https://lat.sputnikportal.rs/20220413/uocena-najveca-kometa-u-istoriji-siroka-je-140-kilometara-i-krece-se-po-suncevom-sistemu-video-1136423971.html
Uočena najveća kometa u istoriji: Široka je 140 kilometara i kreće se po Sunčevom sistemu /video/
Uočena najveća kometa u istoriji: Široka je 140 kilometara i kreće se po Sunčevom sistemu /video/
Sputnik Srbija
Najveća kometa u istoriji koju su astronomi uočili široka je 140 kilometara i kreće se po Sunčevom sistemu, a njihovo otkriće potvrđeno je i teleskopom „Habl“. 13.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-13T17:58+0200
2022-04-13T17:58+0200
2022-04-13T17:58+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
astronomija
kometa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/01/1130327080_0:0:2560:1440_1920x0_80_0_0_5deb8dc4770f579593039f4a18fd43ec.jpg
Čvrsto središte komete C/2014 UN271 (Bernardineli-Bernstajn) 50 puta je veće od ostalih poznatih kometa i kreće se ka Suncu već milion godina.U novoj naučnoj studiji, objavljenoj u časopisu „Astrofizikal džurnal leters“, naučnici su uz pomoć teleskopa „Habl“ potvrdili ta saznanja.Ta kometa potiče iz Ortovog oblaka, gigantskog, sfernog skupa ledenih objekata u najudaljenijem delu našeg Sunčevog sistema, koji je toliko daleko da se proteže na najmanje četvrtinu puta ka najbližem zvezdanom sistemu Alfa Kentauri, piše „Sajens alert“.Ortov oblak je toliko daleko da ga je teško uočiti i u pitanju je gigantska hipotetička misterija, iako astronomi smatraju da se radi o jednoj od najvećih struktura u Sunčevom sistemu. Smatra se da je formiran veoma rano u unutrašnjem delu Sunčevog sistema, a da je potom „izbačen“ gravitacionim efektom gigantskih planeta kao što su Jupiter i Saturn.Ponekada, neki od objekata iz Ortovog oblaka se izdvoji i usled sile gravitacije krene prema Suncu. Jedan od takvih objekata je i kometa C/2014 UN271.U novoj analizi, Džuit i njegove kolege, predvođene Man-To Huijem sa Makao univerziteta nauke i tehnologije, izračunali su veličinu komete C/2014 UN271.Na osnovu ranijih pretpostavki, koristeći posmatranja „Habla“, oni su izolovali čvrsto središte komete i njegovu veličinu, ne računajući rep sastavljen od gasova i leda.„Potvrđujemo da je C/2014 UN271 najveća kometa duge orbite (duže od 200 godina) koja je ikad uočena“, naveli su u studiji.Otkriće ove komete objavljeno je prošle godine, pošto je uočena sakrivena u podacima prikupljenim između 2014. i 2018, a kasnija istraživanja pokazala su da je prvi put snimljena još 2010. godine.Ova kometa ima eliptičnu orbitu oko Sunca, dugu gotovo tri miliona godina. Ona se već milion godina kreće prema Suncu i trebalo bi da stigne do najbliže tačke 2031. godine, kada će biti udaljena oko 1,6 milijardi kilometara od naše zvezde. Potom će ponovo svoji orbitalnim putem početi da se udaljava od Sunca i da se vraća u udaljene delove našeg zvezdanog sistema.
https://lat.sputnikportal.rs/20211001/gigantska-kometa-priblizava-se-suncevom-sistemu-naucnici-izracunali-kad-stize-1130327903.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210623/novo-otkrice-u-solarnom-sistemu-jos-se-ne-zna-sta-je-gigantska-kometa-ili-mala-planeta-1125726716.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, astronomija, kometa
nauka i tehnologija, astronomija, kometa
Uočena najveća kometa u istoriji: Široka je 140 kilometara i kreće se po Sunčevom sistemu /video/
Najveća kometa u istoriji koju su astronomi uočili široka je 140 kilometara i kreće se po Sunčevom sistemu, a njihovo otkriće potvrđeno je i teleskopom „Habl“.
Čvrsto središte komete C/2014 UN271 (Bernardineli-Bernstajn) 50 puta je veće od ostalih poznatih kometa i kreće se ka Suncu već milion godina.
U novoj naučnoj studiji,
objavljenoj u časopisu „Astrofizikal džurnal leters“, naučnici su uz pomoć teleskopa „Habl“ potvrdili ta saznanja.
Ta kometa potiče iz
Ortovog oblaka, gigantskog, sfernog skupa ledenih objekata u najudaljenijem delu našeg Sunčevog sistema, koji je toliko daleko da se proteže na najmanje četvrtinu puta ka najbližem zvezdanom sistemu Alfa Kentauri,
piše „Sajens alert“.
Ortov oblak je toliko daleko da ga je teško uočiti i u pitanju je gigantska hipotetička misterija, iako astronomi smatraju da se radi o jednoj od najvećih struktura u Sunčevom sistemu. Smatra se da je formiran veoma rano u unutrašnjem delu Sunčevog sistema, a da je potom „izbačen“ gravitacionim efektom gigantskih planeta kao što su Jupiter i Saturn.
Ponekada, neki od objekata iz Ortovog oblaka se izdvoji i usled sile gravitacije krene prema Suncu. Jedan od takvih objekata je i kometa C/2014 UN271.
„Ova kometa je vrh ledenog brega na hiljade kometa koje je teško videti u udaljenim delovima Sunčevog sistema. Uvek smo smatrali da mora biti velika, jer je veoma svetla, iako je udaljena. Sada je to potvrđeno“, kaže Dejvid Džuit, astronom sa Univerziteta Kalifornija Los Anđeles (UCLA).
U novoj analizi, Džuit i njegove kolege, predvođene Man-To Huijem sa Makao univerziteta nauke i tehnologije, izračunali su veličinu komete C/2014 UN271.
Na osnovu ranijih pretpostavki, koristeći posmatranja „Habla“, oni su izolovali čvrsto središte komete i njegovu veličinu, ne računajući rep sastavljen od gasova i leda.
„Potvrđujemo da je C/2014 UN271 najveća kometa duge orbite (duže od 200 godina) koja je ikad uočena“, naveli su u studiji.
Otkriće ove komete objavljeno je prošle godine, pošto je uočena sakrivena u podacima prikupljenim između 2014. i 2018, a kasnija istraživanja pokazala su da je prvi put snimljena još 2010. godine.
Ova kometa ima eliptičnu orbitu oko Sunca, dugu gotovo tri miliona godina. Ona se već milion godina kreće prema Suncu i trebalo bi da stigne do najbliže tačke 2031. godine, kada će biti udaljena oko 1,6 milijardi kilometara od naše zvezde. Potom će ponovo svoji orbitalnim putem početi da se udaljava od Sunca i da se vraća u udaljene delove našeg zvezdanog sistema.
