Može li manjak ulja u Evropi biti šansa za Srbiju?
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Do esklacije ukrajinske krize zemlje EU uvozile su iz Ukrajine oko 51, a iz Rusije oko 27 odsto suncokretovog ulja. Sada je, međutim, upitno u kojoj meri evropske zemlje mogu računati na uvoz iz ovih zemalja, a strah od nestašica doveo je do porasta cena ovog artikla. Pitanje je - može li potencijalna nestašica ulja u Evropi biti šansa za Srbiju?
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Kako za Sputnjik kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), pre svega treba videti kakva će biti situacija, odnosno koliko će se suncokreta posejati i požnjeti ove godine u Ukrajini, budući da Rusija nema nikakvih problema u svojoj proizvodnji i preradi ulja. Sigurno je, napominje, da će se eventualni nedostatak suncokretovog ulja nadomestiti povećanjem proizvodnje u nekim drugim zemljama.
Nestašica ulja - šansa za Srbiju?
„Celu ovu situaciju mogu dosta dobro da iskoriste Bugarska, Rumunija i Moldavija koje trenutno plasiraju svoje ulje na evropsko tržište više nego ranije i praktično koriste vakuum koji je nastao u ovoj situaciji. Ali, sasvim je sigurno da će poljoprivredni proizvođači i u Srbiji u narednom periodu i prilikom planiranja setve imati to u vidu, s obzirom na to da je suncokret i pred kraj prethodne godine imao jako dobru cenu. U tom smislu se očekuje da će dobar deo poljoporivrednika u ovoj setvi da se okrene suncokretu“, navodi Bogunović.
Ipak, kako kaže, treba imati u vidu da je kod suncokreta i suncokretovog ulja reč o industriji u kojoj ne možete preko noći da dobijete veliki broj kupaca, niti možete da ispoštujete veći broj od onog sa kojim inače već tradicionalno radite.
„Sve velike industrije imaju već ugovorene proizvodnje sa proizvođačima suncokreta i to je proces koji je poprilično kompleksan i ne može se tako brzo i lako korigovati i menjati. Ako pogledamo nekoliko godina unazad naše površine su standardne, oko 200.000 hektara. Nekada bude malo više, nekada malo manje, ali u skladu sa tim obično ide i cena, pa ako je manji prinos cena je veća i to se uglavnom negde kompenzuje na kraju. Takođe, svi kupci naših proizvoda su uglavnom poznati i reč je o poslovima koji su dugoročni, pa nema puno prostora da se nešto mnogo promeni“, navodi naš sagovornik.
Kako kaže, Srbija godišnje proizvode do 200.000 tona ulja, od čega se oko 85.000 tona potroši na domaćem tržištu, a ostalo ide u izvoz.
„Mi izvozimo i u Evropsku uniju, ali najviše u zemlje regiona. Međutim, sigurno je da će biti povećani upiti i iz EU, pa je sada na samim proizvođačima da prave svoje kalkulacije i eventualno proširenje svojih kapaciteta za narednu setvu“, ukazuje Bogunović.
Problem zabrana izvoza
Prema rečima direktorka udruženja „Žita Srbije“ Sunčice Savović, srpsko tržište suncokreta funkcioniše samo dva meseca posle žetve i u tom vremenskom rasponu se snabdeju i trgovci i uljare, koje su prošle godine čak kupile mnogo veće količine sirovine nego godinu dana ranije.
„Srbija nema problema u proizvodnji suncokreta, a kada je prošle godine suša desetkovala rod kukuruza i soje, najmanje je traga ostavila na suncokretu. U tom smislu nam ni vremenske prilike ne mogu ništa, a svakako nam znači šansa da možemo da placiramo svoj suncokret i svoje ulje nekim tradicionalnim kupcima Rusije i Ukrajine. Preduslov je, međutim, da nam država to dopusti jer trenutno imamo zabranu izvoza rafinisanog i nerafinisanog ulja, a sa tom zabranom tržište je paralisano i u pravcu izvoza se ne dešava ništa. Što se tiče zaliha, mi smo vrlo dobro snabdeveni“, objašnjava naša sagovornica.
Ona podseća da prolećna setva kod nas još nije počela, a da tek sada počinje u Rusiji i Ukrajini i da u tom smislu ne znamo koliki će rod suncokreta ove godine biti u tim zemljama.
„Neminovno je da do setve neće moći da dođe u delovima Ukrajine koji su pogođeni ratom, ali treba imati na umu da je to ogromna zemlja, da su jako velike njihove obradive površine, a proizvođači koji su u mogućnosti imaju nameru da poseju suncokret. Tako da neko realnije stanje na tržištu nećemo imati pre nego što se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, koja kod njih traje gotovo do kraja novembra“, ocenjuje Sunčica Savović.
Upitno i đubrivo
I Aleksandar Bogunović kaže da poljoprivreda funkcioniše i u ratovima, a da je Ukrajina sve ovo vreme sukoba kontinuirano izvozila svoje žitarice, doduše sa određenim kvotama.
„Realno je očekivati da će na dobrom delu površina u Ukrajini biti ostvarena i setva, ali je pitanje koliko će te količine iznositi u narednom periodu. Međutim, nisu u pitanju samo poljoproivredne povšine i setva, već je sa produžavanjem sukoba veliko pitanje šta će biti vezano za đubrivo, s obzirom na to da su cene mineralnih đubriva porasle i na tržištu ga nema dovoljno. Najveći izvoznik đubriva je Rusija, ali je zbog cele ove situacije pitanje koliko će to đubrivo lako doći do, pre svega, evropskih zemalja“, ističe Bogunović uz ocenu da je za evropsku poljoprivredu jako bitno šta će se nadalje dešavati vezano za đubrivo i kako će to uticati na setvu i rod u narednoj godini.
U Rusiji je od 15. aprila na snazi kvota izvoza ulja u inostranstvo u obimu do 1,5 miliona tona. Kvota će važiti do 31. avgusta, a razlog je nagli rast svetskih cena suncokretovog ulja i povećana potražnja za ruskom robom.
