https://lat.sputnikportal.rs/20220409/orbita-kulture-1135999792.html
Da li su drugi jedini krivci za naš zaborav | Orbita kulture
Da li su drugi jedini krivci za naš zaborav | Orbita kulture
Sputnik Srbija
U današnjoj emisiji analiziramo koliko je politika uslovila srpsku kulturu da potisne i zaboravi nacionalne traume, kao i da li ćemo jednu od njih – spaljivanje... 09.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-09T10:00+0200
2022-04-09T10:00+0200
2022-04-09T10:00+0200
podkast
kultura
orbita kulture
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_20:0:687:375_1920x0_80_0_0_92ed5e8a5d08c2bc686830c64dc311ad.png
Da li su drugi jedini krivci za naš zaborav | Orbita kulture
Sputnik Srbija
Da li su drugi jedini krivci za naš zaborav | Orbita kulture
Kada će se umesto zjapeće rupe na Kosančićevom vencu ponovo uzdići zdanje Narodne biblioteke, i šta će to značiti za celokupnu srpsku kulturu – za Sputnjik otkriva v.d. upravnika NBS pisac Vladimir Pištalo.O čemu je sve premijerno progovorio temat „Kultura i nacionalna trauma“ u novom broju časopisa Kultura, zašto su decenijama potiskivane strahote srpskog stradanja u NDH svoj prvi pesnički izraz dobile tek početkom devedesetih godina, kakav se kulturni inženjering sprovodio, čak i institucionalno, pod plaštom jugoslovenstva – u „Orbiti kulture“ razgovaramo sa autorkama tekstova koji su se našli u ovom zborniku – univerzitetskim profesorom i piscem Slavicom Garonja i doktorom književnosti, kritičarem i bibliografom Vesnom Trijić.Šta su o velikanu srpskog teatra, reditelju Dejanu Mijaču, u danu njegove smrti za Sputnjik kazali njegovi kolege, prijatelji i bivši studenti – glumac Voja Brajović, pozorišna kritičarka Dragana Bošković i rediteljka Tatjana Mandić RigonatZašto vreme Miloša Šobajića tek dolazi, vreme koje će njegovo slikarstvo postaviti na pravo mesto – u sam vrh svetske umetnosti, zašto veruje da je čuveni slikar bio „običan genije“, objašnjava likovni kritičar i reditelj Đorđe Kadijević koji je na godišnjicu Šobajićeve smrti otvorio izložbu „Šobajić – Trag“.Kakvo je mesto i značaj fantastike u delu najneobičnijeg savremenog srpskog pisca Radovana Belog Markovića, da li u njemu preovladava atmosfera jezovitosti ili komičnosti, koliko je jezik odraz tog belimarkovićevskog fantastičkog sveta – o tome razgovaramo sa dr Slađanom Ilić, autorkom studije „Anđeli i strašila“ koja analizira tipove fantastike u prozi čuvenog lajkovačkog književnika.Zašto je kao mali hteo da „postane Rusija“ i ne znajući šta je sve ta zemlja, i zašto je posle knjiga koje joj je posvetio, odlučio da u znak podrške ruskom narodu organizuje muzičko-poetsko veče pod nazivom „Ljubavi, ime ti je Rusija“, za Sputnjik objašnjava pesnik Goran Lazović.Koje se sve poruke kriju iza najnovije pesme „Ljubav u inat“ popularnog Beogradskog sindikata koja je nastala u cilju podrške pravoslavnoj braći „od Kijeva do Pitera, od Sofije do Moskve“, zašto i dalje veruje da je ljubav jedina kontra ovom ludilu, da je „ljubav pank i jedina prava pobuna“ otkriva nam Boško Ćirković – Škabo iz „Beogradskog sindikata“.„Orbita kulture“ prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.U želji da afirmiše prave vrednosti, ostaje verna sopstvenom sloganu koji glasi: „Kada ima kulture, niko ne primećuje, a kada je nema — primete svi“.Sputnjikovu „Orbitu kulture“ uređuje Dejana Vuković, a emituje se svake subote u 10.00 na talasima Radija Studio B.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, orbita kulture, audio
kultura, orbita kulture, audio
Da li su drugi jedini krivci za naš zaborav | Orbita kulture
U današnjoj emisiji analiziramo koliko je politika uslovila srpsku kulturu da potisne i zaboravi nacionalne traume, kao i da li ćemo jednu od njih – spaljivanje Biblioteke 1941- najbolje prevazići gradnjom zdanja na Kosančićevom vencu.
Kada će se umesto zjapeće rupe na Kosančićevom vencu ponovo uzdići zdanje Narodne biblioteke, i šta će to značiti za celokupnu srpsku kulturu – za Sputnjik otkriva v.d. upravnika NBS pisac Vladimir Pištalo.
O čemu je sve premijerno progovorio temat „Kultura i nacionalna trauma“ u novom broju časopisa Kultura, zašto su decenijama potiskivane strahote srpskog stradanja u NDH svoj prvi pesnički izraz dobile tek početkom devedesetih godina, kakav se kulturni inženjering sprovodio, čak i institucionalno, pod plaštom jugoslovenstva – u „Orbiti kulture“ razgovaramo sa autorkama tekstova koji su se našli u ovom zborniku – univerzitetskim profesorom i piscem Slavicom Garonja i doktorom književnosti, kritičarem i bibliografom Vesnom Trijić.
Šta su o velikanu srpskog teatra, reditelju Dejanu Mijaču, u danu njegove smrti za Sputnjik kazali njegovi kolege, prijatelji i bivši studenti – glumac Voja Brajović, pozorišna kritičarka Dragana Bošković i rediteljka Tatjana Mandić Rigonat
Zašto vreme Miloša Šobajića tek dolazi, vreme koje će njegovo slikarstvo postaviti na pravo mesto – u sam vrh svetske umetnosti, zašto veruje da je čuveni slikar bio „običan genije“, objašnjava likovni kritičar i reditelj Đorđe Kadijević koji je na godišnjicu Šobajićeve smrti otvorio izložbu „Šobajić – Trag“.
Kakvo je mesto i značaj fantastike u delu najneobičnijeg savremenog srpskog pisca Radovana Belog Markovića, da li u njemu preovladava atmosfera jezovitosti ili komičnosti, koliko je jezik odraz tog belimarkovićevskog fantastičkog sveta – o tome razgovaramo sa dr Slađanom Ilić, autorkom studije „Anđeli i strašila“ koja analizira tipove fantastike u prozi čuvenog lajkovačkog književnika.
Zašto je kao mali hteo da „postane Rusija“ i ne znajući šta je sve ta zemlja, i zašto je posle knjiga koje joj je posvetio, odlučio da u znak podrške ruskom narodu organizuje muzičko-poetsko veče pod nazivom „Ljubavi, ime ti je Rusija“, za Sputnjik objašnjava pesnik Goran Lazović.
Koje se sve poruke kriju iza najnovije pesme „Ljubav u inat“ popularnog Beogradskog sindikata koja je nastala u cilju podrške pravoslavnoj braći „od Kijeva do Pitera, od Sofije do Moskve“, zašto i dalje veruje da je ljubav jedina kontra ovom ludilu, da je „ljubav pank i jedina prava pobuna“ otkriva nam Boško Ćirković – Škabo iz „Beogradskog sindikata“.
„Orbita kulture“ prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu. U želji da afirmiše prave vrednosti, ostaje verna sopstvenom sloganu koji glasi: „Kada ima kulture, niko ne primećuje, a kada je nema — primete svi“.
Sputnjikovu „Orbitu kulture“ uređuje Dejana Vuković, a emituje se svake subote u 10.00 na talasima Radija Studio B. 
