Zapad potpaljuje novi rat kako bi razvukao Rusiju na više frontova
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Pratite nas
U pokušaju da spreči uspešno okončanje ruske specijalne operacije u Ukrajini, a time i sopstveni poraz, Zapad nastoji da razvuče Rusiju na više frontova. Jedan od njih je i na Kavkazu. U tom kontekstu bi trebalo posmatrati i najnovije rasplamsavanje sukoba u Nagorno-Karabahu.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Zbog stranih faktora koji se u Jermeniji i Azerbejdžanu ukrštaju na razne načine, kao i zbog krhkog primirja uspostavljenog u tom regionu nakon četrdesetčetvorodnevnog rata iz 2020, konflikt između Bakua i Jerevana pogodno je tle na kome bi Zapad mogao da pokuša da razvije front preko koga bi Rusija mogla da bude ometana da uspešno okonča specijalnu operaciju u Ukrajini, smatra geopolitičar Srđan Perišić.
Zapadne sile žele rat Azerbejdžana i Jermenije
Pozicija Rusije na Kavkazu jasno je izneta na početku specijalne vojne operacije u Ukrajini – tada je ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao sa zvaničnicima i iz Bakua i iz Jerevana, kada je naglašeno da u Nagorno Karabahu ne sme da se ponovo razbukta sukob, podseća on.
Međutim, i Jermenija, i Azerbejdžan trpe uticaje stranih sila – u slučaju Azerbejdžana, to je Turska, u slučaju Jermenije to je Francuska.
„Ti uticaji nisu dominantni, ali u sveopštem ratu koji se vodi protiv Rusije, oni itekako mogu da iniciraju sukob između Jermenije i Azerbejdžana. Ovaj najnoviji sukob vidim upravo kao delovanje zapadnih elemenata, koji su ovde našli zajednički interes, da se Rusija razvuče i ponovo mora da gasi požar koji izbija na Kavkazu“, smatra Perišić.
Naš sagovornik, kako kaže, nije ubeđen da će se sukob razbuktati – Rusija će, možda povećati broj pripadnika mirovnih snaga na liniji razgraničenja u Nagorno Karabahu. Sasvim je sigurno da Moskva od početka specijalne operacije u Ukrajini sa posebnom pažnjom gleda na region Kavkaza.
Baku je svestan da Rusija u Ukrajini brani i Azerbejdžan
Istoričar Dragomir Anđelković podseća da je Zapad već pokušao da Rusiji napravi probleme u pozadini, organizujući neuspelu obojenu revoluciju u Kazahstanu. Svestan da oni koji rade protiv Rusije, rade i protiv samog Azerbejdžana, Baku manje koristi novonastalu situaciju u Ukrajini, smatra Anđelković. Međutim, verovatno pod uticajem raznih stranih faktora, Azerbejdžan je podstaknut da vrši akcije koje remete ranije zaključene mirovne sporazume.
„Mislim da (azerbejdžanski predsednik Ilham) Alijev shvata koliko je bitka koju Rusija danas vodi bitna za opstanak i njegove države, čak i njegove lične vlasti. Ali, s druge strane, evidentno je da oni koji od Azerbejdžana žele da naprave alternativno gasno izvorište Rusiji, sada vrše pritisak da nešto preduzme i Rusiji napravi probleme u pozadini. Poznajući geopolitičku lukavost Bakua, verovatno je Alijev preduzeo mere da zadovolji takve zahteve, ali neće ići suviše daleko da se ne bi našao na drugoj strani u odnosu na Rusiju“, smatra Anđelković.
Rusija je prvi put javno optužila Azerbejdžan za kršenje primirja u Nagorno-Karabahu jer više nema vremena, ni nerava za nijanse, kao što je imala pre početka specijalne operacije u Ukrajini, navodi on.
Odnosi između Jermenije i Azerbejdžana napeti su otkako su dve bivše sovjetske republike proglasile nezavisnost 1991, zbog regiona Nagrono-Karabah, naseljenog Jermenima, a koji je zvanično teritorija Azerbejdžana. Ovaj region proglasio je nezavisnost uz podršku Jermenije.
Tri decenije, ovaj konflikt bio je zamrznut – do 27. septembra 2020, kada su se vojske Azerbejdžana, Nagorno-Karabaha i Jermenije ponovo sukobile. U ratu koji je trajao 44 dana, Azerbejdžan je uspeo da zauzme oko 300 naselja, a borbe su okončane sporazumom od 10. novembra 2020, uz posredovanje Moskve. Oko 2000 ruskih vojnika poslato je kao mirovne trupe na liniju razgraničenja.
Januara 2021, lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana potpisali su sporazum o razvoju ekonomskih veza i infrastrukture u regionu, a osnovana je i trilateralna komisija za Nagorno-Karabah.
Nedavno je održan i sastanak između šefova diplomatija Azerbejdžana, Jermenije i Rusije o situaciji u Karabahu, na kojem je, kako se navodi u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, dotaknuto i pitanje mirovnog sporazuma između sukobljenih strana.
Ipak, bez obzira na mirovne inicijative, azerbejdžanska vojska je 24. i 25. marta izvršile su četiri napada bespilotnim letelicama na položaje vojske Nagorno-Karabaha, a potom su ušle i u zonu odgovornosti ruskih mirovnih trupa.
