Ruski ambasador o propustu Podgorice koji je mogao da izazove najveću krizu u odnosima sa Moskvom
22:55 19.04.2022 (Osveženo: 08:00 20.04.2022)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Biro za odnose sa javnošću grada PodgoriceNovi pešački most u Podgorici
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Biro za odnose sa javnošću grada Podgorice
Pratite nas
Ambasador Rusije u Crnoj Gori Vladislav Maslenjikov izjavio da informacija o prekidu diplomatskih odnosa Moskve i Podgorice predstavlja propust tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova i upozorio da je nenamernom greškom mogla da se izazove najveća kriza u odnosima dve zemlje u poslednjih 15 godina.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Kako komentarišete saopštenje Ministarstva inostranih poslova Crne Gore o neophodnosti prekida diplomatskih odnosa, koje je naknadno uklonjeno?
— Pre svega, precizirao bih da u tekstu, koji se 18. aprila pojavio na nalogu MIP-a Crne Gore na Tviteru, nije bilo reči o neophodnosti, već o nečemu što je navodno već realizovano. Bilo je napisano: „stupile su na snagu sledeće mere: 1) prekid diplomatskih odnosa“.
Uveče se MIP Crne Gore na društvenim mrežama izvinio javnosti „zbog grubog propusta u ranije objavljenom saopštenju, gde je umesto navođenja ograničavajućih mera, greškom bilo navedeno da su stupile na snagu“.
Ambasada je 18. aprila uputila MIP-u Crne Gore protestnu notu zahtevajući zvanično objašnjenje. Iz rukovodstva MIP-a Crne Gore mi je već preko telefona rečeno da je u pitanju tehnička greška. Devetnaestog aprila dobijena je uzvratna nota MIP-a Crne Gore, u kojoj se navodi da Crna Gora nije prekidala diplomatske odnose sa Rusijom.
U principu, celokupna jučerašnja situacija pokazuje da Podgorica, u svom nastojanju da se uskladi sa spoljnopolitičkim kursom Evropske unije mora biti očigledno pažljivija i po pitanju toga šta radi i šta govori.
Faktički, jednim nenamernim propustom, crnogorske kolege umalo nisu prouzrokovale najozbiljniju krizu za 15 godina diplomatskih odnosa Rusije i Crne Gore. Loše je to, što za poslednjih osam godina, tokom kojih se Podgorica pridružuje antiruskim koracima EU, u bilateralnim odnosima je, ne našom krivicom, nastala takva situacija u kojoj se takva greška, uopšte, ispostavila kao moguća.
Odnosi s Rusijom se, faktički, prinose kao žrtva budućnosti i dalekoj perspektivi stupanja u EU. Nade da će se ti odnosi možda „popraviti“ nekada kasnije i već sa pozicije člana EU očigledno su naivne. Nerealni su i pokušaji nekih ovdašnjih političara da spekulišu situacijom u Ukrajini kako bi ubrzali prijem Crne Gore u EU.
Istovremeno, kako pokazuje anketa državne radio-televizije Crne Gore (RTCG), skoro 82 odsto anketiranih ne podržava sankcione mere protiv Rusije. Na anketu je odgovorilo 744 hiljade ljudi, očigledno, ne samo iz Crne Gore, gde ukupno živi 620 hiljada ljudi, već i iz susednih zemalja.