Operacija „Oskar“ – pucanj u prazno Zapada koji ne razume Rusiju
14:59 17.04.2022 (Osveženo: 14:45 07.03.2023)
© Flickr / Dennis Jarvis
Pratite nas
Operacija „Oskar“ koju je pokrenuo Evropol, kako bi navodno pomogao članicama EU da „love“ imovinu ruskih državljana koji se nalaze na spisku sankcija Brisela, neće imati efekta zbog nerazumevanja prirode političkog sistema u Rusiji, kao i zbog toga što su „tajkuni“ ili „oligarsi“ imovinu izneli na Zapad bez namere da je vrate u Rusiju.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ovako konsultant Milan Dobrosavljević komentariše najavu Evropola o pokretanju operacije „Oskar“. Uz to on, kako kaže, ne vidi razlog da operacija traje godinu dana, jer je tokove novca vrlo lako pratiti zahvaljujući pravilima koje su banke uvele posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001.
Sladak novac ruskih oligarha
Do skoro, novac ruskih oligarha nije nailazio na odijum po evropskim finansijskim centrima, iako su zapadni mediji bili puni podataka o tome kako je stečen na ne baš legalan način tokom ere predsednika Borisa Jeljcina. Naprotiv, bankari i agenti za nekretnine na raznim of-šor destinacijama, kao i u velikim evropskim prestonicama primali su velike svote sa oduševljenjem, a mediji su pisali fantastične priče, poput onih iz „1001 noći“ o glamuroznom životu oligarha, njihovih žena i dece, ljubavnica.
Do skoro nikome nisu smetala ulaganja Romana Abramoviča u „Čelzi“ ili Aleksandra Lebedeva u „Ivning Standard“ i „Indipendent“. Raspredane su romantične priče o tome kako je Abramovič svojoj tadašnjoj verenici Daši Žukovoj na poklon kupio restoran u Rimu u koji su izašli na večeru, a njoj se svideo ambijent. Vodeći se starom latinskom poslovicom na novac nema mirisa, zapadni bankari i finansijski stručnjaci prihvatali su ga i ulagali ga dalje, pri tom uzimajući masne provizije.
A nije da nisu imali prilike da saznaju kako je stečen. U jednoj od najvećih svetskih parnica, koju je pokojni oligarh Boris Berezovski na londonskom sudu pokrenuo protiv Romana Abramoviča, i sudovi, i finansijske institucije, i javnost, bili su detaljno, kroz svedočenja, obavešteni kako se sticao novac u Rusiji Jeljcinove ere.
I, odjednom, kako je počela ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini, oligarsi, tako toplo primani u londonska i ina visoka društva na Zapadu, odjednom su postali neprijatelji – počelo se sa zamrzavanjem njihovih depozita u bankama i investicionim fondovima, plenidba nekretnina i luksuznih jahti… Uzalud se nedavno jedan od oligarha Mihail Fridman, koji živi u Londonu, u intervjuu BBC-ju pravdao kako nema veze sa Vladimirom Putinom i kako sankcije oligarsima neće zaustaviti specijalnu operaciju u Ukrajini. Zapad kao da je izbrisao sećanje.
„Oskar“ je pucanj u prazno
Iako bi u prvi mah, iz saopštenja koje se o pokretanju operacije „Oskar“ moglo pročitati u medijima, moglo da se pomisli da se radi o sprečavanju pranja novca, prema Dobrosavljevićevom mišljenju, ovde se radi o nečem drugom – ne o prljavom novcu, već o novcu stečenom legalnim poslovima koji su obavljali ljudi koji su se u jednom trenutku našli na listi osoba kojima su uvedene sankcije zbog navodne povezanosti sa Kremljom i navodnog finansijskog pomaganja ruske specijalne operacije u Ukrajini.
I tu, prema njegovim rečima, dolazimo do prve greške koju čini Zapad, a zbog koje operacija „Oskar“ neće imati efekta na zaustavljanje ruskih akcija u Ukrajini, kao ni na političku situaciju u samoj Rusiji. Donosioci odluka na Zapadu polaze od logike funkcionisanja političkih sistema u njihovim državama, u kojima bogati pojedinci finansiraju političke partije i, samim tim, moć se nalazi u njihovim rukama. U Rusiji je obrnuto – centar moći nalazi se u Kremlju, kaže Dobrosavljević.
Zbog toga sve mere protiv bogatih Rusa on naziva pucnjem u prazno – jedini efekat one će, prema njegovom mišljenju, imati na zapadna javna mnenja – organi EU pokazuju da nešto rade protiv Rusije i na taj način pomažu Ukrajinu.
Sa druge strane, bogati ljudi iz svih delova sveta, pa i iz Rusije, novac su ulagali u poslove i banke na Zapadu privučeni pričama o pravnoj sigurnosti zapadnih ekonomskih sistema, kao i neprikosnovenošću privatne imovine. Sada, sa uvođenjem sankcija pojedincima, sve te priče dovode se u pitanje jer će imovina koja bi eventualno mogla da bude oduzeta tokom operacije „Oskar“ biti zamrznuta, a šta će biti sa njom stvar je političke odluke organa EU, smatra Dobrosavljević.
Zašto „Oskar“ traje godinu dana, kada je podatke jednostavno sakupiti
Kada govori o trajanju operacije, naš sagovornik naglašava da je vrlo čudno što će trajati godinu dana, s obzirom da banke i druge finansijske institucije moraju da poseduju sve podatke o klijentima koji kod njih ulažu novac. Takve podatke trebalo bi da imaju i zapadne obaveštajne službe, pogotovo o onima koji ulažu velike svote – na kraju krajeva, i Edvard Snouden, dok je radio za američku obaveštajnu zajednicu, pratio je aktivnosti jednog švajcarskog bankara.
„Zadnjih dvadeset godina, od 11. septembra 2001, primenjuju se drugačija pravila u bankama. Više nema bankarskih tajni. Inicijalna ideja bila je da se spreči finansiranje terorizma, pa se to proširilo i na ljude koji su pod sankcijama. Tako da već dvadeset godina imate uhodane mehanizme. Imate i automatsku razmenu podataka koja traje već deset godina, tako da ne znam zašto bi nekome trebalo godinu dana da dođe do tih podataka“, objašnjava on.
U suštini, procedura istrage tokova novca je jednostavna, ističe Dobrosavljević – prvi stepenik su same banke, koje moraju da imaju sve podatke o svojim klijentima – banke su obavezne da znaju ko su pravi vlasnici firmi koje imaju račune i depozite kod njih, kao i da znaju poreklo novca klijenta. U suprotnom, suočiće se sa visokim kaznama.
„Imate obrazac koji se zove „Upoznajte svog klijenta“, gde banka detaljno mora da zna poreklo klijenta, ko je on, šta je, čime se bavi, sa kim sarađuje. Svako ko ode u banku, mora da popuni obrazac te vrste. Drugo, banke razmenjuju informacije sa poreskim upravama svojih zemalja, a preko OECD-a razmenjuju se informacije između zemalja članica OECD-a i zemalja koje su pristupile sporazumu OECD-a o saradnji poreskih uprava i razmeni informacija. Tako da je najjednostavniji način neke države, u ovom slučaju EU, da sazna informacije o imovini lica koja su na listi sankcija ili koje su, po njima, povezane sa Kremljom, jesu banke, jer one bi već morale da imaju sve te informacije“, smatra Dobrosavljević.
Dalje, organi EU mogu da kontaktiraju advokate, registracione agente ili knjigovođe, takođe i uprave investicionih fondova, dodaje on.
„I ti advokati, registracioni agenti ili investicioni fondovi takođe su obavezni da vode računa o svojim klijentima i isto moraju da imaju podatke o tome ko su pravi vlasnici imovine koja je uložena kod njih i oni će, naravno, otkriti te informacije koliko god da su one bile poverljive“, kaže Dobrosavljević.
Svi oni, iako rade po sistemu poverljivosti, otkriće državnim organima podatke o svojim klijentima kako bi izbegli kazne. Tako da je, prema Dobrosavljevićevim rečima, istraga vrlo jednostavna i ne postoji razlog da traje godinu dana.
