https://lat.sputnikportal.rs/20220331/inflacija-kakva-se-ne-pamti-decenijama-rekordan-rast-cena-sirom-sveta-1136018698.html
Inflacija kakva se ne pamti decenijama: Rekordan rast cena širom sveta
Inflacija kakva se ne pamti decenijama: Rekordan rast cena širom sveta
Sputnik Srbija
Rast cena robe i usluga za ličnu potrošnju u Sjedinjenim Državama dostigao je u februaru gotovo 40-godišnji rekord. 31.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-31T21:53+0200
2022-03-31T21:53+0200
2022-03-31T22:07+0200
ekonomija
svet – ekonomija
makroekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1f/1131139917_0:110:1920:1190_1920x0_80_0_0_f218833e24b29244be7752eb64c565a4.jpg
Opšta inflacija u SAD porasla je prošlog meseca za 6,4 procenta međugodišnje, što je najviša stopa od januara 1982. godine, objavilo je danas Ministarstvo trgovine.Bazna inflacija iz koje su isključene cene hrane i energije, i koju Federalne rezerve preferiraju kao jedan od parametara prilikom odlučivanja o monetarnoj politici, uzletela je u februaru na 5,4 procenta u poređenju sa istim lanjskim mesecom, što je njen najveći skok od aprila 1983, prenosi Si-En-Bi-Si.Stopa bazne inflacije je neznatno niža od prognoze ekonomista koje je anketirala kompanija „Dau Džonsa“, a koji su predviđali 5,5 procenata.Na mesečnom nivou, američka inflacija je porasla za 0,4 odsto, koliko su procenjivali i ekonomisti.Skok cena je sputao potrošnju stanovništva, koja je porasla za samo 0,2 posto u februaru, što je ispod procene od 0,5 procenata.Lični prihodi građana su zabeležili rast od 0,4 odsto, manje od očekivanih pola procenta, preneo je Tanjug.U Španiji skoro 10 odstoCene su u martu nastavile silovit rast i u najvećim evropskim ekonomijama, pri čemu skok računa za energiju, naročito posle početka specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini, utiče na osiromašenje tamošnjih domaćinstava.Rast cena dostigao je u martu višedecenijske maksimume u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji, pojačavajući dilemu Evropske centralne banke (ECB) u pogledu monetarne politike koja treba da zauzda skok inflacije, a da pri tom ne uguši ionako slab privredni rast, ocenjuje britanska agencija.Inflacija je u Italiji dostigla ovog meseca 7,0 posto, a u Francuskoj 5,1 procenat, podstaknuta rastom cena goriva i prirodnog gasa, što obično pogađa siromašnija domaćinstva jače nego ostale.Imajući u vidu fleš procenu španske statistike da je rast potrošačkih cena u toj zemlji u martu uzleteo na neverovatnih 9,8 posto, kao i jučerašnji podatak Destatista o nemačkoj inflaciji od 7,3 procenta, nacionalni pokazatelji sugerišu da će sutrašnji podaci Evrostata o inflaciji u evrozoni nadmašiti znatno stopu od 7,0 odsto, predviđaju u ECB.Mada je najveći deo rasta inflacije posledica skoka cena energije, ne treba zanemariti ni uticaj koji na ubrzanje potrošačkih cena ima poskupljenje nekih osnovnih namirnica usled ukrajinske krize, s obzirom da su Ukrajina i Rusija, ujedno i vodeći proizvođači žitarica.Ekonomski rast će, dodaju, verovatno biti razočaravajući za projekcije ECB-a, koja će verovatno skromnim pooštravanjem monetarne politike pokušati da uravnoteži odnos između kretanja inflacije i privrednog rasta, zaključuju analitičari u „ABN Amro“.Ukrajinska kriza podstiče inflacijuGuverner Nacionalne banke Austrije (OeNB) Robert Holcman ističe da ukrajinska kriza predstavlja veliku kočnicu za austrijsku privredu i ujedno podstiče inflaciju.Čak i ako dođe do skorog završetka on polazi od toga da će privredni rast u ovoj godini biti svega 3,5 odsto, a inflacija 5,3 procenata. On smatra da dalji ekonomski razvoj zavisi značajno od posledica dešavanja u Ukrajini.Ukoliko se situacija u Ukrajini bude dalje zaoštravala u Austriji bi imali visoku inflaciju uz gotovo nikakav privredni rast.Tada bi rast iznosio samo 0,4 odsto u ovoj godini, ali bi inflacija mogla narasti do devet odsto.Holcman smatra da Evropska centralna banka treba da deluje. Prema njegovim rečima neophodno je dva puta sprovesti korekcije kamata, jednom u septembru, drugi put u decembru. Time bi sledeća godina, dodaje, počela sa kamatama koje više ne bi bile negativne, preneo je Tanjug.
https://lat.sputnikportal.rs/20220330/cene-rekordne-u-nemackoj-inflacija-najveca-u-poslednjih-40-godina-1135973675.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220318/rekordna-inflacija-u-austriji-1135560601.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet – ekonomija, makroekonomija
svet – ekonomija, makroekonomija
Inflacija kakva se ne pamti decenijama: Rekordan rast cena širom sveta
21:53 31.03.2022 (Osveženo: 22:07 31.03.2022) Rast cena robe i usluga za ličnu potrošnju u Sjedinjenim Državama dostigao je u februaru gotovo 40-godišnji rekord.
Opšta inflacija u SAD porasla je prošlog meseca za 6,4 procenta međugodišnje, što je najviša stopa od januara 1982. godine, objavilo je danas Ministarstvo trgovine.
Bazna inflacija iz koje su isključene cene hrane i energije, i koju Federalne rezerve preferiraju kao jedan od parametara prilikom odlučivanja o monetarnoj politici, uzletela je u februaru na 5,4 procenta u poređenju sa istim lanjskim mesecom, što je njen najveći skok od aprila 1983, prenosi Si-En-Bi-Si.
Stopa bazne inflacije je neznatno niža od prognoze ekonomista koje je anketirala kompanija „Dau Džonsa“, a koji su predviđali 5,5 procenata.
Na mesečnom nivou, američka inflacija je porasla za 0,4 odsto, koliko su procenjivali i ekonomisti.
Skok cena je sputao potrošnju stanovništva, koja je porasla za samo 0,2 posto u februaru, što je ispod procene od 0,5 procenata.
Lični prihodi građana su zabeležili rast od 0,4 odsto, manje od očekivanih pola procenta, preneo je Tanjug.
Cene su u martu nastavile silovit rast i u najvećim evropskim ekonomijama, pri čemu skok računa za energiju, naročito posle početka specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini, utiče na osiromašenje tamošnjih domaćinstava.
Rast cena dostigao je u martu višedecenijske maksimume u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji, pojačavajući dilemu Evropske centralne banke (ECB) u pogledu monetarne politike koja treba da zauzda skok inflacije, a da pri tom ne uguši ionako slab privredni rast, ocenjuje britanska agencija.
Inflacija je u Italiji dostigla ovog meseca 7,0 posto, a u Francuskoj 5,1 procenat, podstaknuta rastom cena goriva i prirodnog gasa, što obično pogađa siromašnija domaćinstva jače nego ostale.
Imajući u vidu fleš procenu španske statistike da je rast potrošačkih cena u toj zemlji u martu uzleteo na neverovatnih 9,8 posto, kao i jučerašnji podatak Destatista o nemačkoj inflaciji od 7,3 procenta, nacionalni pokazatelji sugerišu da će sutrašnji podaci Evrostata o inflaciji u evrozoni nadmašiti znatno stopu od 7,0 odsto, predviđaju u ECB.
Mada je najveći deo rasta inflacije posledica skoka cena energije, ne treba zanemariti ni uticaj koji na ubrzanje potrošačkih cena ima poskupljenje nekih osnovnih namirnica usled ukrajinske krize, s obzirom da su Ukrajina i Rusija, ujedno i vodeći proizvođači žitarica.
„S obzirom na to da je rast inflacije skoro isključivo vođen sa strane ponude - što inflacija bude viša, to će ekonomski rast biti slabiji“, upozoravaju analitičari „ABN Amro banke“ u belešci za klijente.
Ekonomski rast će, dodaju, verovatno biti razočaravajući za projekcije ECB-a, koja će verovatno skromnim pooštravanjem monetarne politike pokušati da uravnoteži odnos između kretanja inflacije i privrednog rasta, zaključuju analitičari u „ABN Amro“.
Ukrajinska kriza podstiče inflaciju
Guverner Nacionalne banke Austrije (OeNB) Robert Holcman ističe da ukrajinska kriza predstavlja veliku kočnicu za austrijsku privredu i ujedno podstiče inflaciju.
Čak i ako dođe do skorog završetka on polazi od toga da će privredni rast u ovoj godini biti svega 3,5 odsto, a inflacija 5,3 procenata. On smatra da dalji ekonomski razvoj zavisi značajno od posledica dešavanja u Ukrajini.
Ukoliko se situacija u Ukrajini bude dalje zaoštravala u Austriji bi imali visoku inflaciju uz gotovo nikakav privredni rast.
Tada bi rast iznosio samo 0,4 odsto u ovoj godini, ali bi inflacija mogla narasti do devet odsto.
Holcman smatra da Evropska centralna banka treba da deluje. Prema njegovim rečima neophodno je dva puta sprovesti korekcije kamata, jednom u septembru, drugi put u decembru. Time bi sledeća godina, dodaje, počela sa kamatama koje više ne bi bile negativne, preneo je Tanjug.
