Izetbegović: Administrativna reorganizacija Bosne – kršenje Dejtona
© Tanjug / Zoran Žestić
Pratite nas
Predsednik Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović uputio je pismo međunarodnim zvaničnicima u kome navodi da je trenutna administrativna organizacija Bosne i Hercegovine proizašla iz Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i da svaki pokušaj jednostrane reorganizacije znači direktno kršenje mirovnog sporazuma i ugrožavanje mira u stabilnosti.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
On je podsetio da je prethodno uputio pismo predsednik Hrvatskog narodnog sabora (HNS) BiH Dragan Čović koji je nedvosmisleno zapretio da će zbog nemogućnosti da ostvari vlastite političke ciljeve pokrenuti aktivnosti na „administrativnoj reorganizaciji BiH“, preneo je sarajevski portal „Kliks“.
„Administrativna reorganizacija“ koju najavljuje HNS bi se sprovela kroz oživljavanje takozvane Hrvatske Zajednice Herceg-Bosne, koja je egzistirala tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu, naveo je on i dodao da je političko i vojno rukovodstvo tzv. Herceg-Bosne pred Haškim tribunalom osuđeno za udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem stvaranja etnički čiste hrvatske teritorije u BiH.
Čović u pismu, kaže Izetbegović, takođe, preti i blokadom održavanja Opštih izbora predviđenih za oktobar 2022. godine, što očigledno planira sprovesti preko kadrova HDZ-a u državnim institucijama.
Bojkot izbora je jedan od demokratskih načina da se iskaže lično nezadovoljstvo i na njega svako ima pravo, ono na šta niko nema pravo je opstruisanje i blokada izbora, jer je to neustavno i nezakonito delovanje, naglasio je on.
Ostatak pisma prepun je neistina, proizvoljnih i zlonamernih tumačenja, poput tvrdnje o „unitarizaciji i želji da se stvori bošnjačka nacionalna država“, za koju Čović često koristi i termin „islamska država“, uzdajući se u solidarnost islamofobičnih krugova u Evropi.
Predsednik Hrvatskog narodnog sabora (HNS) i lider HDZ BiH Dragan Čović uputio je 23. marta pismo brojnim evropskim zvaničnicima i članovima Upravnog odbora Veća za implementaciju (PIC), kao informaciju o nedavnim pregovorima o izbornoj reformi i, kako je naveo, „propuštenoj prilici da se celovitim dogovorom stabilizuju međunacionalni odnosi u BiH“.
Čović je u pismu izrazio duboko uverenje da bi održavanje legitimnih i pravičnih izbora označilo kraj duboke političke krize u BiH, posebno u Federaciji.
Ukazao je da je pregovarački proces, kako navodi, ogolio drugačije uloge i ciljeve pojedinih aktera.
„Ne radi se, dakle, o legitimnom 'maksimalističkom zahtevu', kako često možemo čuti, već o opasnom činu neprijateljstva prema hrvatskom konstitutivnom narodu, kojeg žele da svedu na status nacionalne manjine“, naveo je Čović.
Podsetio je da su i pojedini bošnjački pregovarači izrazili zabrinutost zbog takvog zahteva, što ukazuje na pogubnost sličnih malignih predloga za bošnjačko-hrvatske odnose.
„Hrvatski konstitutivni narod zahteva i nastaviće da zahteva da se njihova ustavna jednakopravnost u praksi poštuje kroz izbor legitimnih političkih predstavnika i učestvovanje u institucijama i procesima zajedničkog odlučivanja. Ta očekivanja ne smeju da budu shvaćena kao privilegija, već kao osnovno nacionalno pravo koje vredi i za ostala dva konstitutivna naroda“, naveo je Čović u pismu međunarodnim zvaničnicima, preneli su sarajevski mediji.
S druge strane, navodi, da je hrvatska stranaka pokazala želju za postizanje bolnog kompromisa, stavljajući zajednički interes ispred nacionalnog, a u ime stabilnosti BiH.
Naveo je da su prošlonedeljni pregovori potvrdili da je jedina prepreka postizanju sporazuma odsutnost političke volje i želja za unitarizaciju Federacije BiH i stvaranje bošnjačke nacionalne države.
Čović je, između ostalog, naveo i da izražava duboku zabrinutost zbog toga što zahtev Stranke demokratske akcije za ukidanje zakonodavnih ovlašćenja Doma naroda Parlamenta Federacije BiH nije naišao na osudu, nego na delimičnu podršku pojedinih aktera, prenosi Tanjug.
