I Hitler se borio za evropske vrednosti: Pohod Zapada na Istok u svetlu ukrajinske krize
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Sukob u Ukrajine samo je trenutak milenijumskog kretanja Zapada ka Istoku, pohoda koji je započet još u vreme Aleksandra Nevskog a nastavio se u budućim ratovima. Ne zaboravimo da se i Hitler borio za evropske vrednosti
Pohod Zapada na Istok u svetlu ukrajinske krize tema je sinoćne tribine na kojoj su u organizaciji humanitarne organizacije Srpska omladina za Kosmet, srpski intelektualci pokušali da ponude svoje tumačenja i kroz različite apekte osvetle ovaj fenomen.
Namerna laž
Ukazujući na potrebu da ono što se sada događa u javnom životu, javnoj sferi i javnim odnosima gledamo u dužem istorijskom kontekstu, Miloš Ković je rekao da zapadni pohod na istok objašnjava ono što se danas događa na istoku Evrope. Iako je hronologija događaja duga i seže do 13. veka, neposredni ključ za razumevanje događaja u Ukrajini nalazi se obećanju koje je NATO dao 1990 i 1991. godine.
Tribina "Pohod Zapada na Istok u svetlu ukrajinske krize"
© Sputnjiku ustupio "Ik photography"
„Obećanje da se neće ni jedan pedalj približiti ka Istoku, ukoliko SSSR dozvoli ujedinjenje Nemačke, NATO je prekršio. Mnogo indicija govori o tome da su neki ljudi tada svesno i namerno lagali. Videli smo - razaranje Jugoslavije i krstaški pohod na srpki narod. Iste 1999. kada su nas bombardovali, NATO pakt je umarširao u Poljsku, Češku i Mađarsku, da bi 2004. ušao u Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Rumuniju, Bugarsku, Slovačku i Sloveniju. I tako se NATO pakt našao nadomak Sankt Petersburga“
Najezda nemačkih vitezova
Ković podseća da je nakon ulaska u NATO Hrvatske i Albanije, usledio prijem Crne Gore i Severne Makedonije, te da je na Bukureškom samitu 2008. članstvo obećano Ukrajini i Gruziji. Ovi događaji po njemu, imaju svoju istorijsku perspektivu.
Ukrajinski vojnici tokom aktivne faze vojne vežbe Ukrajine i zemalja NATO-a u Lavovskoj oblasti
© Sputnik / Stringer
/ „To isto Evropa i svet su videli 1941, 1914, 1854, 1812. sve do švedsko- poljskih pohoda u 17 veku, pa dalje u istoriju prilikom najezde nemačkih tevtonskih vitezova na Rusiju u vremenu Aleksandra Nevskog i odbijanja napada Šveđana 1240-1242. U najkraćem, počelo je krstaškim ratovima koji su u ime svete rimske crkve vođeni ne samo u svetoj zemlji već i u Evropi“
Plodovi sazrele rusofobije
Iako je pohod Bonaprate na Rusiju vođen u ime slobode, bratstva i jednakosti- formalno ne u ime rimske crkve i protestantske vere, iza njega su takođe, ukazuje Ković, marširali rimokatolici.
Adolf Hitler
© AP Photo
Dalje, Krimski rat je bio plod sazrele rusofobije a napad Nemačke i Austrougarske na Rusiju 1914, rečima češkog pisca i državnika Tomaša Masarika, krstaški rimokatolički pohod.
„Hitlerova vojska se bori za ujedinjenu Evropu, za evropske vrednosti. Ona brani Evropu od ruskog varvarstva. Njegovi vojnici imaju na šnalama svojih opasača ispisanu parolu Bog je sa nama koju su na svojim opasačima nosili i nemački vojnici u Prvom svetskom ratu. To je pisalo i na zastavama tevtonskih vitezova“
Žar je isti
Iz ovakve postavke i današnja dešavanja na istoku Evrope mogu se tumačiti kao jedan trenutak u ciklusima pohoda Zapada na Rusiju. Nepresušnu motivaciju za osvajačke pohode Zapad je, po mišljenju Kovića, crpio iz primarno verskih i rasističkih ubeđenja.
„Nalazimo ih u pohodima krstaša na Svetu zemlju, u pohodima krstaškog Zapada na Rusiju, i to ne samo u rimokatoličkoj veri već i protestantizmu, posebno kalvinizmu. Kada slušamo sve te fraze o liberalnim vrednostima, slobodnom tržištu, pravima manjina, u našim ušima kao da odzvanja Bog je sa nama ili Deus vult- Bog tako hoće, kako su krstaši vikali dok su ubijali muslimane u Jerusalimu. Po mom mišljenju žar je isti, kao i ničeanski poriv za moći“.
Izbarali su konfrontaciju
Ono čemu danas prisustvujemo, po mišljenju analitičara Dušana Prorokovića, jeste udaranje pečata na oblikovanje multipolarnog sveta i promena strukture svetskog političkog sistema koja se transformiše na dva načina - kroz kooperaciju ili konfrontaciju.
Američki predsednik Džozef Bajden
© AP Photo / Patrick Semansky
„Razlika između 1992. i današnjeg vremena jeste što SAD, iako je svet duboko zakoračio u mulitipolarnost, ne žele da prihvate da se taj proces završi kooperacijom. Oni su želeli konfrontaciju. Ili oni čuvaju beneficije koje su stekli u unipolarnosti ili je ovo stvar idejno ideološkog karaktera što je više verovatno.“
Fatalna greška
On kaže da mnogi političari i diplomate iz SAD ali i sa drugih strana sveta misle da je ovo 1995. jer su odškolovani u sistemu da veruju medijima, političkim strankama i sistemu obrazovanja. I Rusija i Srbija za njih su otpadničke države stavljene van zakona a nekoga kada stavite van zakona kao u srednjem veku protiv njega je, kaže, dozvoljeno sve.
Ono što može da se zaključi u ovom trenutku a vezano je za vojne operacije i međunarodne odnose, ukazuje naš sagovornik, jeste da su Rusi žrtvovali taktiku zbog strategije a da su Amerikanci žrtvovali strategiju zbog taktike.
„Rusiji je mnogo važnija transformacija strukture svetskog političkog sistema i dedolirazacija svetske ekonomije nego to da li će Marijupolj da osvoje za pet ili 50 dana. Što se njih tiče ovaj rat može da traje. Što se Amerikanaca tiče oni nisu bili spremni na posledice strateškog karaktera i sve su uložili u taktiku. Bajden ne brani dolar, on brani Ukrajinu. To se može pokazati kao fatalna greška u naredne dve godine“
Baćuška protiv zlih boljara
O podršci koju Putin uživa u Rusiji, liberalnoj strukturi koja je osudila vojnu operaciju i polariziciji ruskog društva na kojoj insistiraju zapadni mediji govorio je politikolog Stevan Gajić.
Prvi ljudi u Rusiji koji su se pobunili i rekli "ne ratu" bili su, ukazuje naš sagovornik, oni koji su imali najviše da izgube. Kada je prošao talas zapadnjačke medijske halabuke, Putinov rejting je, kaže, skočio sa 69 na 82 odsto.
„Deo ljudi je otišao, masa glumaca, zabavljača, ljudi koji su držali monopol nad onim što se zove popularna kultura u Rusiji nastavio je da kleči pred ambasadama i kulturnim centrima dok je s druge strane običan svet razumeo da ovo što je započeto mora da se završi. Oligarsi su bili protiv Putina, ali smo videli stari motiv dobrog cara baćuške koji brani narod od zlih boljara.“
Rađa se nova Rusija
On je napomenuo da je od događaja na samom frontu zanimljivije kako se transformiše rusko društvo, kakve su promene unutar sistema, one kadrovske, strukturalne i na svakom drugom nivou te kakva je to nova Rusija koja se rađa.
Sumirajući rečeno učesnici tribine zaključili su da najnovija dešavanja na istoku Evrope predstvljaju samo istorijsku i geopolitičku konstantu, te da prisustvujemo polarizaciji na zapadni i nezapadni deo čovečanstva.
Takođe, istakli su da ne samo rubljizacija svetske ekonomije već i juanizacija globalne ekonomije predstavlja najavu političkog zemljotresa kakav nije viđen od 30-tih godina 20 veka.
