00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Kada je započeo početak kraja petrodolara?

© SputnikNafta i dolari
Nafta i dolari - Sputnik Srbija, 1920, 22.04.2022
Pratite nas
Dok je predsednik SAD Džo Bajden opet pokušavao da se rukuje s vazduhom, pa je ostao zbunjen kad mu to nije pošlo za rukom, delegacija zvaničnika režima iz Vašingtona posetila je Tajvan. Kina je u znak protesta održala pomorske manevre, ali kineski odgovor koji bi Ameriku mogao stvarno da zaboli ne dolazi s Dalekog, već sa Bliskog istoka.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

I to je odgovor koji Amerika sama provocira svojim ponašanjem. Štaviše, namerno.

Tajvanska dvosmislenost

Iako je pre mesec i po dana Peking gnevno odreagovao na posetu američke delegacije Tajvanu – na njenom čelu bio je admiral Majk Malen, penzionisani načelnik Generalštaba američke vojske – krajem prošle nedelje Tajvan je posetila još jedna američka delegacija, zvaničnija nego prethodna. Šest visokopozicioniranih članova američkog Kongresa, predvođeni senatorima Lindzijem Grejemom i Bobom Menendezom, predsedavajućim Komiteta za spoljne odnose, sastali su se sa tajvanskom predsednicom Caj Ingven i ministrom odbrane Čiu Kuočengom; upadljivo, i jedna i druga američka poseta Tajvanu, obe organizovane nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, imale su i svoju bezbednosnu komponentu.
A Šinzo Abe, bivši premijer Japana, u autorskom tekstu u „L.A. tajmsu“, povlačeći paralele s Ukrajinom, zahteva da se „više ne ostavlja prostor za sumnju u našu rešenost povodom Tajvana... (Dosadašnja) američka dvosmislenost primoravala je Tajvan da uzme u obzir mogućnost da SAD neće vojno intervenisati, i to je odvraćalo radikalne pobornike nezavisnosti ostrva... Došlo je vreme da SAD jasno stave do znanja da će braniti Tajvan od pokušaja kineske invazije.“
Kineski odgovor dao je komentator „Global tajmsa“ Hu Siđin: „Ako se Tajvan upusti u secesiju koju su podstakle SAD, i izazove rat, Narodnooslobodilačka vojska prvog dana će lansirati hiljade projektila (ruska vojska do sada ih je upotrebila manje od 1.000) i skršiće tajvansku vojsku u roku od par dana.“

Razgovori s Putinom i Sijem

No pravi kineski, a uz njega i ruski udar na američke interese sve je izvesniji na suprotnom kraju Azije.
Nakon što je odbio telefonski razgovor s Bajdenom i potom odbio i da se sastane s državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom – a sastao se umesto toga s kineskim šefom diplomatije Vang Jijem – princ Muhamed bin Salman, prestolonaslednik i de fakto vladar Saudijske Arabije, razgovarao je sa predsednicima Kine i Rusije, Si Đinpingom i Vladimirom Putinom.
Bin Salman i Si razgovarali su prošlog petka o jačanju „strateške saradnje“ između dve zemlje – Si je rekao da mu je to „prioritet“, Bin Salman je Kinu opisao kao „značajnog sveobuhvatnog strateškog partnera“ – a saudijski prestolonaslednik predložio je i spajanje njegovog projekta „Vizija 2030.“ sa kineskom Inicijativom Pojas i put.
Da bi dan kasnije, na svoju inicijativu, saudijski prestolonaslednik razgovarao i sa Putinom. Dvojica lidera dala su „pozitivnu ocenu“ saradnje u okviru organizacije OPEK+ koja je odbila američki zahtev da poveća proizvodnju nafte kako bi joj se oborila cena, a saudijsko saopštenje dodaje i da su Bin Salman i Putin razgovarali i o „načinima da se bilateralni odnosi koji ih spajaju unaprede na različitim poljima“.
„Saudijski prestolonaslednik doneo je odluku... On je izabrao Moskvu ispred Vašingtona,“ komentariše američki magazin „Forin polisi“ u tekstu pod naslovom „Bajden treba da kazni Saudijsku Arabiju zbog podrške Rusiji“, dok portal „Intersept“ otkriva i da vladajuće demokrate od Bajdena traže „rekalibrisanje američko-saudijskog partnerstva... Umesto da je prihvatila apel naše vlade da proizvodi više nafte, saudijska monarhija odabrala je da se upusti u razgovore s Pekingom o plaćanju dela njene nafte u juanima, što je predlog koji bi mogao da oslabi domet dolara... Nalazimo se na prekretnici: Sjedinjene Države mogu da nastave sa širokom podrškom autokratskom partneru, a možemo i da se zauzmemo za ljudska prava i rebalansiramo naš odnos tako da održava naše vrednosti i interese.“

Rađanje petrojuana

Prekretnici se, izgleda, zaista i bližimo. „Vol strit džornal“, koji je prvi otkrio da Saudijska Arabija i Kina razgovaraju o zameni petrodolara – petrojuanom, najavljuje i grandioznu posetu Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji kad se završi mesec ramazan, početkom maja. A kineski list „Čajna dejli“, u tekstu „Ubrzavanje dedolarizacije“, baš ovih dana potvrđuje: „Saudijska Arabija pregovara s Kinom o prodaji dela nafte u juanima.“
Zbog čega bi ovaj potez mogao da se pokaže kao jedan od ključnih za okončanje onoga što je još ostalo od američke hegemonije? Zašto se zalivske monarhije sve više okreću Kini i Rusiji? Zašto Amerika nastoji da produbi sukob sa svima koji ne postupaju po njenom diktatu, i kuda je to vodi?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili nekadašnji dopisnik naših medija iz Pekinga Milorad Denda i dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

NATO hobotnica

„Odnos SAD i Kine počiva na američkom poštovanju politike 'jedne Kine'. Zvanične posete Tajvanu, koje predstavljaju prst u oko Pekingu, imaju za cilj da demonstriraju odlučnost Zapada i u odnosu na njegovog drugog ključnog suparnika, ali i da testiraju način na koji će reagovati Kina kada se ugroze njene crvene linije,“ objašnjava Milorad Denda. „Kina je sad odreagovala ogromnim vazdušnim i pomorskim manevrima, koji nisu bili usmereni samo prema Tajvanu već i ka blokiranju japanskog i američkog pristupa ostrvu... Sve su ovo znaci da treba očekivati dalje zaoštravanje situacije i u ovom delu sveta.“
„Amerika pokušava da izvrši pritisak na Kinu kako bi je odvratila od podrške Rusiji“, ocenjuje Slobodan Janković. „Istovremeno, budući da Peking smatra za svog najvećeg privrednog takmaca, Vašington nastoji da Kinu okruži lancem svojih saveznika – u tom cilju je i osnovan AUKUS, a verovatno je daljem provociranju Kine služila i vest, koja je potom demantovana, da će se i Japan priključiti ovom antikineskom savezu.“
„Kineski mediji ukazuju i na mogućnost da NATO dobije globalnu ulogu te da, kako se opominje, kao hobotnica pruži svoje pipke u sve delove sveta“, dodaje Denda.

Račun bez krčmara

Ova strategija bi, međutim, mogla da se pokaže kao pravljenje računa bez krčmara. Ne samo zbog ekonomskih integracija s Kinom na prostoru Indopacifika koje drastično sužavaju krug potencijalnih američkih saveznika za obračun s Kinom – sporazum o Regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu stupio je na snagu 1. januara ove godine – već i zbog potpuno nove dinamike odnosa na Bliskom istoku na koju ukazuje i magazin „Forin polisi“: „Tokom vladavine kralja Salmana (od 2015.) i prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, Saudijska Arabija intenzivirala je negovanje bliskih veza sa Rusijom i Kinom.“
„Od 1945. pa sve do 2017. Amerika je bila najveći trgovinski partner Saudijske Arabije. Te godine Kina je pretekla SAD, a danas ona uvozi tri i po puta više saudijske nafte nego Sjedinjene Države“, opisuje Slobodan Janković okolnosti u kojima se odvijaju suštinske promene u ovom regionu. „I ekonomski i politički, njihova sve bliža saradnja potpuno je normalna, pa čak i neophodna imajući u vidu da Egipat kontroliše Suecki kanal kroz koji prolazi ogroman deo saudijske nafte, a od prošle godine i Egipat ima stratešku saradnju s Kinom. Takođe, treba podsetiti i da Vladimir Putin već duže od decenije brižljivo gaji odnose na ovim prostorima, što sad počinje i da daje plodove.“
Na Putina opominje i „Forin polisi“: „Zalivski vladari smatraju da je neutralna pozicija Amerike tokom Arapskog proleća omogućila zbacivanje dugogodišnjeg američkog partnera iz Egipta Hosnija Mubaraka... Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati dele paranoidni strah Kine i Rusije od islamističkih pokreta kao mogućih izvora destabilizacije režima... Bin Salman zato preferira partnera kao što je Putin, koji je na delu pokazao svoju posvećenost očuvanju Bašara Asada na vlasti u Siriji... On se nada će, sadašnjim svrstavanjem uz Rusiju, Kremlj i njemu priskočiti u pomoć kad mu bude potrebna.“

Kraj hegemonije

„Sve su ovo sigurni znaci temeljne promene odnosa na Bliskom istoku, i ne samo tu već i na širem prostoru koji obuhvata prostor od Egipta do Indije gde su zemlje koje nisu uvele sankcije Rusiji“, komentariše Milorad Denda. „U tom kontekstu su i u Rijadu počeli da razmišljaju šta je najbolje za Saudijsku Arabiju, tim pre što je pred kineskim ponudama za saradnju i investicijama malo ko u stanju da ostane imun, a postoji i bezbednosna komponenta – i Kina i Rusija, koje se sa Iranom nalaze u Šangajskoj organizaciji za saradnju, utiču na smanjivanje tenzija između Rijada i Teherana, i time nepotrebnim čine američke bezbednosne garancije. A povrh toga, američke sankcije i zaplena deviznih rezervi Rusije i sve druge zemlje naterali su na razmišljanje o alternativama dolaru i evru kako bi izbegli sličnu situaciju i američke ucene. U tom smislu, svakako da treba očekivati i konkretne dogovore prilikom najavljene posete Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji.“
O tome piše i američki portal „Hil“ koji postavlja pitanje „prisustvujemo li početku dedolarizacije?“, i odgovara: „Hegemonija dolara počivala je na hegemonskom statusu Amerike u svetu. Sa svetom koji se kreće ka multipolarnosti, i Amerikom koja više nije najveća trgovačka nacija na svetu (to je Kina), moć i status dolara mogli bi da iščeznu takođe. Imajući u vidu sve veću ulogu koju imaju Kina, Evropska unija i druge zemlje globalnog Juga, dolar možda upravo prisustvuje sopstvenom padu. Pitanje je samo kada će dolar izgubiti svoju dominaciju među globalnim valutama – ne i da li će se to dogoditi. Ekonomske sankcije Rusiji možda su samo ubrzale taj pad.“
„Čitava dosadašnja svetska trgovina, bazirana na dolaru, služila je finansiranju samih Sjedinjenih Država. Uvođenjem drugih valuta – kao što su juani, rublje, indijske rupije... – omogućava kupovinu konkretnih dobara umesto američkih državnih obveznica. A time će se onemogućiti i dalje zaduživanje SAD i razvoj ove zemlje na tuđ račun. Deo ovog procesa biće i prodaja dela saudijske nafte u juanima, što bi moglo da bude dogovoreno već sledećeg meseca,“ zaključuje dr Slobodan Janković.
Logo elektronskog juana - Sputnik Srbija, 1920, 19.04.2022
EKONOMIJA
Bivši kineski guverner otkriva planove za digitalni juan: Neće se koristiti kao „oružje“
Kaver za infografiku o odustanju od dolara - Sputnik Srbija, 1920, 09.04.2022
RUSIJA
Infografika: Rusija odustaje od dolara — u pet koraka
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala