Da je Tom Henks gledao „Nerazumevalicu“ njegov bi Forest Gamp bio mnogo uverljiviji
15:51 30.03.2022 (Osveženo: 15:10 31.03.2022)
© Foto : Promo
Pratite nas
Film „Nerazumevalica“ koji se bavi problemima dece i osoba sa smetnjama u razvoju imaće premijeru 17. aprila u Kombank dvorani. U ovoj bajci koja pokušava da osvetli izazove sa kojima se svakodnevno suočavaju, glumci su upravo deca sa smetnjama u razvoju.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Posle mjuzikla „Nerazumevalica“ koji je nekoliko puta izveden u Srbiji i regionu, ekipa iz udruženja „Svitac“ krenula je korak dalje i, prema istoimenoj priči, snimila drugometražni igrani filmu u kojem igra preko četrdesetoro dece od kojih su trideset i troje sa smetanjama u razvoju. Autorka ovog projekta, Ksenija Mirković, za Sputnjik otkriva koji se sve problemi i nerazumevanja kriju iza bajkovite „Nerazumevalice“.
Da li je „Forest Gamp“ mogao da bude uverljiviji
„Ako ste gledali bilo koji film u kojem profesionalni glumac igra osobu sa smetnjama, recimo kada Tom Henks tumači ulogu Foresta Gampa, vidite da je mnogo grešaka, jer niko ne može u potpunosti da predstavi kako taj problem zaista izgleda. Mi smo probali da obrnemo situaciju tako da ovde deca sa smetnjama glume nas“, kaže Ksenija Mirković.
Radnja filma smeštena je u imaginarnoj zemlji Uniji, kojom vlada Mudrožica – čarobnica Zemlje. Ona je rasporedila svoje moći svojim stanovnicima: Uraganopolcima, Vatronošama, Vodoplavama, Tvrdostencima, Sivopescima i Listodržcima, da bi stalno živeli u miru, ali njena snaga počinje da slabi. Da bi otkrili šta se dešava, dva maga Maglist i Maglust šalju svoje pomoćnike u sve delove Unija i pronalaze „nerazumevalicu“.
© Foto : Promo
Nerazumevanje kao glavni problem dece sa autizmom i drugim poremećajima u razvoju, autorka je istakla kroz priču o dva maga koji prave „nerazumevalicu“, a koja ilustruje kako ova deca i ljudi razumevaju stvarnost.
„Ova deca ponekad imaju iznenadne reakcije, vrište, pisnu kada ne treba, a njihovim je roditeljima već dosta toga da budu okarakterisana kao nevaspitana. Dakle, ovo je više priča za nas, priča o tome šta se dešava kada nešto ne razumete i to za ceo život“.
Mi na njihov Mars nećemo, oni su došli na našu Zemlju
Ona dodaje da su deca glumci, uprkos problemima sa kojima se suočavaju, uigrana ekipa. Do sada su uradili čak nekoliko inkluzivnih mjuzikla, video tutorijala i TV emisija.
„Oni vole kameru, videli su rezultat snimanja, doživeli su aplauz. Oni se sami bore protiv svojih problema, vrućina, jakog svetla, zvuka i onda postaje jasno da oni ne moraju da idu u senzorne sobe da bi se smirili. Mi na njihov Mars nećemo, oni su došli na našu Zemlju. Dakle, oni su se prilagodili našim uslovima snimanja, ne mi njihovim i to je veliki pomak. Dokazali smo sebi, dokazali smo roditeljima, dokazaćemo i široj javnosti i stručnjacima da senzorni problemi mogu donekle da se savladaju“, kategorična je autorka „Nerazumevalice“.
© Foto : Promo
„Nerazumevalica“ pomera granice inkluzije
Ona dodaje da trideset troje glumaca sa problemom igra u ovom filmu, i da je želja autora ovog dela bila – da budu vidljivi.
„Mogli smo da snimimo trideset i tri dokumentarna filma i to bi bile tužne priče koje bi publika odgledala i odmah potom zaboravila. Kada kažemo da oni treba da budu vidljivi, znači da oni treba da budu praktično vidljivi, ali i da budu vidljivi konkretni primeri dobre prakse u inkluziji. Gde ste videli u Srbiji ili u regionu da tridesetoro dece ometene u razvoju učestvuje u igranom filmu. To pomera granicu inkluzije, usptalom inkluzija i znači uključenost“, kaže Ksenija Mirković.
Prema njenom mišljenju, inkluzija bi trebalo da počinje po završetku školovanja, ali u Srbiji ona tu staje.
„Mi smo ovaj film, između ostalog, napravili kako bismo skrenuli pažnju da inkluzija mora postojati i posle obrazovnog sistema, da ljude sa invaliditetom moramo uključitu u sve kulturne i društvene delatnosti kako bi postali praktično vidljivi“.
© Foto : Promo
Dijagnoza – pa šta?
Da bi poboljšali njihov život i situaciju, terapija, kaže autorka filma, počinje od roditelja.
„Na dijagnozu moramo da gledamo sa rečenicom – pa šta? To nije kraj sveta, sa tim se živi. Druga stvar je napraviti društvo koje zna da radi s njima, koje zna kako da im priđe, da im se obrati“.
Ona smatra da deca i osobe sa invaliditetom ne treba da budu u fokusu javnosti samo kada se obeležava svetski dan njihovog invaliditeta.
„Ne treba da ih se setimo samo 21. marta koji je Dan Daunovog sindroma, ili 2. aprila kada se obeležava Dan autizma. Tih dana oni se pojave u nekom jutarnjem programu, ispričaju se tužne životne priče i na njih se do sledeće godine zaboravi. Otuda je ovaj film neophodan jer je najvidljivija stvar, a mi planiramo da ga pošaljemo na festivale i emitujemo na televiziji“, otkriva rediteljka filma.
Ne samo što se bavi problemima dece sa smetanjam u razvoju, „Nerazumevalica“ je film za decu, publiku koja je zapostavljena, ako izuzmemo poslednji film Radivoja Andrića „Leto kada sam naučila da letim“.
© Foto : Promo
Na pitanje kakve reakcije očekuje, naša sagovornica kaže:
„Ovo je prvi film ovakvog tipa i naš prvi film. Izlazimo s njim 17. aprila i tada ćemo otkriti koliko je publika zainteresovana da gleda dečiji film u kome su glumci klinci i osobe sa invaliditetom. Nadamo se da ćemo uspeti da porušimo stereotipe, da pomerimo granice i osvestimo veliki broj ljudi“.
