Amerika najavljuje veliki antiruski presedan - pucanj UN u sopstvene grudi
© AP Photo / Kevin Hagen
Pratite nas
Američka inicijativa da UN suspenduje rusko članstvo u Savetu za ljudska prava svetske organizacije je propagandnog karaktera i nema velikog izgleda na uspeh jer nema činjenica koje bi potkrepile američki zahtev. Do sada takva inicijativa nije preduzimana protiv neke stalne članice Saveta bezbednosti i to bi bio veliki presedan.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Inicijativu za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN najavila je šefica američke misije pri svetskoj organizaciji Linda Tomas-Grinfild. Ona je, prilikom posete Rumuniji istakla da je „vreme da Generalna skupština UN glasa“ da Rusija bude uklonjena iz ovog podorgana Generalne skupštine UN, koji, za račun Generalne skupštine, istražuje moguća kršenja ljudskih prava u članicama svetske organizacije.
Prema rečima američke ambasadorke u UN, članstvo Rusije u Savetu je „farsa“, a njen stav podržao je i šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba, koji je dodao da će njegova zemlja koristiti „dostupne mehanizme UN“ za prikupljanje dokaza o navodnim ruskim zločinima u zemlji. Kao povod za najnoviju inicijativu, iskorišćen je slučaj sa navodnim zločinima ruske vojske u mestu Buča kod Kijeva.
Suspenzijom Rusije UN bi pucale sebi u grudi
Za nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije i šefa jugoslovenske misije na Ist riveru Vladislava Jovanovića, američka inicijativa je teško shvatljiva, jer, kako kaže, ne postoje činjenice koje nbi pokazale da Rusija krši ljudska prava. Slučaj u Buči, pak, miriše na nešto što je već viđeno u Račku ili Sarajevu i ne deluje kao dovoljno uverljiv razlog za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava.
„S druge strane, koliko znam, isključivanje iz Saveta za ljudska prava do sada nije praktikovano prema stalnim članicama Saveta bezbednosti, iako je bilo razloga da se pokrene, naročito kada je u pitanju američko ratno pojavljivanje protiv pojedinih zemalja. Nije bilo ni protiv Francuske dok je vodila kolonijalne ratove, a ni protiv Britanije, koja je takođe imala svoju ratničku kolonijalnu prošlost“, ističe Jovanović.
To što nijedna od stalnih članica SB UN nikada nije isključena iz Saveta za ljudska prava nije slučajno, dodaje naš sagovornik – svaki takav potez značio bi, kako kaže, pucanje u grudi samim Ujedinjenim nacijama.
„To je očigledno političko-propagandna potreba jedne strane, ali to nije dovoljno da opravda tu inicijativu, a još manje da uveri najveći broj zemalja da inicijatora u tome slede, jer ne postoji činjenični materijal koji je dovoljan i uverljiv da bi to bilo ko mogao ozbiljno da shvati, a još manje presedan da se položaj člana Saveta bezbednosti sa pravom veta na bilo koji način dovodi u pitanje“, smatra Jovanović.
Američka inicijativa ne doprinosi miru
Iako se ne čini da američka inicijativa ima izgleda na uspeh, ona je indikacija neprekidne i stalno povećavane loše namere koje SAD imaju prema Rusiji kao stalnoj članici Saveta bezbednosti, što nije ohrabrujuće za mir, kao ni za normalizaciju odnosa dve najveće svetske nuklearne sile, dodaje on.
„To ne može da doprinese jačanju mira ili rešavanju postojećih problema, posebno krize u Ukrajini, već naprotiv, to je potpaljivanje vatre za dalje rasplamsavanje krize“, zaključuje Jovanović.
Savet za ljudska prava često se nalazio na meti zapadnih država i njihovih nevladinih organizacija – prema njihovim tvrdnjama, Savet je pod kontrolom bloka islamskih zemalja, koje, navodno uz podršku Kine i Rusije, štite jedna drugu od kritika sa Ist rivera. Za istu stvar, savet su kritikovali bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun i bivša komesarka UN za ljudska prava Meri Robinson, dok su svojevremeno EU, Kanada i SAD kritikovale Savet zbog navodnog nesrazmernog fokusiranja na izraelsko – palestinski konflikt. Za vreme mandata Džordža Buša Mlađeg, SAD su bojkotovale rad Saveta.
Savet za ljudska ima četrdeset i sedam članova koje bira Generalna skupština UN sa mandatom od tri godine. mandati su raspoređeni regionalno takao da Afrika i Azija daju po trinaest članova, istočna Evropa šest, Latinska Amerika i Karibi osam i sedam zapadna Evropa.
Generalna skupština UN može da suspenduje prava i privilegije bilo kog člana Saveta ako se utvrdi uporno i sistematsko kršenje ljudskih prava za vreme mandata. Proces suspenzije zahteva dvotrećinsku većinu glasova članica Generalne skupštine UN.
