00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Šta za NIS i Srbiju znači ako JANAF prekine isporuku sirove nafte

© Sputnik / Lola ĐorđevićNIS Petrol
NIS Petrol  - Sputnik Srbija, 1920, 30.03.2022
Pratite nas
Sudeći prema saopštenju JANAF-a, kompanije operatera naftovoda koji kroz Hrvatsku isporučuje sirovinu za Naftnu industriju Srbije (NIS), od sredine maja mogla bi biti prekinuta isporuka sirove nafte tim putem zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji. Pitanje je šta to znači za NIS, a šta za Srbiju?
Naime, uprkos tome što je deoničarsko društvo Jadranski naftovod (JANAF) polovinom januara 2022. objavilo da je s NIS-om sklopilo ugovor o transportu sirove nafte u ovoj godini, sada je saopšteno da ova kompanija od 15. maja prekida isporuke zbog situacije u Ukrajini na neodređeno vreme, odnosno do okončanja sankcija.

Šta ako JANAF prekine isporuku nafte

Ova vest nije iznenađenje za generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislava Mićovića, koji kaže da od trenutka objavljivanja novih sankcija EU prema Rusiji svi znamo da taj ugovor neće moći da se sprovodi, odnosno da će u skladu sa tim sankcijama Hrvatska, odnosno hrvatske kompanije imati obavezu da prekinu poslovne odnose sa NIS-om.
„Međutim, od tada do danas traju razgovori i pregovori između Srbije i komisije EU o tome da li se to odnosi na Srbiju ili ne, odnosno očekuje se tumačenje kojim će oni definitivno potvrditi stav - da se odnosi ili da se ne odnosi. Tako da je cela stvar još uvek otvorena, naslovi su malo spektakularni, ali ne mora da znači da su i netačni. To ćemo videti za nekih mesec i po dana“, objašnjava Mićović.
Kako dodaje, Ministarstvo rudarstva i energetike je pre dve godine bilo inicijator izrade kriznog plana koji je podrazumeva aktivnosti u slučaju svih mogućih poremećaja na tržištu nafte i derivata nafte, pa i ove vrste poremećaja - prekida snabdevanja sirovom naftom kroz naftovod Janaf.
Za sada se, kaže, još uvek procenjuje da li će do toga uopšte doći, a ukoliko dođe šta treba preduzeti već sada, a šta posle. Ali, svaka situacija je za sebe i odluke će se donositi neposredno, u datom trenutku.

Ključ rešenja u rukama diplomatije

„Ključna stvar je da se obezbedi normalno funkcionisanje čitavog društva, od toga da svi imamo goriva koliko nam je potrebno, do toga da se eventualno u nekim sferama redukuje potrošnja kako bi se olakšalo snabdevanje vitalnih službi i aktivnosti. Tako da je sve u igri. Takođe, niko ne zna koliko bi sve ovo moglo dugo da traje i postoje koraci koje država Srbija može da preduzme možda već danas da bi predupredila prekid transporta. To su već diplomatske i političke aktivnosti koje ne bi komentarisao, ali verujem da niko ne sedi skrštenih ruku“, smatra Mićović.
I urednica „Energije Balkana” i stručnjak za energetiku Jelica Putniković veruje da će se za Naftnu industriju Srbije naći neko diplomatsko rešenje i napominje da se i dalje pregovara.
„Već se priča o alternativama, a predsednik Vučić je rekao da se razmišlja o tome da se sirova nafta za NIS transportuje preko luke Drač u Albaniji, a takođe postoji opcija da se sirova nafta kao u vreme 90-ih godina, kada smo imali međunarodne sankcije, transportuje Dunavom od Crnog mora. Naravno, tu je sada pitanje kako će se ponašati Rumunija i Bugarska. Nama je tokom sankcija sirova nafta stizala tim putem, ali nadam se da će biti pameti u Hrvatskoj da JANAF ne odustane od isporuka“, navodi Jelica Putnjiković.
Ona podseća da JANAF u Hrvatskoj uspešno posluje upravo zahvaljujući tome što NIS-u naplaćuje tranzit nafte.
„Ako oni sutra reše da poslušaju Vašington i Brisel i obustave tranzit nafte ka Srbiji pitanje je - čemu onda te cevi? Mislim da je kompanija JANAF požurila sa ovom najavom jer mi nije poznato da je to uradio neki drugi partner NIS-a, ili bar ne ovako, otvorenim saopštenjem“, kaže urednica „Energije Sputnjika“.
Već je, primećuje, bilo pregovora i najava iz Transnafte (srpskog operatora naftovoda Janaf) i Ministarstva energetike da će se graditi naftovod prema Mađarskoj.
„Pitanje je da li su se u poslovodstvu JANAF-a zapitali čemu onda uopšte mogu da se nadaju u budućnosti jer ono što bi Hrvati mogli da očekuju ukoliko ostanu pri ovoj odluci, a kada prođe cela ova priča sa Ukrajinom, to je da Srbija više ne transportuje naftu kroz Janaf. Oni tada mogu da zaborave te cevi“, kategorična je Jelica Putniković.

Koliko je Srbiji značajan gasovod iz Hrvatske

Naftovod kojim se sirova nafta doprema od ostrva Krk i luke Omišalj do rafinerije Pančevo presudan je za funkcionisanje rafinerije, kaže Tomislav Mićović, jer se njime godišnje transportuje oko dva i po miliona tona sirove nafte i ne postoji alternativa da toliko veliku količinu sirove nafte do Pančeva dopremimo na neki drugi način.
„Dakle, ne postoji nikakva ekonomska, tehnološka, sigurnosna alternativa koji bi nam omogućila bezbedan rad rafinerije pa to jeste veliki problem za NIS, ali je još veći za čitavu Srbiju i njeno tržište jer treba imati u vidu da negde oko 72%-75% motornog goriva koje se potroši u Srbiji potiče iz prerade sirove nafte u rafineriji Pančevo. To je tako velika količina da ju je teško u potpunosti nadoknaditi iz drugih izvora”, napominje Mićović.
Mi i danas, primećuje naš sagovornik, imamo uvoz derivata nafte u Srbiju i on bi se svakako mogao i morao povećati zbog bilo kakvog poremećaja u otpremanju nafte iz rafinerije Pančevo, ali teško da bi to moglo da se nadoknadi u punoj meri jer su u pitanju jako velike količine.
„To bi bilo teško izvesti i logistički, skoro nemoguće, a teško bi bilo i naći tako velike količine derivata nafte u našem okruženju. Svi imaju neke tolerancije u preradi nafte i proizvodnji derivata goriva, ali ne toliko da bi to odjednom pokrilo čitavo tržište Srbije koje godišnje potroši negde oko dva i po miliona tona benzina, dizela i tečnog naftnog gasa“, ukazuje generalni sekretar UNKS.
NIS je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta koji ima 56,15 posto deonica, dok Republika Srbija ima 29,87 posto deonica, a mali deoničari 13,98 posto akcija.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala