Kako su slikarska remek-dela iz Tretjakovske galerije i Ermitaža umalo postala ratni plen
16:21 11.04.2022 (Osveženo: 17:13 11.04.2022)
© Sputnik / Alekseй Daničev
/ Pratite nas
Da je umetnost, a s njom i slikarstvo, postala ratni plen u ratu koji je Zapad objavio ruskoj kulturi, a čije su glavne strategije cenzura i otkazivanje, svedoči i afera ruskih slika koje su zaplenjene na finskom graničnom prelazu.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Tri kamiona sa umetničkim delima neprocenjive vrednosti koja su saobraćala preko Finske ka Ruskoj Federaciji, finski carinici zadržali su zbog sankcija koje je EU nametnula Rusiji.
Reč je o eksponatima koji su bili deo dve izložbe u Italiji: izložba „Grand Tur“, održana u Milanu, završena je 27. marta i obuhvatala je predmete iz državnoj muzeja Ermitaž, kao i muzejskih rezervata „Carsko selo“ i „Pavlovsk“, dok je druga izložba – „Forma beskonačnosti“ održana u Muzeju moderne umetnosti u Udinama od 16. oktobra 2021. do 23. marta 2022. godine. Na izložbi su predstavljeni radovi iz Tretjakovske galerije.
Pored toga, broj eksponata koji prolaze kroz carinske kontrole obuhvataju umetnička dela državnog muzeja lepih umetnosti Puškin, koja su stigla iz Japana, gde su izložena u gradskom muzeju Čiba.
Istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac za Sputnjik kaže da je pozajmica umetničkih dela u nestabilnim vremenima traumatičan čin.
„U moje vreme su kod nas bile sankcije, a mi smo, kao i Rusi, pozajmljivali svoje slike za potrebe svetskih izložbi. Međutim, slike iz naše kolekcije nisam puštao dok ne dobijem apsolutnu garanciju da će slike biti vraćene. To sam tražio da se jemči na sve moguće načine. Pretpostavljam da su to uradili i kolege iz Rusije. Siguran sam da su oni tako nešto mogli da pretpostave i tražili su garanciju da će im umetnička dela izuzetne vrednosti biti vraćena“, kaže Kusovac.
On svedoči o tome da su zemlje kroz koje slike prolaze posebno problematične.
„Nama su se slike vraćale iz Japana preko Beča. Japanci su dosta fer bili u tom poslu i oni su naše zahteve ispostavili bečkim vlastima koje, s druge strane, nama nisu dali apsolutnu garanciju da će nam slike vratiti. Oduzimao sam se od straha kad mi traže bilo šta na pozajmicu, jer je moglo da se desi isto što i sada sa slikama iz ruske kolekcije – da ih zaplene“.
Sprečiti kulturnu razmenu ravno je samoubistvu
Komentarišući cenzuru i politiku otkazivanja sa kojom se ruska kultura suočava na primeru finske zaplene, naš sagovornik kaže da Zapad time sprečava duhovnu razmenu.
„Finci carinici rade ono što im kaže neko odozgo. Sve je to veoma ružno. Kulturu ne treba zaustavljati ako mislite dobro. Čim to radite znači, da mislite i činite zlo. To se vidi u svakom pogledu, naročito poslednjih nedelja kad ceo svet napada rusku kulturu. To je, po mom mišljenju, samoubistvo. Odreći se Čajkovskog, Puškina, Ljermontova, odreći se Gagarina to je idiotluk“, zaključuje Kusovac.
Eksponati koji su zadržani u Finskoj doneti su danas u Državni muzej Ermitaž, javljaju Ria Novosti.
U međuvremenu je saopšteno da će dve slike iz kolekcije Morozova ostati u Francuskoj. Jedna od njih, iz kolekcije ruskog biznismena, neće napustiti Francusku, „sve dok je imovina njenog vlasnika zamrznuta“, a druga koja pripada Dnjepropetrovskom muzeju lepih umetnosti, takođe će biti zaplenjena pod izgovorom „situacije u Ukrajini“.
