Talas poskupljenja i panike zapljusnuo Evropu - šta se dešava
© Foto : Sputnjiku ustupio Miloš Vukotić
Pratite nas
Rast cena dostigao je ovog meseca višedecenijske maksimume u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji, a poskupljenje pojedinih namirnica, posebno hrane oseća se u svim zemljama Evrope. Lideri za to optužuju Rusiju i njenu specijalnu operaciju u Ukrajini, ali bez jasnog objašnjenja zašto cene rastu i kako će obuzdati inflaciju. Šta se zapravo dešava?
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Talas poskupljenja, ali i nestašica pojedinih namirnica zapljusnuo je Evropu. Najveću muku imaju stanovnici Nemačke, koji ne mogu da dođu do suncokretovog ulja. Iz istog razloga ljudi stoje u redovima i u Bugarskoj. Čak su i u Švajcarskoj pojedini lanci ograničili kupovinu ulja na tri litra. U Italiji je hrana skuplja i do 50 odsto.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da je očigledno došlo do poremećaja na tržištu, ali da za njega ne treba kriviti isključivo rusku operaciju u Ukrajini. Odgovornost je i na onima koji svojim građanima tu robu obezbeđuju.
„U normalnim situacijama, kakva je bila do kraja 2019. godine, cene su bile stabilne, distributeri nisu pravili zalihe, posebno ne ratne. To su svi izbegavali, jer glomazne kupovine traže mnogo izdavanja, pa i za održavanja kupljene robe. Ako iz velikoprodaje kupujete, da bi ste išli na maloprodaju, bilo čega, onda znate da ćete platiti i u roku od 24 sata dobiti robu ili će vam je čak odmah dati, a platićete za dva meseca, sada je to poremećeno“, objašnjava Bušatlija.
Panika zbog pucanja lanca snabdevanja
On dodaje da su najviše pogođeni lanci proizvodnje i distribucije, pre svega u Zapadnoj Evropi, odnosno u Evropskoj uniji;
„Imate sistem u kome kupujete neku robu da bi je preprodavali na malo, bez stvaranja velikih zaliha, a onda dođete u situaciju da pukne neki lanac snabdevanja, a on počinje proizvodnjom. Ako u njoj imate problem, zato što recimo nemate dovoljno energenta, onda će krajnji korisnik tog lanca, kupac, doći u situaciju da uđe u radnju u kojoj je kupovao što mu treba, ustanoviće da nema onoliko robe koliko je bilo. Tada počinje lagana panika, neće ga biti, još će teže biti“, objašnjava Bušatlija i dodaje da je logično da tada rastu i cene.
Danas pričala sa prijateljicom iz Nemačke. Nestašica ulja i brašna a kad ulja ima samo jednu flašu možeš da kupiš.
— NIKO TOKUGAVA (@JelenaMacic1) March 28, 2022
Meni ovo izgleda kao namerno. Pritisak na ljude.
Čuj ti to Nemci da nemaju i da nisu spremni.
On dodaje da je neka vrsta psihoze postojala i pre dešavanja u Ukrajini, a stvorila ju je korona. Tome treba dodati još jednu važnu činjenicu, praktično nikada nije sanirana kriza koja je počela 2007. godine u Americi i posle se prelila na Evropu.
„Krajem 2019. Nemačka je već ušla u recesiju, osim Skandinavije, svi koji su bili razvijeniji u odnosu na istočnu Evropu, su bili na pragu ili su već ušli u recesiju. Na to dolazi korona koja je samo još više pospešuje, odnosno zaustavlja proizvodnju, naročito u Evropi i Americi“.
Propaganda protiv Rusije ne pomaže
Bušatlija dodaje da smo svedoci situacije u kojoj je, kako kaže, bez ikakvog ozbiljnog rezona poremećeno tržište. Kupci, građani, umesto jedne flaše ulja mesečno, kupuju dve, da pokriju dva meseca, ali kad se takvo razmišljanje prenese na čitavu populaciju, ulje ili neke druge namirnice, preko noći nestane.
„To je nešto što će se teško popraviti, zato što je propaganda koja se vodi na Zapadu protiv Rusije utemeljena na tome da se optužuje Rusija da ne da energente, pa se ko zna šta dešava zbog toga. Međutim, svi zaboravljaju da je Rusija najveći izvoznik žitarica, da je ogroman proizvođač hrane, jedan od najvećih na svetu. Ali je i najveći izvoznik. Kad se tržište poremeti, a vi zbog toga optužujete Ruse, umesto da vučete logične ekonomske poteze, ta se situacija neće lako smiriti. Zapadni svet, uključujući čitavu Evropu, blago, ali sigurno ulazi u recesiju“, tvrdi Bušatlija.
Upitan da li se jasno može odvojiti šta je prirodni proces pokrenut zakonima tržišta, zbog činjenice da su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici žitarica, pa se sa njima sigurno mogu očekivati problemi, a šta je veštačka kriza izazvana širenjem panike iz određenih centara moći, naš sagovornik kaže da je i politika postala prirodni pokretač stanja na tržištu, i to u negativnom smislu.
Poskupljenja su zabeležena i u Norveškoj, a Vlada ih objašnjava rastom cena energenata
© Foto : Sputnjiku ustupio Miloš Vukotić
Nemačka je mogla da mirnije diše
Bušatlija objašnjava da prava ekonomska politika koja ima izlaz u ovakvoj situaciji ne postoji, jer u Evropi već decenijama zemlje koje su razvijenije nisu ni imale potrebu da nadaleko planiraju. Zato, kaže, sada nemaju ni gas na lageru, niti se trude da ga obezbede, jer se vode isključivo politikom.
„A njihova politika sada je, hajde da nekako ljude ohrabrimo, da pokažemo da smo sila, da smo stvarno sila. To se vidi u svim politikama, posebno u primeru Nemačke. Njena i unutrašnja i međunarodna ekonomska politika je pokazala da nemaju upravljanje kakvo su imali sa prethodnom vladom, u periodu od 16 godina sa „velikom majkom“. Dok je Merkelova bila kancelar, ona se otvoreno suprotstavljala bilo kakvim sugestijama ili naredbama Amerike da uvodi sankcije prema Rusiji i Kini, zato što bi smetale njihovoj ekonomiji“.
Naš sagovornik podseća da je odlazeća kancelarka na samom rastanku sa američkim predsednikom Bajdenom rekla da nikada neće zaustaviti Severni tok 2, zato što je to interes zemlje koja je i suvlasnik tog projekta.
„To je rekao i njen naslednik, ali je vrlo brzo posustao pod pritiskom Amerike, zatvorio mogućnost da Nemačka mnogo mirnije diše, nego što diše sada. To je jedna od činjenica koja utiče na paniku koja tera ljude da kupuju sve, jer ako predsednik vlade kaže, kaznićemo Rusiju i nećemo da uzimamo njihov gas, a svi znaju da preko 55 odsto gasa koji se uvozi ide iz Rusije, jednostavno, ne smete da dirate takvu liniju snabdevanja, to ljudi znaju“.
Na kraju razgovora za Sputnjik Bušatlija kaže da je u ovom trenutku za tržište Evrope sve neizvesno, posebno zbog jednog razloga, nema više solidarnog stava Evropske unije, koja je, da apsurd bude veći, nastala na solidarnosti u sličnoj situaciji.
„Nastala je na solidarnosti šest zemalja koje su htele da se zajednički suprotstave sankcijama Amerike na čelik i ugalj iz tih šest zemalja. Oni su solidarno napravili asocijaciju, da se brane od Amerikanaca. To je vremenom nestalo, formiranjem EU došlo je do toga da sada u Evropi vlada birokratija trećerazrednih političara nacionalnih politika. Niko ne vodi računa o zemlji iz koje je došao kad se dočepa velike plate, kad se sedi u Briselu i izmišlja probleme, umesto da ih rešava“.
