https://lat.sputnikportal.rs/20220422/kako-se-izvodi-najstarija-tehnika-ukrasavanja-jaja-kakva-je-uloga-biljaka-1136395378.html
Kako se izvodi najstarija tehnika ukrašavanja jaja, kakva je uloga biljaka
Kako se izvodi najstarija tehnika ukrašavanja jaja, kakva je uloga biljaka
Sputnik Srbija
Koje tehnike i sastojke koje su naši preci najviše koristili za ukrašavanje uskršnjih jaja? 22.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-22T08:32+0200
2022-04-22T08:32+0200
2023-03-10T12:50+0100
društvo
srbija – društvo
mozaik
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111515/21/1115152114_0:90:1281:810_1920x0_80_0_0_6c04a4f175b6c5ff58517c15cb12620d.jpg
Etnografski muzej u Beogradu vlasnik je - između ostalih - i jedne neobične, ali veoma fascinantne zbirke.Zbirka uskršnjih jaja, formirana je pre više od 100 godina, tačnije 1904. godine. U ovoj zbirci nalaze se jaja ukrašavana svim važnijim tradicionalnim tehnikama, među kojima se izdvaja, sad već čuvena, batik tehnika.Ukrašavanje uskršnjih jaja - batik tehnikomO ovoj tradicionalnoj tehnici ukrašavanja jaja, je u intervjuu za „Superženu“ pričala etnolog Jelena Tucaković. Ona je istakla da postupak ovom tehnikom započinje iscrtavanjem tanke linije voskom. Naime, ovako se prekriva površina koja ne treba da bude obojena, a kad se jaje uroni u boju, deo koji nije bio prekriven voskom poprima željenu boju, dok se na ostatku ljuske pojavi crtež.Etnolozi smatraju ovo najstarijom tehnikom ukrašavanja, koja se koristila kod mnogih naroda, uključujući i Srbe, kao i susedne narode.Za farbanje jaja naši preci su uglavnom koristili koren broća koji je davao crvenu boju. Pored broća kao izvor crvene boje su korišćene i lukovina, šljiva, trešnja, nar, bakam itd. Drugim rečima sve što im je bilo na dohvat ruke, pa su tako žutu dobijali uz pomoć breze i slame, braon od oraha, zelenu od koprive, plavu od divljeg zumbula...Običaji i tradicijaJaja su se farbala na Veliki četvrtak ili petak, a prvo obojeno jaje je bilo čuvarkuća. U različitim krajevima nazivalo se još i čuvar, stražar ili stražnik.Prošlogodišnje jaje se koristilo da zaštiti useve i često zakopavalo u zemlju.U pojedinim delovima Srbije se veruje, da za Veliki petak (najtužniji dan za hrišćane), sve staje. Stali bi vetrovi i voda, zemlja bi se tresla, a iz poštovanja prema ovim prirodnim (ne)pogodama žene sa Homolja se nisu umivale, a izbegavale su i da se očešljaju.Narod Popovog polja je taj dan izbegavao rad sa iglama i ekserima, a nisu pili ni vino, jer su to simboli raspeća.Važan običaj koji se vezuje za ovaj praznik je pričest.U Šumadiji je zabeleženo da se pričest obavljala u prirodi, tako što bi se pojeo pupoljak lesike ili glogov list, posle čega bi sledila ispoved.Sličan običaj je praktikovan i u istočnoj i južnoj Srbiji i bio je poznat pod imenom komkanje. Običaj je podrazumevao da se pre ručka u vino potope: drenove rese, zdravac trava i komadi uskršnjeg kolača. Ovo bi potom popili svi ukućani, nakon čega bi preskakali sekiru koja se nalazila na pragu i izgovarali želje.Ručak, koji označava kraj sedmonedeljnog posta, je morao da bude svečan i mrsan, pa su se tom prilikom služili uskršnji kolači i pečenica. U nekim delovima je postojao običaj da se organizuje ručak za celo selo ispod drveta - zapisa.Ukrašavanje biljkamaPored batak tehnike, još jedan tradicionalni način ukrašavanja jaja je ukrašavanje biljkama. U srpskom narodu se veruje da svaka biljka kojom ukrase jaje, simboliše napredak u kući i zdravlje njenih članova. Pa se na primer srce stavlja ako u porodici ima neudatih devojaka, zdravac za zdravlje, a detelina za sreću.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija – društvo, mozaik
Kako se izvodi najstarija tehnika ukrašavanja jaja, kakva je uloga biljaka
08:32 22.04.2022 (Osveženo: 12:50 10.03.2023) Koje tehnike i sastojke koje su naši preci najviše koristili za ukrašavanje uskršnjih jaja?
Etnografski muzej u Beogradu vlasnik je - između ostalih - i jedne neobične, ali veoma fascinantne zbirke.
Zbirka uskršnjih jaja, formirana je pre više od 100 godina, tačnije 1904. godine. U ovoj zbirci nalaze se jaja ukrašavana svim važnijim tradicionalnim tehnikama, među kojima se izdvaja, sad već čuvena, batik tehnika.
Ukrašavanje uskršnjih jaja - batik tehnikom
O ovoj tradicionalnoj tehnici ukrašavanja jaja, je u intervjuu za „Superženu“ pričala etnolog Jelena Tucaković. Ona je istakla da postupak ovom tehnikom započinje iscrtavanjem tanke linije voskom. Naime, ovako se prekriva površina koja ne treba da bude obojena, a kad se jaje uroni u boju, deo koji nije bio prekriven voskom poprima željenu boju, dok se na ostatku ljuske pojavi crtež.
Etnolozi smatraju ovo najstarijom tehnikom ukrašavanja, koja se koristila kod mnogih naroda, uključujući i Srbe, kao i susedne narode.
Za farbanje jaja naši preci su uglavnom koristili koren broća koji je davao crvenu boju. Pored broća kao izvor crvene boje su korišćene i lukovina, šljiva, trešnja, nar, bakam itd. Drugim rečima sve što im je bilo na dohvat ruke, pa su tako žutu dobijali uz pomoć breze i slame, braon od oraha, zelenu od koprive, plavu od divljeg zumbula...
Jaja su se farbala na Veliki četvrtak ili petak, a prvo obojeno jaje je bilo čuvarkuća. U različitim krajevima nazivalo se još i čuvar, stražar ili stražnik.
Prošlogodišnje jaje se koristilo da zaštiti useve i često zakopavalo u zemlju.
U pojedinim delovima Srbije se veruje, da za Veliki petak (najtužniji dan za hrišćane), sve staje. Stali bi vetrovi i voda, zemlja bi se tresla, a iz poštovanja prema ovim prirodnim (ne)pogodama žene sa Homolja se nisu umivale, a izbegavale su i da se očešljaju.
Narod Popovog polja je taj dan izbegavao rad sa iglama i ekserima, a nisu pili ni vino, jer su to simboli raspeća.
Važan običaj koji se vezuje za ovaj praznik je pričest.
U Šumadiji je zabeleženo da se pričest obavljala u prirodi, tako što bi se pojeo pupoljak lesike ili glogov list, posle čega bi sledila ispoved.
Sličan običaj je praktikovan i u istočnoj i južnoj Srbiji i bio je poznat pod imenom komkanje. Običaj je podrazumevao da se pre ručka u vino potope: drenove rese, zdravac trava i komadi uskršnjeg kolača. Ovo bi potom popili svi ukućani, nakon čega bi preskakali sekiru koja se nalazila na pragu i izgovarali želje.
Ručak, koji označava kraj sedmonedeljnog posta, je morao da bude svečan i mrsan, pa su se tom prilikom služili uskršnji kolači i pečenica. U nekim delovima je postojao običaj da se organizuje ručak za celo selo ispod drveta - zapisa.
Pored batak tehnike, još jedan tradicionalni način ukrašavanja jaja je ukrašavanje biljkama. U srpskom narodu se veruje da svaka biljka kojom ukrase jaje, simboliše napredak u kući i zdravlje njenih članova. Pa se na primer srce stavlja ako u porodici ima neudatih devojaka, zdravac za zdravlje, a detelina za sreću.
