https://lat.sputnikportal.rs/20220417/padobrani-su-za-kukavice-prvi-ruski-padobran-u-rancu-foto-1133879606.html
„Padobrani su za kukavice“: Prvi ruski padobran u rancu /foto/
„Padobrani su za kukavice“: Prvi ruski padobran u rancu /foto/
Sputnik Srbija
Pre 150 godina rodio se Gleb Koteljnjikov ruski pronalazač i tvorac prvog ruskog padobrana u rancu. Otkrivamo kakve je novine doneo avijaciji i kako je njegov... 17.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-17T12:35+0200
2022-04-17T12:35+0200
2022-04-17T12:35+0200
rusija
rusija
izum
padobranci
padobran
izumi i otkrića
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/07/0e/1123001641_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_2c17ad89da61e2f112e544857825cff5.jpg
Interesantno je da je on nije bio profesionalni konstruktor i nije imao adekvatno obrazovanje u toj struci. Dok je razvijao padobranski sistem 1911-1912. godine on je radio kao glumac u Sankt Peterburgu, a pre toga je bio oficir Ruske carske vojske. Nakon što je dao ostavku u vojsci, radio je 11 godina kao činovnik, a 1910. godine je postao profesionalni glumac.Strast prema izumima se kod Gleba pojavila još u detinjstvu. Posle očeve smrti nije imao novca da nastavi sa školovanjem na fakultetu. Talenat prema prirodnim naukama je nasledio od oca koji je bio profesor matematike, i od dede koji je predavao matematiku i fiziku. Njegov pradeda Grigorij Koteljnjikov je bio jedan od prvih ruskih akademika i sarađivao je sa Mihailom Lomonosovom.Gleb nije izmislio padobran, ali ga je usavršio tako da svi padobranski sistemi počivaju na sistemu Koteljnjikova. Crteži padobrana se nalaze i u rukopisima Leonarda da Vinčija iz 1485. godine. Na Istoku se smatra da je arapski mudrac iz IX Abasa ibn Firnas, koji je živeo u Kordovi, izmislio prvi padobran.Krajem XVIII veka počela je upotreba padobrana, a početkom XX veka su skokovi sa padobranima iz balona bili pravi šou. Primena ovih sistema na avionima je bila otežana, ali je 1. marta 1912. godine prvi skok sa padobranom iz aviona izveo američki kapetan Albert beri u državi Montana.Još jedan važan izum koji se često pripisuje Koteljnjikovu je otvor za izlazak vazduha ispod padobrana kako bi se stabilizovao tokom leta. Predlog da se primeni je dao Englez Laland. Ipak, najuspešniji dizajn, koji je pogodan za upotrebu prilikom spašavanja ljudi iz aviona koji se ruši je padobran Koteljnjikova. On je dobio želju da napravi padobran kada je 1910. godine bio svedok pogibije pilota Lava Macijeviča prilikom proslave Ruskog praznika vazduhoplovstva.Do ideje, kako da napravi padobran, je došao u pozorištu kada je ugledao ženu kao iz torbe izvlači svileni ogrtač.Najvažnija osobina padobrana, koja je sačuvana i u svim modernim padobranima, je viseći sistem padobranskih kaiševa koji su podeljeni u dva snopa i pričvršćeni za padobranca u dve tačke.Prvi padobran Koteljnjikova je RK-1, padobran u rancu. Bio je okrugao i bio je smešten u aluminijumsku kutiju opremljen snažnim oprugama. Padobran je bio težak nešto više od sedam kilograma, a ranac je bio težak dva kilograma.Konstruktor padobrana se obratio tadašnjem Ministarstvu odbrane da finansira projekat za ispitivanje padobrana. Međutim, knez Aleksandar Mihajlovič, koji je bio na čelu avijacije, nije imao dobro mišljenje o padobranima, smatrao je da su oni za kukavice.U septembru 1911. godine Vazduhoplovni komitet je smatrao da ranac ne pruža nikakvu pouzdanost prilikom otvaranja padobrana i ne može da se uvrsti u spasilačku opremu. Međutim, 27. oktobra 1911. godine Koteljnjikov je od vlade dobio potvrdu za upotrebu ranca.U junu sledeće godine testiran je na automobilu, kada je Koteljnjikov povukao okidač i padobran se otvorio i ukočio automobil. Nekoliko dana kasnije u blizini sela Salizi iz balona je nekoliko puta sa padobranom bačena lutka Ivan Ivanović koja je imala 80 kilograma. Svi ovi eksperimenti su bili uspešni, a selo Salizi, gde je prvi put ispitivan padobran, preimenovano je u Koteljnjikovo 1. avgusta 1949.godine.Njegov patent je 20. marta 1912. godine registrovan u Francuskoj. Tokom zime 1912-1913. godine padobran RK-1 je na takmičenju u Parizu i Ruanu osvojio prvu nagradu. Student Peterburškog konzervatorijuma Vladimir Osovski je 5. januara 1913. godine uspešno skočio padobranom sa mosta u Ruanu. Izum Koteljnjikova je uskoro počeo da se koristi u proizvodnji padobrana u Rusiji i inostranstvu.On je nakon revolucije ostao u SSSR-u i proizvodio je nove modele padobrana, nastupao u pozorištima i pisao knjige o svom izumu: „Istorija jednog izuma. Ruski padobran“ (1939. godine) i „Padobran“ (1943. godine).Tokom 1923. godine se pojavio i padobran RK-3, a zatim i RK-4 sa mekim rancem. Padobran RK-4 sa kupolom prečnika 12 metara je omogućavao spuštanje tereta do 300 kilograma. Gleb Koteljnjikov je 1926. godine svoj izum predao sovjetskoj vladi za šta je bio nagrađen ordenom Crvene zvezde. Umro je u Moskvi 1944. godine.
https://lat.sputnikportal.rs/20210724/rusija-testira-nove-kvadratne-padobrane-za-desant-tereta-1127722561.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, izum, padobranci, padobran, izumi i otkrića, magazin
rusija, izum, padobranci, padobran, izumi i otkrića, magazin
„Padobrani su za kukavice“: Prvi ruski padobran u rancu /foto/
Pre 150 godina rodio se Gleb Koteljnjikov ruski pronalazač i tvorac prvog ruskog padobrana u rancu. Otkrivamo kakve je novine doneo avijaciji i kako je njegov izum bio prihvaćen.
Interesantno je da je on nije bio profesionalni konstruktor i nije imao adekvatno obrazovanje u toj struci. Dok je razvijao padobranski sistem 1911-1912. godine on je radio kao glumac u Sankt Peterburgu, a pre toga je bio oficir Ruske carske vojske. Nakon što je dao ostavku u vojsci, radio je 11 godina kao činovnik, a 1910. godine je postao profesionalni glumac.
Strast prema izumima se kod Gleba pojavila još u detinjstvu. Posle očeve smrti nije imao novca da nastavi sa školovanjem na fakultetu. Talenat prema prirodnim naukama je nasledio od oca koji je bio profesor matematike, i od dede koji je predavao matematiku i fiziku. Njegov pradeda Grigorij Koteljnjikov je bio jedan od prvih ruskih akademika i sarađivao je sa Mihailom Lomonosovom.
Gleb nije izmislio padobran, ali ga je usavršio tako da svi padobranski sistemi počivaju na sistemu Koteljnjikova. Crteži padobrana se nalaze i u rukopisima Leonarda da Vinčija iz 1485. godine. Na Istoku se smatra da je arapski mudrac iz IX Abasa ibn Firnas, koji je živeo u Kordovi, izmislio prvi padobran.
Krajem XVIII veka počela je upotreba padobrana, a početkom XX veka su skokovi sa padobranima iz balona bili pravi šou. Primena ovih sistema na avionima je bila otežana, ali je 1. marta 1912. godine prvi skok sa padobranom iz aviona izveo američki kapetan Albert beri u državi Montana.
Još jedan važan izum koji se često pripisuje Koteljnjikovu je otvor za izlazak vazduha ispod padobrana kako bi se stabilizovao tokom leta. Predlog da se primeni je dao Englez Laland. Ipak, najuspešniji dizajn, koji je pogodan za upotrebu prilikom spašavanja ljudi iz aviona koji se ruši je padobran Koteljnjikova. On je dobio želju da napravi padobran kada je 1910. godine bio svedok pogibije pilota Lava Macijeviča prilikom proslave Ruskog praznika vazduhoplovstva.
Do ideje, kako da napravi padobran, je došao u pozorištu kada je ugledao ženu kao iz torbe izvlači svileni ogrtač.
„Kupola od svile bi trebalo da se dobro ispuni vazduhom, a takav padobran će zauzeti malo mesta. Mislio sam da će svileni padobran zauzeti toliko malo mesta da može lako da se smesti u kacigu pilota. Spiralna opruga će izbaciti padobran kada bude neophodno da se otvori“, rekao je on.
Najvažnija osobina padobrana, koja je sačuvana i u svim modernim padobranima, je viseći sistem padobranskih kaiševa koji su podeljeni u dva snopa i pričvršćeni za padobranca u dve tačke.
Prvi padobran Koteljnjikova je RK-1, padobran u rancu. Bio je okrugao i bio je smešten u aluminijumsku kutiju opremljen snažnim oprugama. Padobran je bio težak nešto više od sedam kilograma, a ranac je bio težak dva kilograma.
Konstruktor padobrana se obratio tadašnjem Ministarstvu odbrane da finansira projekat za ispitivanje padobrana. Međutim, knez Aleksandar Mihajlovič, koji je bio na čelu avijacije, nije imao dobro mišljenje o padobranima, smatrao je da su oni za kukavice.
U septembru 1911. godine Vazduhoplovni komitet je smatrao da ranac ne pruža nikakvu pouzdanost prilikom otvaranja padobrana i ne može da se uvrsti u spasilačku opremu. Međutim, 27. oktobra 1911. godine Koteljnjikov je od vlade dobio potvrdu za upotrebu ranca.
U junu sledeće godine testiran je na automobilu, kada je Koteljnjikov povukao okidač i padobran se otvorio i ukočio automobil. Nekoliko dana kasnije u blizini sela Salizi iz balona je nekoliko puta sa padobranom bačena lutka Ivan Ivanović koja je imala 80 kilograma. Svi ovi eksperimenti su bili uspešni, a selo Salizi, gde je prvi put ispitivan padobran, preimenovano je u Koteljnjikovo 1. avgusta 1949.godine.
Njegov patent je 20. marta 1912. godine registrovan u Francuskoj. Tokom zime 1912-1913. godine padobran RK-1 je na takmičenju u Parizu i Ruanu osvojio prvu nagradu. Student Peterburškog konzervatorijuma Vladimir Osovski je 5. januara 1913. godine uspešno skočio padobranom sa mosta u Ruanu. Izum Koteljnjikova je uskoro počeo da se koristi u proizvodnji padobrana u Rusiji i inostranstvu.
On je nakon revolucije ostao u SSSR-u i proizvodio je nove modele padobrana, nastupao u pozorištima i pisao knjige o svom izumu: „Istorija jednog izuma. Ruski padobran“ (1939. godine) i „Padobran“ (1943. godine).
Tokom 1923. godine se pojavio i padobran RK-3, a zatim i RK-4 sa mekim rancem. Padobran RK-4 sa kupolom prečnika 12 metara je omogućavao spuštanje tereta do 300 kilograma. Gleb Koteljnjikov je 1926. godine svoj izum predao sovjetskoj vladi za šta je bio nagrađen ordenom Crvene zvezde. Umro je u Moskvi 1944. godine.
