Blickrig doživeo fijasko: Najveća strateška pobede Rusije koju odlično vidi i Zapad
14:44 22.04.2022 (Osveženo: 14:45 22.04.2022)
© Sputnik / Alekseй Suhorukov
/ Pratite nas
Početkom marta, ekonomisti ruskoj rublji nisu predviđali ništa dobro. Kurs monete u odnosu na dolar i evro survavao se u ambis. Međutim, za kratko vreme, ruska rublja se oporavila i postala jedan od najvećih ruskih strateških uspeha u njenom sukobu sa Zapadom, toliko da ni zapadni analitičari nisu mogli da tako nešto ne priznaju.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Kada je 7. marta vrednost rublje pala za 40 odsto, na 139 rubalja za jedan američki dolar, niko nije verovao da je moguće da se ruska valuta oporavi i odbrani od napada. Svi na Zapadu predviđali su hiperinflaciju u Rusiji i skori krah monete, sličan (a možda i još gori) onom koji je doživela 1998.
Oporavak rublje – strateška pobeda Rusije
Međutim, ekonomski blickrig Zapada nije uspeo, između ostalog i zahvaljujući brzom i dramatičnom oporavku rublje – do kraja marta vrednost rublje vratila se na nivo od pre početka specijalne operacije. Uspeh koji je postignut odbranom rublje jedan je od najznačajnijih strateških uspeha Rusije u njenom sukobu sa Zapadom i to iz dva razloga, smatra konsultant Branko Pavlović.
„Smanjuje se odlivanje deviza i drugo, vraćanje i čak jačanje rublje na pozicije od pre izbijanja sukoba deluje smirujuće na inflaciju. Budući da je u Rusiji inflacija veliki problem, a da nije došlo do smirivanja rublje, inflacija bi se potpuno otela kontroli“, objašnjava Pavlović.
Visoka inflacija, ili čak hiperinflacija, nagrizla bi životni standard najširih slojeva društva, koji su ujedno i najsiromašniji. Kada se ulazi u jedan tako opsežan sukob kao što je trenutni sukob Rusije i Zapada, koji je, kako naglašava, istorijskih, epohalnih razmera, upravo su ti slojevi važni za održanje političke čvrstine zemlje.
„Bez unutrašnje homogenizacije ruskih građana, ne samo na nacionalnom osećaju i ponosu da ne daju svoju državu i da podržavaju svoje rukovodstvo, nego i na nivou socijalne pravde i socijalne izdržljivosti, vraćanje rublje na bolje pozicije deluje smirujuće na inflaciju, a time se posredno, u većoj meri štiti životni standard najvećeg broja ljudi. To i zaštita deviznih rezervi su dva strateški važna cilja koja su postignuta“, kaže Pavlović.
Rusija je nizom administrativnih mera uspela da odbrani rublju od napada. Prvo je 28. februara povećala kamatnu stopu na 20 odsto, čime je stvorila podsticaj da svaki građanin Rusije pre poželi da rublje uštedi, nego da za njih kupi stranu valutu. Zatim je uvedena obaveza da se 80 odsto prihoda koja kompanije ostvare u inostranstvu pretvore u rublje, što je stvorilo dodatnu tražnju za ruskom valutom. Takođe je izdat ukaz kojim se zabranjuje prodaja hartija od vrednosti koje se nalaze u rukama stranaca, čime je vlada podržala tržište deonicama i obveznicama i zadržala novac u zemlji.
Takođe, građanima je ograničen transfer novca u inostranstvo. Prvobitno, svi transferi bili su suspendovani. kasnije je ova mera ublažena tako što je konverzija rublje u neku drugu valutu ograničena na 10 000 dolara do kraja godine.
Možda najvažnija mera, navodi se obaveza energetskih kompanija iz „neprijateljskih država“, odnosno onih država koje su se pridružile antiruskim sankcijama da finansijske aranžmane vezane za kupovinu gasa plaćaju u rubljama. Ruske vlasti vodile su se logikom da najveći kupci ruskog gasa nemaju velike rezerve u rubljama, što će ih navesti da izađu na tržište i kupe ih. Na taj način, potražnja za njom će rasti, a sa tim i njena cena.
Jaka rublja – brža dedolarizacija sveta
Sa početkom ruske specijalne operacije intenzivirani su i procesi dedolarizacije svetskog tržišta, a jačanje rublje u proteklom periodu imalo je veliki uticaj na početak tog procesa – kada predložite da se trgovina odvija u domaćim valutama, ne osvrćući se na dolar ili evro, to podrazumeva da svi subjekti u trgovini imaju relativno stabilne valute, ističe Pavlović.
„U trgovini morate da imate sposobnost da predviđate rizike koji vam u poslovanju mogu doći zbog kursnih razlika. Otuda je stabilna rublja dobro sidro da dogovori o poslovanju u domaćim valutama uopšte mogu da se realizuju i da imaju poslovnog smisla“, napominje on.
Prema mišljenju politikologa Dušana Prorokovića, eskalacijom ukrajinske krize proces dedolarizacije je počeo i ništa ga ne može zaustaviti. Rusija je u Ukrajini žrtvovala taktiku zarad strategije, dok su SAD žrtvovale strategiju zarad taktike – ruska strategija je dedolarizacija svetskog tržišta, dok Vašington u Ukrajini ne brani dolar, već svoje interese u Ukrajini, objašnjava on.
Stoga Proroković predviđa da će se dedolarizacija svetske ekonomije manifestovati tako što će se na nekoliko velikih tržišta jačati domaće valute – pored rublje, to će se dogoditi sa kineskim juanom i indijskim rupijem. One će činiti „korpu valuta“ kojima će se određivati vrednost roba i usluga i koje će u budućnosti determinisati globalne finansijske procese.
I prema njegovom mišljenju oporavak rublje predstavlja jedan od najvažnijih strateških uspeha Rusije – ipak, kako kaže, na kratak rok. Dugoročno, on ističe da sve više ruskih teoretičara govori o upotrebi kriptovaluta u međunarodnim plaćanjima.
„Jedina ili najznačajnija kriptovaluta ne može da bude bitkoion ili samo bitkoin. Pojaviće se nove, neke koje će forsirati ruske finansijske institucije, svejedno da li su privatne ili državne. Tako da će se u finansijskim sistemima država i svetskom finansijskom sistemu puno toga odigravati na dugi rok. Kratkoročno, za Rusiju je najvažnije bilo da se otpočne sa procesom dedolarizacije globalne ekonomije, jer dolar je davao snagu mašineriji Sjedinjenih država, ne samo privrednoj, nego i vojnoj i političkoj“, smatra Proroković.
Zapad na proces dedolarizacije odgovara političkim pritiscima, pre svega na male države; velike države nije tako lako uplašiti. Sa druge strane, one imaju velike koristi od trgovine u domaćim valutama i kadre su da izdrže zapadne pritiske.
Dok Pavlović napominje da je proces dedolarizacije na samom početku i da će trajati, Proroković smatra da će on naići na teškoće jer je političkim elitama teško da izađu iz cipela koje već decenijama nose. Evropa bi, na primer, imala koristi da sa Rusijom trguje u domaćim valutama. Međutim, evropske političke i ekonomske elite dosta su prihodovale od dolarizacije globalne ekonomije, kao i od toga što je evro postao rezervna valuta praktično svim evropskim zemljama – veliko je pitanje žele li evropske elite da se odreknu tih prihoda, ali takođe je pitanje umeju li da rade na drugačiji način.