EKSKLUZIVNO Đorđe Kadijević: U novoj „Leptirici“ nema vodenice, ali će biti užasnija od prethodne
© Foto : Printskrin
Pratite nas
Zbog ogromne popularnosti „Leptirice“ prihvatio sam da napravim novu verziju tog filma koja bi bila u savremenom, a ne u folklornom ambijentu kao prethodna. U njoj neće biti seoskog ambijenta, neće biti vodenice, nikakve sličnosti sa prvobitnom „Leptiricom“, otkriva ekskluzivno za Sputnjik legendarni reditelj Đorđe Kadijević.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Na predlog „Filmskih novosti“, te najstarije producentske kuće na ovom prostoru, odlučio je, kaže, da se posle dugog perioda apstinencije odazove njihovom pozivu da snimi novu verziju kultnog filma iz sedamdesetih koji predstavlja klasik horor žanra.
Prva „Leptirica“ i smešna i užasna
„Prva `Leptirica` je čudna sinteza komedije i tragedije, na jedan način smešna a na drugi užasna. Moj prijatelj Dobrica Ćosić mi je svojevremeno rekao kako ne može da se oslobodi od utiska `Leptirice`, ne zbog strašnih scena, metamorfoze glavne junakinje od anđela do samog satane, nego zbog poslednjeg kadra filma u kome glavni junak leži kraj praznog vampirskog groba, a da se ne zna da li spava ili je mrtav ili se možda i sam povampirio. Ta otvorenost prema mogućnosti kontinuiteta zla je nešto što 'Leptiricu' zaista čini užasnim filmom“, kaže Kadijević.
Proslavljeni reditelj kome je i iskustvo istoričara umetnosti i likovnog kritičara pomoglo da stvari jedinstven filmski izraz objašnjava da je i u novoj verziji filma upravo ta filozofija otvorenosti na obe strane veoma važna.
„Moderna umetnost je bila otvorena samo prema budućnosti – daj novo, daj drugo, ali se u tome istrošila. Postmoderna je jednako otvorena i prema prošlosti i prema budućnosti. I zato ponovo pravim film „Leptirica“ ali u savremenom ambijentu, u sred Beograda“.
Tajna duple duše: traženje Gospoda ili bežanje od njega
Njegova tema je pitanje koje ovog autora dugo zaokuplja, a koje glasi - šta je sa našim duhom.
„Sve velike promene u svetu nastale su iz duha, a ne iz okolnosti. Nije Francuska revolucija nastala iz Dantonove ulične dreke, nego iz salona Deni Didroa u kome su bili Volter i elita francuskog duhovnog života. Tu je nastala ideja o promeni globalnog svetskog sistema koji živimo i sada. To je najveći rez u istoriji sveta. E, sada ja radim film u kome se konfrontiraju dve pozicije, s namerom da pokušavam da pokažem šta je u našem duhu. S jedne strane mi smo narod slovenski, pravoslavni, ali imamo neku polarnost, duplu dušu u kojoj jednim delom nosimo u sebi inerciju tradicije, recidiv religioznosti, a sa druge strane su mlitavi vernici i skaredni nevernici koji imaju utisak da su se bog zna kako oslobodili ako samo ukinu sećanje na moralna i etička načela koja nalaže vera. Postoji taj dualizam koji me interesuje kao fenomen. Tema je jako teška, a nju nalaže `Leptirica`. U prvobitnoj verziji mnogo toga je povezano sa sujeverjem. U ovoj će, takođe, sve ostati otvoreno, nema zaključka, naprotiv. Sa jedne strane, postoji deo našeg društva koje živi po propozicijama koje su ateistične i antihrišćanske. A sa druge, postoji jedna grupa verskih sledbenika, pa i zatucanih fanatika, koji vide stvari samo kroz ono što se drugima čini kao sujeverje i ostatak prošlosti. Sukob između ta dva aspekta duha koji živi u nama, to traženje Gospoda ili bežanje od njega zapravo je moja tema“, objašnjava Kadijević.
O ukletosti i strahoti
On dodaje da će gledaoci moži da prepoznaju priču iz prvog filma, pomoći će i sam naslov, ali i prisustvo jednog leptira koji treperi baš kao u prvoj verziji. Na pitanje da li će se gledalac plašiti i imati onaj osećaj užasa koji j pratio gledanje prve „Leptirice“, reditelj kaže:
„Da, plašiće se, čak više nego u prvobitnoj verziji. Zašto? Zato što je zao duh sadašnjeg vremena mnogo agilniji i strašniji nego onaj koji je uplašio seljake na Kosmaju, a o kojima je pisao Milovan Glišić. I ovde postoji ukletost i strahota. Junak ovoga filma kaže: `Ima dobra i zla, ima Gospoda, a ima i nečiste sile i oboje deluju, svako na svoj način`, a to je paradoksalno na svoj način. Fenomen tog dualizma sa ishodima koji su čas groteskni i smešni, a čas toliko užasni, ne daju mira čak ni jednom duhu kakav je bio Ćosić. To je tema ovog filma“, napominje Kadijević.
On kaže da ovakvu ponudu nije očekivao, niti je sam tražio, naprotiv, budući da se iz tog posla povukao zbog vlastitih godina, ali i zbog globalnog kulturnog konteksta u koji nije želeo da se uključi nikakvim aktivizmom.
