https://lat.sputnikportal.rs/20220402/kompletan-pogled-na-dnk-objavljen-prvi-citav-ljudski-genom-1136079833.html
Kompletan pogled na DNK: Objavljen prvi čitav ljudski genom
Kompletan pogled na DNK: Objavljen prvi čitav ljudski genom
Sputnik Srbija
Naučnici su objavili prvi čitavi ljudski genom, popunivši praznine preostale nakon prethodnih napora i ponudivši nove mogućnosti u potrazi za tajnama mutacija... 02.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-02T18:40+0200
2022-04-02T18:40+0200
2022-04-02T18:40+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
magazin
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112106/89/1121068947_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_998d619593379f57c38df257aee38de1.png
Naučnici su 2003. godine otkrili ono što se tada smatralo potpunim sledom ljudskog genoma. Međutim, oko osam odsto nije bilo u potpunosti dešifrovano, uglavnom zato što su se ti delovi sastojali od učestalo ponavljajućih delova DNK koje je bilo teško spojiti s ostatkom. Konzorcijum naučnika to je rešio u istraživanju objavljenom u časopisu „Sajens““. Rad je objavljen prošle godine pre naučne recenzije.Identifikovano oko 2000 novih gena„Ove temeljne informacije ojačaće mnoge sadašnje napore da se razumeju sve funkcionalne nijanse ljudskog genoma, što će zauzvrat ojačati genetske studije ljudskih bolesti“, dodao je Grin. Čitava verzija sastoji se od 3,055 milijardi temeljnih parova, jedinica od kojih su izgrađeni hromozomi i naši geni, i 19,969 gena koji kodiraju proteine.Od tih gena, istraživači su identifikovali oko 2.000 novih. Većina njih je blokirana, ali 115 je možda još uvek aktivno.Naučnici su takođe uočili oko dva miliona dodatnih genskih varijanti, od kojih su 622 bile prisutne u relevantnim genima u medicinskom smislu. Konzorcijum je nazvan T2T, po strukturama koje se nalaze na krajevima svih hromozoma, nitima u jezgru većine živih ćelija koje nose genske informacije u obliku gena.„Sada možemo sve jasno da vidimo“„U budućnosti, kada neko bude sekvencirao svoj genom, moći ćemo da identifikujemo sve varijante u njihovoj DNK i koristiti te informacije da bolje vodimo njihovu zdravstvenu negu“, naveo je u saopštenju Adam Filipi, jedan od vođa T2T-a i viši naučnik u Nacionalnom institutu za istraživanje ljudskog genoma.Između ostalog, nove DNK sekvence dale su nove detalje o području oko centromera, gde hromozomi prionu i rastavljaju se kada se ćelije dele kako bi se osiguralo da svaka „ćerka“ ćelija nasledi odgovarajući broj hromozoma.„Otkrivanje kompletnog sleda ovih ranije 'nedostajućih' područja genoma reklo nam je toliko toga o tome kako su organizovani, što je bilo potpuno nepoznato za mnoge hromozome“, rekao je Nikolas Altemoze, saradnik na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, preneo je portal „Indeks“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220308/reprogramiranje-celija-naucnici-na-tragu-tretmana-za-zaustavljanje-starenja-1135161352.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220225/povezano-27-miliona-ljudi-napravljeno-najvece-porodicno-stablo-na-svetu-1134759683.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220224/naucnici-uspeli-da-pretvore-maticne-celije-u-kost-samo-pomocu-zvucnih-talasa-1134732840.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, magazin, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, magazin, živi svet i genetika
Kompletan pogled na DNK: Objavljen prvi čitav ljudski genom
Naučnici su objavili prvi čitavi ljudski genom, popunivši praznine preostale nakon prethodnih napora i ponudivši nove mogućnosti u potrazi za tajnama mutacija koje uzrokuju bolesti i genetske varijacije kod 7,9 milijardi ljudi na svetu.
Naučnici su 2003. godine otkrili ono što se tada smatralo potpunim sledom ljudskog genoma. Međutim, oko osam odsto nije bilo u potpunosti dešifrovano, uglavnom zato što su se ti delovi sastojali od učestalo ponavljajućih delova
DNK koje je bilo teško spojiti s ostatkom. Konzorcijum naučnika to je rešio u istraživanju
objavljenom u časopisu „Sajens““. Rad je objavljen prošle godine pre naučne recenzije.
„Stvaranje istinski potpune sekvence ljudskog genoma predstavlja neverovatno naučno dostignuće, pružajući prvi sveobuhvatan pogled na naš model DNK“, rekao je Erik Grin, direktor Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma, dela Američkog nacionalnog instituta za zdravlje.
Identifikovano oko 2000 novih gena
„Ove temeljne informacije ojačaće mnoge sadašnje napore da se razumeju sve funkcionalne nijanse ljudskog genoma, što će zauzvrat ojačati genetske studije ljudskih bolesti“, dodao je Grin. Čitava verzija sastoji se od 3,055 milijardi temeljnih parova, jedinica od kojih su izgrađeni hromozomi i naši geni, i 19,969 gena koji kodiraju proteine.
Od tih gena, istraživači su identifikovali oko 2.000 novih. Većina njih je blokirana, ali 115 je možda još uvek aktivno.
Naučnici su takođe uočili oko dva miliona dodatnih genskih varijanti, od kojih su 622 bile prisutne u relevantnim genima u medicinskom smislu. Konzorcijum je nazvan T2T, po strukturama koje se nalaze na krajevima svih hromozoma, nitima u jezgru većine živih ćelija koje nose genske informacije u obliku gena.
„Sada možemo sve jasno da vidimo“
„U budućnosti, kada neko bude sekvencirao svoj genom, moći ćemo da identifikujemo sve varijante u njihovoj DNK i koristiti te informacije da bolje vodimo njihovu zdravstvenu negu“, naveo je u saopštenju Adam Filipi, jedan od vođa T2T-a i viši naučnik u Nacionalnom institutu za istraživanje ljudskog genoma.
„Završiti sekvencu ljudskog genoma bilo je poput stavljanja novih naočara. Sada kada sve možemo jasno da vidimo, korak smo bliže razumevanju šta sve to znači“, dodao je Filipi.
Između ostalog, nove DNK sekvence dale su nove detalje o području oko centromera, gde hromozomi prionu i rastavljaju se kada se ćelije dele kako bi se osiguralo da svaka „ćerka“ ćelija nasledi odgovarajući broj hromozoma.
„Otkrivanje kompletnog sleda ovih ranije 'nedostajućih' područja genoma reklo nam je toliko toga o tome kako su organizovani, što je bilo potpuno nepoznato za mnoge hromozome“, rekao je Nikolas Altemoze, saradnik na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji,
preneo je portal „Indeks“.
