https://lat.sputnikportal.rs/20220417/politika-jaca-od-nauke-dok-susedi-gaze-cirilicu-srbija-menja-udzbenike-da-bi-svi-dobili-svoj-jezik-1136467858.html
Politika jača od nauke: Dok susedi gaze ćirilicu, Srbija menja udžbenike da bi svi dobili svoj jezik
Politika jača od nauke: Dok susedi gaze ćirilicu, Srbija menja udžbenike da bi svi dobili svoj jezik
Sputnik Srbija
Zbog pritužbe Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine, Ministarstvo prosvete naložilo je izdavaču da u udžbeniku za srpski jezik za osmi razred izmeni... 17.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-17T13:44+0200
2022-04-17T13:44+0200
2022-04-17T13:44+0200
srbija
srbija – društvo
srbija – politika
srpski jezik
udžbenik
hrvati
crnogorci
bošnjaci
zaštitnik građana
zoran pašalić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/398/88/3988892_0:231:3145:2000_1920x0_80_0_0_204495ccdcd26e0908a9effebadeaa98.jpg
Zaštitnik građana je po pritužbi Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i nadležnog ministarstva i utvrdio da formulacija u udžbeniku ne odgovara zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji. I da Hrvati govore hrvatski, Bošnjaci bošnjački, a Crnogorci crnogorski jezik.Srbija menja udžbenike mimo lingvistaProfesor Filološkog fakulteta Milo Lompar negoduje zbog ovakve odluke Zaštitnika građana. On kaže da ovo pitanje ima više slojeva, i da nije razmotreno kako treba. Prvi je, kaže, strogo lingvistički, reč je o srpskom jeziku koji se nekad nazivao srpsko - hrvatski ili hrvatsko – srpski.„Radi se o političkoj instrumentalizaciji koja ima za cilj da i jezički potvrdi ono što se dogodilo pri raspadu Jugoslavije. Problem je u tome što se Zaštitnik građana uspostavlja kao figura koja upravlja stvarima sa kojima nema nikakve veze. Njega bi trebalo ukinuti i da nam direktive stižu pravo iz Brisela“, kaže Lompar.U reagovanju Zaštitnika građana stoji da definicija da manjine govore srpskim jezikom negira postojanje jezika nacionalnih manjina, što je u suprotnosti i sa Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima koju je Republika Srbija ratifikovala, posebno što se hrvatski i bosanski jezik koriste u zvaničnoj službenoj upotrebi u našoj zemlji.Profesor Lompar kaže da je naša zemlja u položaju da mora da sluša druge, a istovremeno, u zemljama bivše Jugoslavije stvari stoje potpuno drugačije. Srpski jezik je ugrožen i u institucijama i van njih.„U Hrvatskoj razbijaju ćirilične table. Da li možete da pišete ćirilicom, naravno da ne, to nikoga ne uzbuđuje, ni tamo, ni ovde. Nasuprot tome, mi svakoga dana moramo da radimo ono što nam se naredi, ma koliko to bilo besmisleno. Pogledajte status srpskog jezika u Crnoj Gori, zašto bi se bilo šta menjalo u Crnoj Gori, kad mi hoćemo da uvedemo crnogorski“?Koncept nasleđen iz titoizmaUpitan zašto lingvisti nisu ranije insistirali na otvaranju polemike o ovom problemu, Lompar kaže da lingvisti ne mogu ništa da urade, jer je ovo pitanje države, odnosno vlasti. Jezik je, kaže, nažalost, isključivo pitanje politike.On dodaje da naši političari ne shvataju da su promene vezane za jezik, zapravo ključne promene, koje s vremenom u potpunosti menjaju sve.„Sutra će se utvrditi da u Vojvodini ljudi govore hrvatski da je u skladu s tim Subotica bila deo banovine Hrvatske, jer domicilno stanovništvo govori hrvatski. Preći će se na teritorijalno, na etničko ili neko drugo pitanje. To su prosto faze jednoga priređenog stanja. Isto imate u Ukrajini. To je ono što je srce komunističkog poretka, što idealno odgovara težnjama zapadne kolonijalizacije pravoslavnih, u ovom slučaju, slovenskih naroda“.“Polemika vodi u haos”Zaštitnik građana Zoran Pašalić odbio je da priča za Sputnjik na ovu temu, zato što smatra da je profesor Lompar, pored stručnog, izneo i svoj lični, pa i politički stav.„Polemika na ovu temu može samo da napravi pravni haos. Na ovu temu mogu da govorim samo kao pravnik, legalista, u smislu potvrđivanja određenih zakonskih odrednica i Ustava u kome doslovce piše da se prava nacionalnih manjina ne mogu smanjivati. Nemam pravo ni na lični stav, jer štitim prava građana na teritoriji Republike Srbije“, kaže Pašalić.U resornom ministarstvu navode da izdavači imaju rok do 15. maja 2022. godine da podnesu zahtev za novo izdanje udžbenika sa izmenama i dopunama. Od izdavača je zatraženo da sve primerke udžbenika koji su još uvek na tržištu obezbede ispravkom objavljenog teksta u vidu odštampane ispravljene stranice pripojene postojećoj stranici u udžbeniku.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srpski jezik, hrvati, povlačenje udžbenika, hrvatski jezik u srbiji, crnogorski jezik, bošnjački jezik, zaštitnik građana, zoran pašalić, milo lompar,
srpski jezik, hrvati, povlačenje udžbenika, hrvatski jezik u srbiji, crnogorski jezik, bošnjački jezik, zaštitnik građana, zoran pašalić, milo lompar,
Politika jača od nauke: Dok susedi gaze ćirilicu, Srbija menja udžbenike da bi svi dobili svoj jezik
Zbog pritužbe Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine, Ministarstvo prosvete naložilo je izdavaču da u udžbeniku za srpski jezik za osmi razred izmeni sporni deo sadržaja o nazivima južnoslovenskih jezika. Lingvisti negoduju i ističu da nova odluka nije zasnovana na nauci već politici.
Zaštitnik građana je
po pritužbi Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i nadležnog ministarstva i utvrdio da formulacija u udžbeniku ne odgovara zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji. I da
Hrvati govore hrvatski,
Bošnjaci bošnjački, a
Crnogorci crnogorski
jezik.
Srbija menja udžbenike mimo lingvista
Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar negoduje zbog ovakve odluke Zaštitnika građana. On kaže da ovo pitanje ima više slojeva, i da nije razmotreno kako treba. Prvi je, kaže, strogo lingvistički, reč je o srpskom jeziku koji se nekad nazivao srpsko - hrvatski ili hrvatsko – srpski.
„Radi se o političkoj instrumentalizaciji koja ima za cilj da i jezički potvrdi ono što se dogodilo pri raspadu Jugoslavije. Problem je u tome što se Zaštitnik građana uspostavlja kao figura koja upravlja stvarima sa kojima nema nikakve veze. Njega bi trebalo ukinuti i da nam direktive stižu pravo iz Brisela“, kaže Lompar.
U reagovanju
Zaštitnika građana stoji da definicija da manjine govore srpskim jezikom negira postojanje jezika nacionalnih manjina, što je u suprotnosti i sa Evropskom poveljom o regionalnim i
manjinskim jezicima koju je Republika Srbija ratifikovala, posebno što se hrvatski i bosanski jezik koriste u zvaničnoj službenoj upotrebi u našoj zemlji.
Profesor Lompar kaže da je naša zemlja u položaju da mora da sluša druge, a istovremeno, u zemljama bivše Jugoslavije stvari stoje potpuno drugačije. Srpski jezik je ugrožen i u institucijama i van njih.
„U Hrvatskoj razbijaju ćirilične table. Da li možete da pišete ćirilicom, naravno da ne, to nikoga ne uzbuđuje, ni tamo, ni ovde. Nasuprot tome, mi svakoga dana moramo da radimo ono što nam se naredi, ma koliko to bilo besmisleno. Pogledajte status srpskog jezika u Crnoj Gori, zašto bi se bilo šta menjalo u Crnoj Gori, kad mi hoćemo da uvedemo crnogorski“?
Koncept nasleđen iz titoizma
Upitan zašto lingvisti nisu ranije insistirali na otvaranju polemike o ovom problemu, Lompar kaže da lingvisti ne mogu ništa da urade, jer je ovo pitanje države, odnosno vlasti. Jezik je, kaže, nažalost, isključivo pitanje politike.
„To je prirodni produžetak kulturnog inferiorizma koji je preuzet iz titoističke Jugoslavije. Gledamo potpuno istu inferiornu metodologiju gde svaki put srpski političari pritiskaju srpsku javnost, srpsku naučnu zajednicu, a srpska naučna zajednica ne može ništa drugo, već samo da odgovori na impulse onoga što joj šalju političari. Naučna zajednica nema nikakvu autonomiju, nema ni hrabrost“, tvrdi profesor Lompar.
On dodaje da naši političari ne shvataju da su promene vezane za jezik, zapravo ključne promene, koje s vremenom u potpunosti menjaju sve.
„Sutra će se utvrditi da u Vojvodini ljudi govore hrvatski da je u skladu s tim Subotica bila deo banovine Hrvatske, jer domicilno stanovništvo govori hrvatski. Preći će se na teritorijalno, na etničko ili neko drugo pitanje. To su prosto faze jednoga priređenog stanja. Isto imate u Ukrajini. To je ono što je srce komunističkog poretka, što idealno odgovara težnjama zapadne kolonijalizacije pravoslavnih, u ovom slučaju, slovenskih naroda“.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić odbio je da priča za Sputnjik na ovu temu, zato što smatra da je profesor Lompar, pored stručnog, izneo i svoj lični, pa i politički stav.
„Polemika na ovu temu može samo da napravi pravni haos. Na ovu temu mogu da govorim samo kao pravnik, legalista, u smislu potvrđivanja određenih zakonskih odrednica i Ustava u kome doslovce piše da se prava nacionalnih manjina ne mogu smanjivati. Nemam pravo ni na lični stav, jer štitim prava građana na teritoriji Republike Srbije“, kaže Pašalić.
U resornom ministarstvu navode da izdavači imaju rok do 15. maja 2022. godine da podnesu zahtev za novo izdanje udžbenika sa izmenama i dopunama. Od izdavača je zatraženo da sve primerke udžbenika koji su još uvek na tržištu obezbede ispravkom objavljenog teksta u vidu odštampane ispravljene stranice pripojene postojećoj stranici u udžbeniku.
