Veliki ruski državnik i reformator: 160 godina od rođenja Petra Stolipina
© Sputnik / RIA Novosti
Pratite nas
Danas se navršava 160 godina od rođenja čoveka koji je ostavio veliki trag u ruskoj istoriji, čuvenog ruskog državnika i reformatora Petra Stolipina.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
U istoriji Rusije početkom 20. veka poznat je pre svega zbog značajne uloge koji je odigrao u gušenju prve ruske revolucije 1905-1907. godine. Car Nikolaj Drugi postavio je Stolipina 1906. godine za ministra unutrašnjih poslova i premijera.
Rođen je 14. aprila 1862. u Drezdenu u staroj plemićkoj porodici.
Ime Stolipina vezuje se za brojne transformacije koje su promenile život Rusije. To su različite reforme među kojima je najpoznatija agrarna reforma, zatim jačanje ruske vojske i mornarice, razvoj Sibira i naseljavanje ogromnog istočnog dela ruskog carstva.
Svojim najvažnijim zadacima smatrao je borbu protiv separatizma i revolucionarnog pokreta koji je „razjedao“ Rusiju. Metode korišćene za sprovođenje tih zadataka često su bile ekstremne i beskompromisne (poput „Stolipinove kravate”, „Stolipinovog vagona”).
U pogledu stranih država, Stolipin je nastojao da se pridržava politike nemešanja. Izuzetak je bila bosanska kriza koja je pretila da preraste u rat uz učešće balkanskih zemalja, ruskog carstva, Nemačke i Austrougarske.
Spomenik Petru Stolipinu u Moskvi
© Sputnik / Vitaliй Belousov
Stolipinove oratorske sposobnosti su došle do izražaja tokom govora pred poslanicima Državne dume.
Čuvene su njegove fraze „Nećete zastrašiti!“, „Prvo smirenje, pa reforme“ i „Njima su potrebni veliki potresi — nama je potrebna velika Rusija!“.
Bilo je mnogo neuspelih atentata na ruskog državnika. Međutim, kobni atentat se dogodio 1911. godine kada je na njega izvršen napad u kijevskom pozorištu, usled čega je nekoliko dana kasnije preminuo.
Ostao je upamćen kao čovek koji je želeo da eliminiše haos i anarhiju, da ulije strahopoštovanje neprijateljima, reformiše državni sistem i da neumoljivo ide napred – vodeći Rusiju u prve svetske sile.
