Marin le Pen: Nisam Putinov „trojanski konj“
14:35 12.04.2022 (Osveženo: 15:52 06.04.2023)
© Sputnik / Kristina Afanasьeva / Uđi u bazu fotografijaKandidat za predsednika Francuske Marin le Pen
© Sputnik / Kristina Afanasьeva
/ Pratite nas
Kandidat za predsednika Francuske ispred partije krajnje desnice „Nacionalno ujedinjenje“ Marin le Pen, izjavila je da nije „trojanski konj“ ruskog predsednika Vladimira Putina. Ona je pojasnila da je protiv sankcija Rusiji u oblasti energetike zbog negativnih posledica po Francuze i dodala da Francuska treba da napusti evropsko energetsko tržište.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Nisam ničiji 'trojanski konj'. Nisam za ukidanje sankcija, već sam protiv onih koje se tiču energetskog sektora, jer ne želim da se Francuzi suoče sa negativnim posledicama“, istakla je Le Penova za radio stanicu „Frans Inter“ kao odgovor na pitanje može li se nazvati Putinovim „trojanskim konjem“.
Le Penova smatra i da Francuska treba da napusti evropsko energetsko tržište.
„Evropa mnogo više zavisi od ruske nafte i gasa, nego Francuska. Upravo evropsko tržište određuje cene energenata. Iz tog razloga smatram da je neophodno da napustimo evropsko energetsko tržište“, ocenila je ona.
Ranije je kandidat za predsednika Francuske izjavila da je protiv sankcija na ruske sirovine, kao i protiv embarga na isporuku ruskog gasa, nafte i uglja.
Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj održan je 10. aprila. Prema konačnim podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, aktuelni predsednik Emanuel Makron osvojio je 27,84 odsto glasova, Marin Le Pen 23,15 odsto.
Drugi krug biće održan 24. aprila.
O izborima u Francuskoj za Sputnjik je pred prvi krug govorio Dušan Gujaničić, sa Instituta za političke studije:
Zapadne sankcije protiv Rusije
Kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se Rusija za njih unapred pripremala. Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom koje joj Zapad stvara.
Evropska unija je, kako se navodi u saopštenju Saveta EU, odobrila peti paket sankcija protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini. Nove ograničavajuće mere EU predviđaju zabranu uvoza uglja iz Rusije od avgusta 2022. godine, zabranu uplovljavanja brodova pod ruskom zastavom u luke EU, ograničenja za transportne kompanije Rusije i Belorusije. Mere takođe uključuju „potpunu zabranu transakcija za četiri ključne banke“.