterećen u toj meri, jer će onda doći da pada tražnje, pogotovo u ovoj situaciji kada im je zbog već neko vreme prisutne inflacije realna vrednost zarade manja. A s padom tražnje pada proizvodnja i stope rasta privrede, što može da dovede do velikih problema, dodaje naš sagovornik.On je zato uveren da će deo tih troškova biti pokriven i kroz podršku države, kako stanovništvu, tako i firmama, poput paketa pomoći kakve su posebno razvijenije zemlje već donosile tokom 2020. i prošle godine.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
zaključavanje šangaza zbog širenja kovida, blokirano 470 brodova u šangajskoj luci, udar na međunarodnu trgovinu zbog stajanja teretnih brodova u luci u šangaju, blokada brodova će povećati cenu kontejnerskog prevoza, rast inflacije i slabiji rast globalne privrede zbog lokdauna u šangaju,
zaključavanje šangaza zbog širenja kovida, blokirano 470 brodova u šangajskoj luci, udar na međunarodnu trgovinu zbog stajanja teretnih brodova u luci u šangaju, blokada brodova će povećati cenu kontejnerskog prevoza, rast inflacije i slabiji rast globalne privrede zbog lokdauna u šangaju,
Novi problem za svetsku trgovinu – sa Kinezima u Šangaju zaključano i 470 teretnih brodova
Zajedno sa Kinezima zaključanim u Šangaju zbog širenja kovida, na prilazima jedne od najvažnijih svetskih luka trenutno je ostalo zaključano i oko 470 brodova za prevoz tereta koje u luci nema ko da istovari i utovari. To će se na kraju odraziti na dodatni rast inflacije u svetu, a cenu će u najvećoj meri platiti potrošači.
Da će to, u najkraćem, biti scenario najnovije nevolje koja će, uz ukrajinsku krizu, globalnu privredu ove godine koštati manjeg rasta od očekivanog, za Sputnjik objašnjava pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), Bojan Stanić.
Činjenica je da će se
lokdaun u Šangaju primarno odraziti na cenu transporta, sekundarno na
zastoje
u lancima snabdevanja i potom na rast inflatornih pritisaka, kaže on.
U Šangaju zaključana i svetska trgovina sa nasukanih 470 brodova
„Nasukani“ brodovi, njih 470, plutaju nadomak najprometnije svetske luke od kada je u martu u Šangaju uveden karantin zbog više od tri miliona zaraženih kovidom u najvećem kineskom gradu koji broji oko 25 miliona stanovnika.
O strahovanju zbog zatvaranja u tom gradu i posledicama po svetsku ekonomiju nemački list „Bild“ pisao je još u januaru ove godine kada je Kina krenula da primenjuje strategiju „nultog kovida“, odnosno mogućeg zatvaranja čitavih fabrika i luka, uz konstataciju da bi to ponovo postalo usko grlo globalnih lanaca snabdevanja. Jedan zaraženi lučki radnik, kako je ocenjeno, znači hiljade praznih rafova širom sveta.
Institut za svetsku privredu iz Kila, nesporni autoritet kada je reč o „krvotoku“ globalne ekonomije – brodskom, a pre svega kontejnerskom prevozu, koji prati dolazak i odlazak brodova u 500 najvažnijih luka sveta, ocenio je da je
svetska trgovina prošle godine doživela dva infarkta. Prvi kada je Suecki kanal bio danima blokiran zbog poprečenog broda kontejnera
„Ever Given“ zbog čega je bilo blokirano 12 odsto svetske trgovine, a dnevni gubitak bio 10 milijardi dolara.
Drugi, možda još ozbiljniji infarkt je, po oceni Instituta iz Kila, bio kada je zbog kovida bila zatvorena kineska luka Jantian kod grada Šenžena, preko koje ide 90 odsto izvoza kineske elektronske industrije.
Novi infarkt iz kineske luke
Zastoj te kontejnerske luke, jedne od najvećih na svetu, izazvao je rast inflacije, a samo nemačku privredu godišnje koštao 25 milijardi evra. Sa Šangajem je, naravno, situacija još ozbiljnija.
„Kada pogledate celokupnu međunarodnu trgovinu, 80 posto se odnosi na robu, a svega 20 odsto su usluge. Sa druge strane, oko 80 odsto robe kojom se trguje se doprema morskim prevozom, tankerima, velikim kontejnerskim brodovima. Ostatak ide na drumski i železnički saobraćaj i procentualno vrlo malo se odnosi na avionski saobraćaj“, ukazuje Stanić na razmere brodskog prometa pa tako i na posledice najnovije situacije.
On podseća da je Kina svetska fabrika koja je zbog velike proizvodnje za svaku zemlju sveta jedan od glavnih partnera, bilo kao izvoznik ili kao uvoznik.
„Ovaj lokdaun koji već traje nedeljama u Šangaju se odražava ne samo na međunarodnu trgovinu u smislu lanca snabdevanja, nego generalno i na ukupan rast privrede na globalnom nivou. Ovih dana od strane MMF-a imamo i revizije rasta svetske privrede u 2022. godini. Naravno da je sada dominantna stvar koja utiče na pad privredne aktivnosti situacija vezana za Ukrajinu, ali svakako da utiče i pandemija koja je i dalje tu, a posebno zabrinjava to što su Kinezi uveli taj lokdaun“, kaže sagovornik Sputnjika.
Kada u tako velikoj i ekonomski značajnoj zemlji jedan veliki finansijski i trgovinski centar kakav je Šangaj biva zatvoren, a kako stoje stvari, to će trajati i narednih nedelja, to će, smatra on, nesumnjivo da utiče na međunarodnu trgovinu.
Spuštena prognoza globalnog privrednog rasta
Stanić podseća da je
MMF prognozu rasta globalne privrede spustio sa sa 4,5 odsto na 3,5 procenata, gde je ukalkulisao i posledice
zaključavanja Šangaja. Pri tom dodaje da s obzirom na teške okolnosti po svetsku privredu prognoza rasta nije drastično smanjena. Po njegovoj oceni, MMF ostavlja prostora za još jednu reviziju, sa drugim izveštajem i novom projekcijom, a do tada su, kako dodaje, moguća dodatna vanredna dešavanja.
Prva posledica blokade brodova u šangajskoj luci, biće rast cene transporta, ističe Stanić. On napominje da je kontejnerski transport već pod pritiskom jer nema dovoljno tih kontejnerskih kapaciteta.
Pandemija je u kontejnerskom transportu već napravila pravi darmar i cene su na početku godine bile na istorijskom maksimumu. Za godinu dana su cene zakupa prostora na brodovima povećane između 350 i 400 odsto, a profiti brodskih kompanija nikada nisu bili veći, jer nedostaje oko tri miliona kontejnera.
Novi rast cena kontejnerskog prevoza će biti ukalkulisan u cene svih proizvoda koji su predmet međunarodnog transporta.
„ Pre svega prvo će biti na udaru rast cena troškova. Samim tim to dalje u određenom obimu može da doprinese rastu inflatornih pritisaka. Cena troškova se kasnije ukalkuliše u cenu finalnih proizvoda što uglavnom meri inflaciju“, objašnjava analitičar PKS.
To na kraju znači da će cenu platiti potrošač, dodaje Stanić, ali i napominje da ni on ne bi mogao da bude opterećen u toj meri, jer će onda doći da pada tražnje, pogotovo u ovoj situaciji kada im je zbog već neko vreme prisutne inflacije realna vrednost zarade manja. A s padom tražnje pada proizvodnja i stope rasta privrede, što može da dovede do velikih problema, dodaje naš sagovornik.
On je zato uveren da će deo tih troškova biti pokriven i kroz podršku države, kako stanovništvu, tako i firmama, poput paketa pomoći kakve su posebno razvijenije zemlje već donosile tokom 2020. i prošle godine.
