https://lat.sputnikportal.rs/20220420/posao-koji-bi-znacio-spas-hoce-li-se-prvi-veliki-efekti-neutralnosti-srbije-osetiti-u-kragujevcu-1136629416.html
Posao koji bi značio spas: Hoće li se prvi veliki efekti neutralnosti Srbije osetiti u Kragujevcu
Posao koji bi značio spas: Hoće li se prvi veliki efekti neutralnosti Srbije osetiti u Kragujevcu
Sputnik Srbija
Sudeći po novim nezvaničnim informacijama, kragujevačka fabrika bi posle Fijata 500L konačno mogla da počne da pravi i novi model hibridnog automobila što bi... 20.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-20T21:43+0200
2022-04-20T21:43+0200
2022-08-26T13:11+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
fijat 500l
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111187/10/1111871008_0:1137:2512:2550_1920x0_80_0_0_bf611390fe3c8b9fdeaa51d25a6bc674.jpg
Premijerka Srbije Ana Brnabić tačno pre dva meseca izrazila je uverenost da će Fijat ostati u Srbiji. Do njenog reagovanja je došlo posle uznemirenosti radnika koji su u nedostaku posla u svojoj fabrici i ove godine bili pozivani na ispomoć Fijatovoj, odnosno Stelantisovoj fabrici u Slovačkoj. Tada je kratka izjava premijerke mnogima više ličila na smirivanje radnika koji su u celoj prošloj godini imali nepunih 60 radnih dana.Od tada se, međutim, dosta toga izdešavalo, a pre svega ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini koja bi, na kraju, mogla da pogura rasplet situacije u kragujevačkoj fabrici na koji zaposleni u njoj čekaju već nekoliko godina.Stiže li konačno novi modelZa sada kruže samo glasine, kaže za Sputnjik Zoran Stanić, predsednik sindikata „Nezavisnost“ u kragujevačkoj fabrici. Prema tim najavama koje nisu mogli da provere, premijerka bi, kaže on, sa jednim od direktora Stelantisa 28. aprila zaposlenima u Kragujevcu predočila vesti o budućnosti fabrike.A to bi, kako se očekuje, značilo proizvodnju novog modela automobila koji bi bio hibrid.Stelantis, koji je početkom prošle godine nastao spajanjem Fijat Krajslera i Pežoa kao četvrti svetski proizvođač automobila, ranije je najavio da će svoj strateški plan objaviti 1. marta, što se nije desilo. Otuda i nada da će dugo očekivana informacija o tome, koja će definisati i sudbinu kragujevačke fabrike, sa dobrim vestima stići uoči 1. maja.Stelantis ima dve velike fabrike u Poljskoj i Slovačkoj, gde su ove godine pozivani naši radnici iz Kragujevca na ispomoć. Ona u gradu Tihi u Poljskoj proizvodi hibrid Fijat 500 koji je pre godinu dana proizveden u rekordnih 2,5 miliona primeraka.Ukrajinska kriza bi mogla da pogura Fijat u SrbijiTeške sankcije koje je, međutim, EU uvela Rusiji zbog vojne opearcije započete 24. februara u Ukrajini imaju nemali kontraefekat na privredu članica EU, pa i na autoindustriju u Poljskoj i Slovačkoj. Bez određenih ruskih sirovina, poput paladijuma za čipove koji se prave u Kini, ali i drugih, upitna je proizvodnja određenih komponenti za autoindustriju.Na pitanje da li ukrajinska kriza može da pospeši donošenje odluke Fijata o početku proizvodnje novog modela u Kragujevcu i ekonomista Božo Drašković smatra da je s obzirom na situaciju i izrazito negativan stav Poljske prema Rusiji za očekivati da ne dođe do izvoza određenih ruskih komponenti u tu zemlju. On je zato mišljenja da bi bila racionalna odluka vrha kompanije da ublaži negativne posledice sankcija po njen profit i razvoj. Logično je da će rukovodstvo kompanija, bez mnogo priče, pokušati da nađe alternativna rešenja, kaže Drašković za Sputnjik.On napominje da je uvođenje sankcija uvek i isključivo politički motivisano. Sankcije su, kako kaže, klasičan primer uticaja politike na ekonomiju, privredu i tržište da bi se postigli određeni strateški politički ciljevi.Neutralnost kao naša prednostOn zato smatra da bi namere Fijata u ovom slučaju mogle biti usmerene na traženje zemlje sa neutralnom političkom pozicijom u odnosu na aktuelni sukob, kakva je naša, da bi se tako ostvario odeređeni ekonomski interes ili zadržao korak.„Nikada ne postoje apsolutne sankcije, niti one apsolutno funkcionišu. One se uvek probijaju i ekonomija i pored određenih gubitaka svih aktera, pokazuje svoju otpornost i traži rešenja“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, fijat 500l, srbija
ekonomija, srbija – ekonomija, fijat 500l, srbija
Posao koji bi značio spas: Hoće li se prvi veliki efekti neutralnosti Srbije osetiti u Kragujevcu
21:43 20.04.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022) Sudeći po novim nezvaničnim informacijama, kragujevačka fabrika bi posle Fijata 500L konačno mogla da počne da pravi i novi model hibridnog automobila što bi za njen opstanak i za zaposlene koji su u ovoj godini imali jedva desetak radnih dana značilo spas.
Premijerka Srbije Ana Brnabić tačno pre dva meseca izrazila je uverenost da će
Fijat ostati
u Srbiji. Do njenog reagovanja je došlo posle uznemirenosti radnika koji su u
nedostaku posla u svojoj fabrici i ove godine bili pozivani na ispomoć Fijatovoj, odnosno Stelantisovoj fabrici u Slovačkoj. Tada je kratka izjava premijerke mnogima više ličila na smirivanje radnika koji su u celoj prošloj godini imali nepunih 60 radnih dana.
Od tada se, međutim, dosta toga izdešavalo, a pre svega ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini koja bi, na kraju, mogla da pogura rasplet situacije u kragujevačkoj fabrici na koji zaposleni u njoj čekaju već nekoliko godina.
Stiže li konačno novi model
Za sada kruže samo glasine, kaže za Sputnjik Zoran Stanić, predsednik sindikata „Nezavisnost“ u kragujevačkoj fabrici. Prema tim najavama koje nisu mogli da provere, premijerka bi, kaže on, sa jednim od direktora Stelantisa 28. aprila zaposlenima u Kragujevcu predočila vesti o budućnosti fabrike.
A to bi, kako se očekuje, značilo proizvodnju novog modela automobila koji bi bio hibrid.
Stelantis, koji je početkom prošle godine nastao
spajanjem Fijat Krajslera i Pežoa kao četvrti svetski proizvođač automobila, ranije je najavio da će svoj strateški plan objaviti 1. marta, što se nije desilo. Otuda i nada da će dugo očekivana informacija o tome, koja će definisati i sudbinu kragujevačke fabrike, sa dobrim vestima stići uoči 1. maja.
Stelantis ima dve velike fabrike
u Poljskoj i Slovačkoj, gde su ove godine
pozivani naši radnici iz Kragujevca na ispomoć. Ona u gradu Tihi u Poljskoj proizvodi hibrid Fijat 500 koji je pre godinu dana proizveden u rekordnih 2,5 miliona primeraka.
Ukrajinska kriza bi mogla da pogura Fijat u Srbiji
Teške sankcije koje je, međutim, EU uvela Rusiji zbog vojne opearcije započete 24. februara u Ukrajini imaju nemali kontraefekat na privredu članica EU, pa i na autoindustriju u Poljskoj i Slovačkoj. Bez određenih ruskih sirovina, poput paladijuma za čipove koji se prave u Kini, ali i drugih, upitna je proizvodnja određenih komponenti za autoindustriju.
„Meni se čini da će sve sirovine koje su dolazile iz Rusije ići preko Kine. Prekjuče smo bili u pirotskom „Tigru“, proizvođaču guma, gde kažu da ruski kaučuk sad nabavljaju u Kini. Mislim da smo zato mi sada povoljnija lokacija, jer mnogo je jednostavnije da preko Kine sirovine i komponente stižu kod nas. U ovoj situaciji Rusi materijal neće isporučivati Poljskoj. Bar mi tako izgleda“, kaže Stanić.
Na pitanje da li ukrajinska kriza može da pospeši donošenje odluke Fijata o početku proizvodnje novog modela u Kragujevcu i ekonomista Božo Drašković smatra da je s obzirom na situaciju i izrazito negativan stav Poljske prema Rusiji za očekivati da ne dođe do izvoza određenih ruskih komponenti u tu zemlju. On je zato mišljenja da bi bila racionalna odluka vrha kompanije da ublaži negativne posledice sankcija po njen profit i razvoj. Logično je da će rukovodstvo kompanija, bez mnogo priče, pokušati da nađe alternativna rešenja, kaže Drašković za Sputnjik.
On napominje da je uvođenje sankcija uvek i isključivo politički motivisano. Sankcije su, kako kaže, klasičan primer uticaja politike na ekonomiju, privredu i tržište da bi se postigli određeni strateški politički ciljevi.
Neutralnost kao naša prednost
„Na drugoj strani postoje interesi ekonomskih subjekata koji nisu srećni što se uvode sankcije jer dolazi do gubitaka tih kompanija. One ćute, neće javno da protivureče pozicijama i politikama svojih država, ali će pokušati da nađu posebne kanale da održe bar deo ekonomskih tokova sa zemljama kojima su njihove vlade uvele sankcije“, ističe Drašković.
On zato smatra da bi namere Fijata u ovom slučaju mogle biti usmerene na traženje zemlje sa neutralnom političkom pozicijom u odnosu na aktuelni sukob, kakva je naša, da bi se tako ostvario odeređeni ekonomski interes ili zadržao korak.
„Nikada ne postoje apsolutne sankcije, niti one apsolutno funkcionišu. One se uvek probijaju i ekonomija i pored određenih gubitaka svih aktera, pokazuje svoju otpornost i traži rešenja“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
