Američko (ne)mešanje u smene režima trajalo do Pakistana (video)
© AFP 2023 / Asif Hassan
Pratite nas
Uprkos tome što su najviši zvaničnici nove američke administracije u više navrata ponavljali da se SAD neće mešati u unutrašnje stvari drugih država, događaji u Islamabadu ih, po svoj prilici, demantuju. Optužbe smenjenog premijera Imrana Kana ukazuju na to da je američko (ne)mešanje u promene režima u drugim državama trajalo samo do - Pakistana.
Pakistanski parlament izglasao je 10. aprila, tesnom većinom, nepoverenje premijeru Imranu Kanu, koji međutim tvrdi da iza njegove smene stoje Amerikanci. Zato je i pozvao građane da izađu na ulice i izraze svoj protest, što je rezultiralo nizom masovnih skupova širom zemlje koja broji 220 miliona stanovnika, ali i u Australiji, Velikoj Britaniji i u nekoliko zemalja na Bliskom istoku u kojima žive velike zajednice Pakistanaca.
Američko mešanje u smenu pakistanskog režima
Da Kanove optužbe nisu neutemeljene smatra i gost „Sputnjik intervjua“, novinar i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, Borislav Korkodelović, koji kaže da su ogromne kolone, pre svega mladih ljudi, izašle na ulice Pakistana kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog stranog mešanja i pružili podršku bivšem premijeru, lideru Pakistanskog pokreta za pravdu.
Na osnovu dokumenata koje je Kan predstavio svojim saradnicima i sudskim organima, primećuje Korkodelović, da se zaključiti da je Amerika umešala prste u njegovo svrgavanje.
„Iz Vašingtona je, navodno, stigla depeša pakistanskog ambasadora u kojoj je pisalo da mu se obratio pomoćnik državnog sekretara SAD zadužen za centralnu i južnu Aziju, Donald Lu, koji mu je saopštio da odnosi sa Pakistanom neće biti dobri dokle god vladu bude predvodio premijer Kan. Ta je depeša primljena 7. marta i u njoj je stajalo i da je Lu rekao da će već sutradan, 8. marta, biti podnet zahtev za izglasavanje nepoverenja tadašnjem premijeru, te da bi bilo veoma pametno za Kana da se tom postupku ne protivi, jer će u protivnom i on i Pakistan snositi teške posledice“, navodi Korkodelović.
Kako kaže, termin „opoziv“ koji se pripisuje Donaldu Luu, u depeši se pominje čak osam puta.
„Kan je izneo tu depešu na Savetu za nacionalnu bezbednost i naravno odmah je usledila reakcija iz opozicionih krugova da to nije tačno, a iz Vašingtona su to takođe demantovali, dok je sam Lu ostao bez komentara. Ali, taj dokument postoji i Kanova vlada je zahtevala da tim povodom bude sprovedena detaljna istraga. Međutim, sumnjam da će to sada, sa novom vladom i premijerom Šarifom, biti izvodljivo“, ukazuje novinar.
Kanu zamereno i glasanje u UN i boravak u Moskvi
Prema njegovim rečima, Amerikancima je Pakistan bio veoma važan u vezi njihove intervencije u Avganistanu i nije im prijalo što moraju puno da se trude oko Imrana Kana, populiste sa jako izraženom islamskom crtom.
„Kan je vrlo harizmatičan političar, bivši sportista, čuveni igrač kriketa koji je pre tri decenije kao kapiten reprezentacije Pakistana osvojio Svetsko prvenstvo. Takođe je i jedan od glavnih zagovornika prava Palestinaca, kritičar Izraela i jedan od sponzora rezolucije UN protiv islamofobije koja je izazvala žestoku reakciju Izraela. Amerikanci su Kanu zamerili i to što je na dan početka ruske specijalne operacije u Ukrajini bio u poseti Vladimiru Putinu, iako je njegov put u Moskvu bio isplaniran mnogo ranije, a nije ih radovao ni stav Pakistana prilikom glasanja u UN o rezoluciji kojom se osuđuje ruska akcija u Ukrajini“, pojašnjava Korkodelović.
On podseća da su, uoči usvajanja ove rezolucije u UN, ambasadori 22 zapadne zemlje zatražili da Islamabad glasa protiv Rusije u Svetskoj organizaciji.
„Kan nije birao reči u odgovoru na pismo zapadnih ambasadora i poručio je da Pakistanci nisu američki robovi. Iako je to veoma nepopularno odjeknulo u zapadnim medijima, Pakistan je prilikom glasanja u UN ostao uzdržan. Tako da je bilo puno razloga iz kojih su Amerikanci veoma zazirali od Imrana Kana, a na to su se u samom Pakistanu nadovezali i politički rivaliteti - činjenica da je vladajuća koalicija bila labava, istorija sukoba sa pakistanskim oružanim snagama, pre svega sa načelnikom generalštaba generalom Badžvom, kao i stalni sukobi sa opozicijom i njenim liderom, Šabazom Šarifom, predsednikom Pakistanske muslimanske lige i novoizabranim premijerom Pakistana“, kaže naš sagovornik.
Odnos nove vlade prema Kini i Rusiji
Novi šef pakistanske vlade, dodaje novinar, mlađi je brat trostrukog premijera Navaza Šarifa, koji živi u dobrovoljnom egzilu u Londonu nakon što ga je pakistanski sud osudio na deset godina zatvora zbog koruptivnih radnji.
„Pre nepune dve godine zbog korupcije je pod istragom bio i sam Šabaz Šarif, a neko vreme je proveo i u istražnom zatvoru. Ali, on će verovatno biti više po volji Vašingtona, što se vidi i po prioritetima koje je njegova vlada iznela, a među kojima se „ponovno uspostavljanje pokidanih veza sa SAD“ visoko kotira. Šarif važi za pragmatičnog i elastičnog političara koji je dugo godina bio premijer Pendžaba, ključne, druge po veličini i najrazvijenije teritorijalne jedinice Pakistana“, kaže Korkodelović.
U pogledu razvoja Pendžaba mlađi Šarif je, objašnjava, uspeo da se poveže sa Kinom, a njegov naglasak je bio na velikim projektima.
„To Kinezima daje sigurnost da nova vlada neće istisnuti Kinu i da te priče oko obnavljanja pokidanih veza sa Vašingtonom ne moraju nužno da znače i prekid veza sa Pekingom. U tom smislu verujem da na ekonomskom planu dolazak nove vlade neće toliko pogoditi odnose Islamabada i Pekinga, jer Kina ima ogromne poslove u sklopu inicijative „Pojas i put“ sa Pakistanom, poput pakistansko-kineskog ekonomskog koridora vrednog preko 62 milijarde dolara“, napominje novinar.
Kada je reč o budućim odnosima Islamabada i Moskve, Korkodelović strahuje da će oni biti narušeni i da će se Pakistan vratiti u svoju tradicionalnu sferu američkog uticaja.
„Treba imati na umu da su pakistanske vojne obaveštajne službe u vreme sovjetske invazije na Avganistan i rata u toj zemlji imale vrlo značajnu ulogu. Pakistan je bio kolevka talibana, pakistanske medrese su odškolovale prve razrede talibanske vojske i Amerikanci su se strašno oslanjali na Pakistan u tom trenutku. Međutim, predsednik Vladimir Putin je uspeo da preokrene teško nasleđe u odnosima dveju zemalja pa je poslednjih godina Pakistan počeo da igra značajnu ulogu u spoljnoj politici Rusije. Ta država je postala članica Šangajske organizacije za saradnju, a sklopljeni su i značajni poslovi oko gasovoda između Karačija i Lahora, vredog preko tri milijarde dolara“, kaže Korkodelović.
Očekivalo se, dodaje novinar, da ovaj gasovod počne sa radom iduće godine, ali je sada veliko pitanje da li će se to dogoditi.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
