Lepa slatka mala, seks-simbol jugoslovenskog filma, maštala je da igra Antigonu
© Foto : Iz knjige "Čarobna melanholija"Neda Arnerić
© Foto : Iz knjige "Čarobna melanholija"
Pratite nas
Stalno sam se trudila da budem ozbiljnija nego što sam zaista bila. To je problem mladosti. Oni mene stavljaju u kontekst seks-simbola, a ja bih da glumim Antigonu. Hoću i ja da budem ozbiljna glumica i da igram karakterne role. Da budem ružna na filmu, sa debelim obrvama… govorila je velika glumica Neda Arnerić.
Na ove reči podsetila je nedavno objavljena monografija „Neda Arnerić: Čarobna melanholija“ na čijim je koricama crnobela fotografija iz filma „Podne“ sa koje gleda najlepše dečije lice jugoslovenske kinematografije.
Mogla je biti najslavnija filmska plavuša posle Brižit Bardo
Ko je bila lepotica koja bi - da je rođena u Americi - posle Brižit Bardo bila najslavnija filmska plavuša, kako o Nedi beleži Rade Šerbedžija? Kakve su se sve tajne, glumačke i životne, stekle u „Maloj Nedi“, čudesnom biću čija je baskrajna otvorenost bila jedan od njenih ekskluzivnih talenata? Čime se upisala u istoriju filma, pozorišta, televizijskih drama i serija, kako su je videli i kako i danas o njoj misle brojne kolege, reditelji, saradnici – pitanja su na koja ova bogato ilustrovana mogografija, podeljena na osam poglavlja, pokušava da ponudi odgovore.
Za priređivača ove obimne knjige, Anitu Panić, rad na Nedinoj karijeri dugoj pola veka nije bio ni malo lak posao. Posle iskustva sa knjigama posvećenim Petru Kralju („Kralj“) i Mileni Dravić („Ključ snova“), ovom treća u nizu brilijantnih biografija Anita Panić se, kako kaže, odužuje ovim izuzetnim umetnicima.
© Foto : Iz knjige "Čarobna melanholija"Neda Arnerić u filmu "Vreme bez rata"
Neda Arnerić u filmu "Vreme bez rata"
© Foto : Iz knjige "Čarobna melanholija"
„Nedu sam lično poznavala tako da mi je bilo otvoreno polje u razmišljanju kako da pristupim velikom broju biografskih momentata koji zaslužuju pažnju. Monografija ima osam poglavlja, u njima je zastupljeno Nedino filmsko stvaralaštvo, ali po obimu i vrednosti podjednako važno i njeno pozorišno i televizijsko stvaralaštvo. Naime, Neda je već sa 14, 15 godina igrala u Pozorištu 'Boško Buha', u Televiziji Beograd u ozbiljnim dramskim komadima i serijama, tako da je njena karijera kao deteta započela na sva tri umetnička polja. Ipak, ono što je najvažnije za njenu karijeru je film. Prvi put je stala pred kamere sa samo 13 godina u filmu Puriše Đorđevića, a već sa 15, 16 prilično je iskusno igrala u čuvenom mladalačkom hitu 'Višnja na Tašmajdanu'. I od tada se velikom brzinom razvija njena karijera i to ne samo u bivšoj Jugoslaviji, već i u inostranstvu“, podseća Anita Panić.
Skromna, užasavala se termina diva i zvezda
Iako je po popularnosti i omiljenosti bila jugoslovenska Širli Templ, Neda je do kraja života ostala veoma skromna. O tome svedoče sećanja mnogih kolega, ali i jedan susret sa priređivačem ove knjige kojoj je - kada joj je predložila rad na monografiji – Neda rekla: “Misliš li da zaslužujem tako lepu monografiju, kao što je tvoja o Mileni?“ Ta skromnost govori u prilog tvrdnji da je upravo Neda bila poslednja koja je razumevala koliko je velika.
„Radeći na ove tri biografske knjige shvatila sam da što je umetnik veći i što ima veću biografiju, to više sumnja u sebe, u to da li je dovoljno dobar. Takva je bila Milena Dravić, takva je i Neda Arnerić. To je za mene bilo čudesno da neko ko je igrao u Americi, Italiji, Francuskoj sa najpoznatijim rediteljima i glumcima – a Neda je govorila četiri jezika i kao veoma mlada glumica imala je sjajnu međunarodnu karijeru - da posle mnogo godina izgovara upravo tu rečenicu: da li sam dovoljno vredna, da li zaslužujem… Ona je i privatno bila takva, pristupačna, topla osoba, užasavala se te terminologije da je diva, da je velika zvezda… U susretu s njom osećate se kao da je pred vama najbolja drugarica iz detinjstva. Važno je to reći, jer to su ljudi koji su dobili puno nagrada i priznanja u životu, a opet su ostali prisebni, normalni.“
Prijateljstvo važnije od filmske slave
U svom sećanju na Nedu reditelj Miloš Radivojević beleži da su joj ljubav i prijateljstvo bili važniji od filmske slave. On je i autor sintagme „čarobna melanholija“ koja je poslužila za naslov ove monografije.
Sećanja kolega na Nedu Arnerić puna su emocija, o njoj se govori kao o velikom profesionalcu, ali i o tome da je bila jedna od onih zvezda koja nije postavljala nikakve uslove. Tako je portretišu mnogi, poput Miloša Radivojevića, Milana Jelića, Radeta Šerbedžije, Lordana Zafranovića, Dejana Karaklajića, Miodraga Krivokapića…“
„Mogu samo da pretpostavim kakav je bio njen život koji je presečen u 13. godini, kako je izgledalo kada neko ko je devojčica, umesto da preskače lastiš, odjednom ulazi u svet odraslih, putuje po svetu, odlazi na setove i možda u neke hladne hotelske sobe. Njoj se život iz korena promenio i takav će biti do samoga kraja. To, pretpostavljam, ostavlja trajne ožiljke kod svakoga, a pogotovo kod jedne nežne, tanane, senzualne duše kakva je bila Nedina. Miša Radivojević definiše je rečju melanholija, ali iza tog melanholičnog izraza stala je jedna vrlo čvrsta ličnost, neko ko se izborio sa sopstvenim profesionalnim životom, a istovremeno ostao svoj.“
Od lepe, slatke male do ozbiljne dramske glumice
Anita Panić podseća da je put koji je odabrala ta devojčica bio krajnje neizvestan, jer niko ne može unapred znati vodi li on do zvezda ili do trnja.
© Foto : Iz knjige "Čarobna melanholija"Neda Arnerić i Meto Jovanovski u filmu "Prokleti smo Irina"
Neda Arnerić i Meto Jovanovski u filmu "Prokleti smo Irina"
© Foto : Iz knjige "Čarobna melanholija"
„Kod Nede je bilo i jednog i drugog. Ali je ona, uz svu tu njenu čarobnu melanholiju bila jaka ličnost i uspela je da se uzdigne iznad toga da bude seks simbol i slično i da ostvari dve izuzetne dramske uloge u filmovima Lordana Zafranovića. Kad se jednom prilepi ta etiketa lepotice reditelji vam teško daju drugačije uloge i iz drugog faha. Neda je čeznula da bude Antigona, da igra karakterne uloge, ozbiljne dramske likove. Na kraju je uspela i ostvarila preko 40 dramskih rola u pozorištu i na filmu. To „lepa slatka mala“ je tako ostalo iza Nede, uspela je da svoju karijeru uvede u one tokove koje je želela da bi je u zrelim godinama zaista smatrali ozbiljnom dramskom umetnicom.“