00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
16:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
U kojoj književnoj epohi živimo
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Život je kao boks: Naučite da primate udarce, ali zadate pobednički
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Prečnik stranim rečima i izrazima“
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Neko laže: Tramp ili Zelenski
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Nema deo mozga, a završila fakultet i govori dva jezika: Naučnici nemaju objašnjenje

CC0 / Pixabay / Mozak
Mozak - Sputnik Srbija, 1920, 17.04.2022
Pratite nas
Žena kojoj od detinjstva nedostaje veliki deo mozga, u kom je, između ostalog, i centar za govor, nema skoro nikakvih posledica zbog toga, završila je fakultet i govori dva jezika. Naučnici nemaju objašnjenje kako je to moguće.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Kada je 2016. godine pročitala tekst o dvoje naučnika sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) koji proučavaju reakcije mozga na muziku, jedna žena iz Konektikata osetila je potrebu da im pošalje imejl. „Imam zanimljiv mozak“, pisalo je između ostalog.
Zahtevajući potpunu privatnost, pacijentkinja je tražila da se samo inicijali njenog imena EG spominju u ispitivanju.

Nema veliki deo leve strane mozga

Ono što je kod njenog mozga veoma čudno jeste što mu nedostaje veliki deo leve strane za koju naučnici misle da je zadužena za govor.
Pošto nije bila dobar kandidat za njihovo ispitivanje, naučnici sa MIT uputili su je kod svoje koleginice Eveline Fedorenko, kognitivne neuroškinje.
Prva studija na mozgu EG objavljena je nedavno u časopisu Neuropsychologia, a Fedorenkova planira da objavi još nekoliko.
Činjenica da joj fali veliki deo mozga, začuđujuće, imala je veoma malo efekta na život EG, koja je sada u šestoj deceniji života. Ne samo da je diplomirala na fakultetu, već je imala impresivnu karijeru i osim engleskog odlično govori i ruski.
Da njen mozak nije tipičan saznala je 1987. godine u bolnici „Džordž Vašington“, gde je skenirala glavu zbog sasvim drugog razloga.
Uzrok potpunog odsustva dela leve strane mozga najverovatnije je bio šlog koji se desio dok je bila beba. Sada je taj deo njene lobanje ispunjen likvorom.
„Saznanje me je potpuno iznenadilo. Bilo mi je malo i gadno“, kaže EG, koja dugo vremena za svoje stanje nikome sem roditeljima i dvoje najbližih prijatelja nije rekla.
Vremenom je prihvatila to kao činjenicu života, a tokom godina obraćala se raznim doktorima. Svi su joj rekli da njen mozak jednostavno „nema smisla“.

Lekari: Ne bi trebalo da govori

Jedan doktor joj je rekao da bi trebalo da ima redovne napade, drugi da ne bi trebalo da može dobro da govori. U jednom od testova na MIT, EG je na testiranju vokabulara imala 98 odsto. Kaže da su je mnogi od tih doktora nervirali, jer su pravili zaključke i pretpostavke bez ikakvog ispitivanja.
Sa druge strane, Fedorenkova nije imala nikakva unapred formirana mišljenja o tome šta bi EG trebalo da može, a šta ne.
Za nju je rad na tako specifičnom mozgu bio ostvarenje sna. Do sada se smatralo da je leva strana mozga, posebno deo koji kod EG fali, odgovorna za učenje jezika, komunikaciju i razumevanje.
Ipak, tačna uloga svakog dela mozga i dalje treba da se otkrije, kao i način na koji čitav sistem funkcioniše.
„Znamo vrlo malo o tome kako se sistem razvija“, kaže Fedorenkova i objašnjava da bi bolje razumevanje zahtevalo skeniranje mozgova dece između jedne i tri godine čija se sposobnost govora tek razvija.
„Nemamo potrebna oruđa da pažljivije proučimo dečje mozgove u tom uzrastu“, objašnjava neurolog, prenosi RTS.
Mozak - Sputnik Srbija, 1920, 18.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Mozak ne usporava sve do 60. godine
Vizuelna percepcija — ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 08.02.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Vremeplov u glavi: Nova studija otkrila zašto nas mozak drži 15 sekundi u prošlosti /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala