https://lat.sputnikportal.rs/20220416/pad-berzi-drugu-nedelju-zaredom-1136529176.html
Pad berzi drugu nedelju zaredom
Pad berzi drugu nedelju zaredom
Sputnik Srbija
Cene akcija na svetskim berzama pale su i ove sedmice, drugu nedelju zaredom. Agencije prenose da je taj trend nastupio zbog odluka centralnih banaka da... 16.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-16T22:59+0200
2022-04-16T22:59+0200
2022-04-16T22:59+0200
ekonomija
svet – ekonomija
svet
ekonomija
bankarstvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/02/1134958586_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_1f2acb198e3cc7f26fcea2b5f5f4bcc7.jpg
Indeks Dau Džouns na Vol Stritu petak je zaključio oslabljen za 0,8 odsto, na 34.451 bod, SiP 500 je pao 2,1 odsto, na 4.392 boda, a Nasdak indeks 2,6 odsto, na 13.351 bod.Oštar pad SiP 500 i Nasdaka posledica je rasta prinosa na američke državne obveznice, što ne ide u prilog tehnološkom i drugim sektorima zasnovanim na rastu. Poslednjih sedmica tržište je pod pritiskom zbog visoke inflacije u SAD i bojazni da će američka centralna banka povećati ključne kamatne stope jače nego što se očekivalo, prenosi Indeks.hr.U utorak je objavljeno da su u martu potrošačke cene u SAD porasle 8,5 odsto u odnosu na godinu ranije, što je najviša stopa inflacije od 1981. godine.Sezona objave poslovnih rezultataIdućih sedmica u fokusu ulagača biće i poslovni rezultati poslovanja američkih kompanija u prvom kvartalu godine. Većina od 34 kompanija, koje su dosad objavile izveštaje, ostvarila je veću zaradu nego što se očekivalo, no taj je rast skroman, pokazuju prvi podaci.Analitičari u anketi Rojtersa procenjivali su početkom sedmice da će zarade kompanija i banaka iz sastava SiP 500 indeksa u prvom kvartalu porasti 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a sada očekuju rast od 6,3 odsto.Biće to znatno usporavanje rasta zarada, s obzirom da su u prethodnom kvartalu porasle više od 30 odsto na godišnjem nivou.Pad evropskih berziI na većini evropskih berzi cene akcija u sedmici za nama su pale.Londonski FTSE indeks oslabio je 0,7 odsto, na 7.616 bodova a frankfurtski DAX 0,85 odsto, na 14.163 boda. S druge strane, pariski CAC ojačao je 0,6 odsto, na 6.589 bodova.Blaži pad evropskih berzi u odnosu na Vol Strit zahvaljuje se suzdržanosti Evropske centralne banke (ECB) po pitanju zaoštravanja monetarne politike, za razliku od Feda, koji najavljuje agresivno povećanje kamata. Predsednica ECB-a Kristin Lagard kazala je u četvrtak, nakon redovne sednice čelnika banke, da nema jasnog vremenskog okvira kada bi ECB mogla početi povećavati kamate i da bi to moglo biti sedmicama, pa i mesecima nakon što ta institucija ukine programe podsticaja u trećem tromesečju.Na Tokijskoj berzi pak Nikej indeks tokom sedmice ojačao je 0,4 odsto, na 27.093 boda, jer japanska centralna banka, po svemu sudeći, još neko vreme planira da vodi podsticajnu monetarnu politiku.
https://lat.sputnikportal.rs/20220413/sok-recesije-se-priblizava-upozorenje-banke-amerike-1136418278.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220412/bugarski-ekonomista-derusifikacija-energetike-je-skupa-mera--1136404594.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220412/otac-evra-veoma-zabrinut-oni-zive-u-fantaziji-inflacija-se-otima-kontroli-1136390518.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet – ekonomija, svet, ekonomija, bankarstvo
svet – ekonomija, svet, ekonomija, bankarstvo
Pad berzi drugu nedelju zaredom
Cene akcija na svetskim berzama pale su i ove sedmice, drugu nedelju zaredom. Agencije prenose da je taj trend nastupio zbog odluka centralnih banaka da povećavaju kamatne stope kako bi suzbile visoku inflaciju, što bi moglo usporiti oporavak ekonomije.
Indeks Dau Džouns na Vol Stritu petak je zaključio oslabljen za 0,8 odsto, na 34.451 bod, SiP 500 je pao 2,1 odsto, na 4.392 boda, a Nasdak indeks 2,6 odsto, na 13.351 bod.
Oštar pad SiP 500 i Nasdaka posledica je rasta prinosa na američke državne obveznice, što ne ide u prilog tehnološkom i drugim sektorima zasnovanim na rastu. Poslednjih sedmica tržište je pod pritiskom zbog
visoke inflacije u SAD i bojazni da će američka centralna banka povećati ključne kamatne stope jače nego što se očekivalo,
prenosi Indeks.hr.
U utorak je objavljeno da su u martu potrošačke cene u SAD porasle 8,5 odsto u odnosu na godinu ranije, što je najviša stopa inflacije od 1981. godine.
Sezona objave poslovnih rezultata
Idućih sedmica u fokusu ulagača biće i poslovni rezultati poslovanja američkih kompanija u prvom kvartalu godine. Većina od 34 kompanija, koje su dosad objavile izveštaje, ostvarila je veću zaradu nego što se očekivalo, no taj je rast skroman, pokazuju prvi podaci.
Analitičari u anketi Rojtersa procenjivali su početkom sedmice da će zarade kompanija i banaka iz sastava SiP 500 indeksa u prvom kvartalu porasti 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a sada očekuju rast od 6,3 odsto.
Biće to znatno usporavanje rasta zarada, s obzirom da su u prethodnom kvartalu porasle više od 30 odsto na godišnjem nivou.
„Niz je razloga za zabrinutost. Poslovni rezultati kompanija su mešani, što je, zajedno sa zabrinutošću zbog visoke inflacije i agresivnog Feda, navelo ulagače na prodaju uoči praznikom produženog vikenda“, kazao je Rajan Detrik, strateg u kompaniji LPL Fajnenšel.
I na većini evropskih berzi cene akcija u sedmici za nama su pale.
Londonski FTSE indeks oslabio je 0,7 odsto, na 7.616 bodova a frankfurtski DAX 0,85 odsto, na 14.163 boda. S druge strane, pariski CAC ojačao je 0,6 odsto, na 6.589 bodova.
Blaži pad evropskih berzi u odnosu na Vol Strit zahvaljuje se suzdržanosti Evropske centralne banke (ECB) po pitanju zaoštravanja monetarne politike, za razliku od Feda, koji najavljuje agresivno povećanje kamata. Predsednica ECB-a Kristin Lagard kazala je u četvrtak, nakon redovne sednice čelnika banke, da nema jasnog vremenskog okvira kada bi ECB mogla početi povećavati kamate i da bi to moglo biti sedmicama, pa i mesecima nakon što ta institucija ukine programe podsticaja u trećem tromesečju.
Na Tokijskoj berzi pak Nikej indeks tokom sedmice ojačao je 0,4 odsto, na 27.093 boda, jer japanska centralna banka, po svemu sudeći, još neko vreme planira da vodi podsticajnu monetarnu politiku.
