Milioni ljudi umiru svake godine: 99 odsto čovečanstva udiše nezdrav vazduh
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Skoro celokupna svetska populacija (99%) udiše vazduh koji prelazi utvrđene granice kvaliteta vazduha i ugrožava njihovo zdravlje, saopštava Svetska zdravstvena organizacija.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Rekordan broj od preko 6.000 gradova u 117 zemalja sada prati kvalitet vazduha, ali ljudi koji žive u njima i dalje udišu nezdrav vazduh sa određenim nivoima finih čestica i azot-dioksida, pri čemu su ljudi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima u najvišem riziku.
Nalazi su podstakli Svetsku zdravstvenu organizaciju da istakne važnost suzbijanja upotrebe fosilnih goriva i preduzimanja drugih opipljivih koraka za smanjenje nivoa zagađenja vazduha. Ovaj izveštaj je objavljen uoči Svetskog dana zdravlja, koji se ove godine obeležava na temu „Naša planeta, naše zdravlje“.
Ažuriranje baze podataka o kvalitetu vazduha Svetske zdravstvene organizacije za 2022. godinu uvodi, po prvi put, zemaljska merenja srednjih godišnjih koncentracija azot-dioksida. (NO2), koji je uobičajeni urbani zagađivač.
Takođe uključuje merenja čestica sa prečnikom jednakim ili manjim od 10 μm (PM10) ili 2,5 μm (PM2,5). Obe grupe zagađivača potiču uglavnom od ljudskih aktivnosti koje se odnose na sagorevanje fosilnih goriva.
Nova, najobimnija baza
Nova baza podataka o kvalitetu vazduha je najobimnija do sada u pogledu pokrivanja izloženosti zagađenju vazduha na terenu.
Oko 2.000 više gradova/naselja sada beleži podatke o praćenju čestica PM10 i/ili PM2,5. Utvrđen je skoro šestostruki porast u izveštavanju od kada je baza podataka pokrenuta 2011. godine.
U međuvremenu, baza dokaza o šteti koju zagađenje vazduha nanosi ljudskom telu ubrzano raste i ukazuje na značajnu štetu uzrokovanu čak i niskim nivoima mnogih zagađivača vazduha.
Čvrste materije, posebno PM2,5, sposobne su da prodru duboko u pluća i uđu u krvotok, izazivajući kardiovaskularne, cerebrovaskularne tegobe (šlog) i respiratorne probleme. Postoje dokazi da čestice utiču na druge organe i takođe izazivaju druge bolesti.
Oksidi azota povezani su sa respiratornim bolestima, posebno astmom, što dovodi do simptoma (kao što su kašalj, piskanje ili otežano disanje).
Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine revidirala svoje Smernice za kvalitet vazduha, učinivši ih strožim u nastojanju da se pomogne državama da bolje procene stanje sopstvenog vazduha, prenosi RTS.
„Trenutna zabrinutost za energiju naglašava važnost ubrzanja prelaska na čistije, zdravije energetske sisteme", rekao je dr Tedros Gebrejesus, generalni direktor SZO. „Visoke cene fosilnih goriva, energetska bezbednost i hitnost rešavanja zdravstvenih izazova, zagađenja vazduha i klimatskih promena, naglašavaju hitnu potrebu da se brže krene ka svetu koji mnogo manje zavisi od fosilnih goriva“, dodao je.
Brojne vlade preduzimaju korake da poboljšaju kvalitet vazduha, ali SZO poziva na brzo intenziviranje akcija među kojima su usvajanje ili revidiranje nacionalnih standarda kvaliteta vazduha u skladu sa najnovijim Smernicama za kvalitet vazduha SZO, praćenje kvaliteta vazduha i identifikovanje izvora zagađenja vazduha, podrška prelaska na isključivo korišćenje čiste energije u domaćinstvu za kuvanje, grejanje i osvetljenje.
Poziva se i na izgradnju bezbednih i pristupačnih sistema javnog prevoza i mreže prilagođene pešacima i biciklima, na sprovođenje strožih standarda o emisiji izduvnih gasova, potom na investiranje u energetski efikasne stambene objekte i efikasniju proizvodnju električne energije.
Među preporukama su i poboljšanje industrije i bolje upravljanje komunalnim otpadom, smanjenje obima spaljivanja poljoprivrednog otpada, sprečavanje šumskih požara... SZO apeluje i da se u nastavne planove i edukaciju zdravstvenih radnika uključi gradivo o uticaju zagađenosti vazduha.
U 117 zemalja koje prate kvalitet vazduha, vazduh u 17 odsto gradova u zemljama sa visokim prihodima je ispod SZO smernica za kvalitet vazduha koji se odnosi na čestice PM2,5 ili PM 10.
U zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kvalitet vazduha u manje od jedan odsto gradova ispunjava pragove koje preporučuje SZO.
Cilj - praćenje napretka održivog razvoja
Na globalnom nivou, zemlje sa niskim i srednjim dohotkom i dalje imaju veću izloženost nezdravim nivoima PM čestica u poređenju sa globalnim prosekom, ali obrasci koncentracije NO2 su različiti, pokazujući manje razlike između zemalja sa visokim, niskim i srednjim dohotkom.
„Nakon što smo preživeli pandemiju, neprihvatljivo je i dalje imati sedam miliona smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti i bezbroj izgubljenih godina dobrog zdravlja koje je moguće sprečiti zbog zagađenja vazduha. To je ono što govorimo kada pogledamo brdo podataka o zagađenju vazduha, dokaza i dostupnih rešenja. Ali čovek se više bavi investicijama čiji se proizvodi i posledice rada odnose i te kako na stanje životne sredine“, rekla je dr Marija Neira, direktorka Odeljenje za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje pri SZO.
Ljudi koji žive u zemljama sa nižim i srednjim prihodima najviše su izloženi zagađenju vazduha. Oni su takođe najmanje pokriveni u pogledu merenja kvaliteta vazduha - ali se situacija popravlja, navodi SZO.
Evropa i donekle Severna Amerika ostaju regioni sa najsveobuhvatnijim podacima o kvalitetu vazduha. U mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, dok merenja PM2,5 još uvek nisu dostupna, primećuju se velika poboljšanja u merenjima između poslednjeg ažuriranja baze podataka.
Baza podataka za 2022. ima za cilj praćenje stanja vazduha u svetu i služi za praćenje napretka ciljeva održivog razvoja.
Svetski dan zdravlja, koji se obeležava 7. aprila, usmeriće globalnu pažnju na hitne akcije potrebne da bi ljudi i planeta ostali zdravi i podstakli pokret za stvaranje društava fokusiranih na dobrobit. SZO procenjuje da je više od 13 miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine posledica ekoloških uzroka koji se mogu izbeći.
