Krađa kablova i pod naponom, može li striktna primena zakona da spreči takve situacije
© Sputnik / Pavel Lisicыn
/ Pratite nas
Krađa kablova često je ostavljala ne samo građane bez struje i interneta, nego i čitave mostove bez osvetljenja. Krađe ne donose samo štetu, nego mogu da budu i opasne po život.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Slučaj u kojem je nedavno na stanici u Topčideru lopov povređen tako što je doživeo strujnu udar dok je pokušavao da ukrade kabl koji je bio pod naponom, ponovo je skrenuo pažnju na to da lopovi kradu sve što je moguće odneti i prodati kao sekundarnu sirovinu.
„Skoro 150 puta je pokušana ili realizovana krađa delova železničke infrastrukture, prvenstveno kada je reč o elektrotehničkoj infrastrukturi i zbog toga smo tokom prošle godine morali da uvedemo u dužini od 150 kilometara srpskih pruga lagane vožnje“, kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice.
Prema njegovim rečima, to znači da su zbog pokušaja krađa kablova, delova kontaktne mreže ili kolosečnog pribora morali da uvedu lagane vožnje, uspore saobraćaj, smanje brzine putničkih i teretnih vozova i to su sve posledice sa kojima se infrastruktura svakodnevno susreće.
S obzirom na to da bi krađa nekog vitalnog dela na pruzi kojom se vozovi kreću brzinom od 200 kilometra na sat mogle izazvati teške posledice u železnicama kažu da bi trebalo da striktna primena zakona koji ove krađe tretira kao ozbiljno krivično delo spreči takve situacije.
„Sud ima mogućnost da kazni ta lica od tri meseca do pet godina. Ako dođe do većih oštećenja infrastrukture, većeg ugrožavanja bezbednosti železničkog saobraćaja ili ljudskih života previđena kazna je od jedne do osam godina, a ako neka osoba nastrada kazna može da bude od dve do 12 godina“, objašnjava Stanisavljević, prenosi RTS.
Zbog otkupne cene bakra koja se trenutno kreće od 600 do 800 dinara za kilogram sve više je onih koji ga skupljaju a među njima je dosta onih koji ga kradu. Čak i veliki reciklažni centri teško mogu da utvrde poreklo metala koje donose fizička lica.
„Mi na samom otkupnom mestu ne možemo da izvršimo kontrolu i proveru da li je roba ukradena ili ne. Poštujemo sve pozitivne propise i zakone Republike Srbije što podrazumeva da kada vršimo otkup od fizičkih lica prilikom primopredaje robe on su dužni da daju fotokopiju dokumenta i potpišu izjavu da roba nije ukradena. I od pravnih i fizičkih lica od početka marta smo otkupili oko 2.000 tona sekundarnih sirovina, od toga oko 60 tona od fizičkih lica“, kaže Miloš Koprivica iz „Eko unije SN“.
Koje razmere mogu da dostignu ove krađe najbolje ilustruje primer kada je ukradena cela trafostanica na novobeogradskoj strani mosta na Adi zbog čega je most mesecima bio neosvetljen.
Od 11 trafoa na trasi obilaznice od Pupinovog mosta do Pančevačkog puta pre nekoliko godina opljačkano je 10.
Direkcija za izgradnju grada je obnovu platila više od 30 miliona dinara. Zanimljivo je da ove trafoe još uvek niko neće da preuzme.
