Ne zaboravljamo: Potresne fotografije 23 godine nakon bombardovanja NATO-a
Stručnjaci Vojske Jugoslavije 28. marta 1999. proveravaju olupinu oborenog „nevidljivog“ F-117 aviona u selu Buđanovci, Pilota je u dobrom stanju spasila borbena spasilačka ekipa, a američki zvaničnici rekli su da ne znaju uzrok nesreće.
Biciklista ispred mosta u Varvarinu, koji je srušen tokom vazdušnih udara NATO-a na Jugoslaviju. Fotografija je od 1. avgusta 1999. godine. Nemački savezni sud je u četvrtak, 2. novembra 2006. presudio da žrtve vazdušnog napada NATO-a na srpski grad Varvarin tokom rata 1999. ne mogu tražiti odštetu od nemačke vlade. Grupa od 35 podnosilaca zahteva tražila je odštetu od najmanje 530.000 evra zbog napada na most u Varvarinu 30. maja 1999. godine, u kome je 10 ljudi ubijeno, a 17 povređeno.
Plamen jugoslovenske vojne rakete osvetlio je horizont Beograda nakon što su krstareće rakete i ratni avioni NATO-a napali zemlju kasno u sredu, 24. marta 1999. pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Britanska oklopna vozila kreću sa poligona Petrovac u Makedoniji u četvrtak 10. juna 1999. Nakon 11 nedelja razornog bombardovanja, NATO je obustavio savezničku vazdušnu kampanju kada je potvrdio da su jugoslovenski konvoji počeli da se povlače sa Kosova kao deo mirovnog sporazuma koji su potpisali srpski i zapadni generali za okončanje sukoba na Balkanu, otvarajući tako put mirovnim trupama NATO-a da uđu na Kosovo.
Oko 1.500 demonstranata u centru Nirnberga u Nemačkoj, u subotu, 27. marta 1999. protestovalo je protiv NATO bombardovanja Jugoslavije. Demonstranti sa naslikanim jugoslovenskim zastavama na licima, zahtevali su hitno zaustavljanje bombardovanja.
Izbeglice sa Kosova iz Peći sede ispred fabrike u centru za izbeglice u Rožajama u Crnoj Gori, utorak, 30. mart 1999. Hiljade ljudi odlaze sa Kosova nakon povlačenja posmatrača OEBS-a. Vlasti Crne Gore tada saopštavaju da je u poslednja tri dana stiglo preko 17.000 izbeglica.
Krstareća raketa „tomahavk“ lansirana sa pramca krstarice američke mornarice „USS Filipin si“ na ciljeve širom Jugoslavije, 24. mart 1999. Krstarica je, ploveći Jadranskim morem kod obale Hrvatske, učestvovala u operaciji koju je vodio NATO.
Američki bombarder B-52 se postavlja na pistu dok drugi poleće iz vazduhoplovne baze RAF u Ferfordu, 85 milja zapadno od Londona, u ponedeljak, 29. marta 1999. B-52 korišćeni su u NATO bombardovanju Jugoslavije. Dok su etnički Albanci preplavljivali Kosovo, NATO se utrkivao sa vremenom kako bi razbio srpske vojne jedinice i ublažio ono što su zvaničnici rekli da brzo postaje najgora humanitarna katastrofa u Evropi od Drugog svetskog rata.
Pogled iz vazduha na ruševine fabričkog kompleksa u Čačku u utorak, 30. marta 1999. Fabrika je pogođena sa četiri projektila tokom vazdušnih napada NATO-a u ponedeljak uveče. Fabrika je takođe gađana u vazdušnim napadima dan pre.
Oštećena fabrika vojnih aviona u Pančevu, četvrtak, 25. mart 1999. Ratni avioni i projektili NATO-a gađali su Jugoslaviju u sredu uveče, udarajući kasarne, elektrane i sisteme protivvazdušne odbrane.
Vozači se odmaraju pored parkiranih automobila u beskrajnim redovima ispred beogradskih benzinskih pumpi u sredu, 24. marta 1999. Nakon što je NATO objavio da je spreman da pokrene kaznene vazdušne napade nakon što je Beograd odbacio sporazum za Kosovo koji je sponzorisala međunarodna zajednica, benzin je preusmeren na vojne potrebe sa ograničenim zalihama za opštu populaciju.
Etničke albanske izbeglice sa Kosova kreću ka makedonskoj granici u blizini sela Blace, 25 km severozapadno od Skoplja, Makedonija u ponedeljak, 29. marta 1999. Krhku stabilnost Makedonije ugrozio je i priliv izbeglice iz susednog Kosova i njena uloga domaćina za 12.000 NATO vojnika.
Plamen od eksplozije osvetljava horizont Beograda u blizini elektrane nakon što su krstareće rakete i ratni avioni NATO-a napali Jugoslaviju kasno u sredu, 24. marta 1999. kao odgovor na neuspeh Jugoslavije da potpiše sporazum o problematičnoj južnoj pokrajini Kosovo.
Žena sa Kosova vodi svoju uplakanu decu iz Peći snežnim putem ka Crnoj Gori u sredu, 31. marta 1999. Hiljade izbeglica nastavljaju da izlivaju iz zaraćene pokrajine i kroz nacionalnu i regionalnu granice. NATO je u sredu odlučio da eskalira svoje bombardovanje Jugoslavije pošto je napad dostigao jednonedeljnu granicu.
Stručnjaci Vojske Jugoslavije 28. marta 1999. proveravaju olupinu oborenog „nevidljivog“ F-117 aviona u selu Buđanovci, Pilota je u dobrom stanju spasila borbena spasilačka ekipa, a američki zvaničnici rekli su da ne znaju uzrok nesreće.
Biciklista ispred mosta u Varvarinu, koji je srušen tokom vazdušnih udara NATO-a na Jugoslaviju. Fotografija je od 1. avgusta 1999. godine. Nemački savezni sud je u četvrtak, 2. novembra 2006. presudio da žrtve vazdušnog napada NATO-a na srpski grad Varvarin tokom rata 1999. ne mogu tražiti odštetu od nemačke vlade. Grupa od 35 podnosilaca zahteva tražila je odštetu od najmanje 530.000 evra zbog napada na most u Varvarinu 30. maja 1999. godine, u kome je 10 ljudi ubijeno, a 17 povređeno.
Plamen jugoslovenske vojne rakete osvetlio je horizont Beograda nakon što su krstareće rakete i ratni avioni NATO-a napali zemlju kasno u sredu, 24. marta 1999. pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Britanska oklopna vozila kreću sa poligona Petrovac u Makedoniji u četvrtak 10. juna 1999. Nakon 11 nedelja razornog bombardovanja, NATO je obustavio savezničku vazdušnu kampanju kada je potvrdio da su jugoslovenski konvoji počeli da se povlače sa Kosova kao deo mirovnog sporazuma koji su potpisali srpski i zapadni generali za okončanje sukoba na Balkanu, otvarajući tako put mirovnim trupama NATO-a da uđu na Kosovo.
Oko 1.500 demonstranata u centru Nirnberga u Nemačkoj, u subotu, 27. marta 1999. protestovalo je protiv NATO bombardovanja Jugoslavije. Demonstranti sa naslikanim jugoslovenskim zastavama na licima, zahtevali su hitno zaustavljanje bombardovanja.
Izbeglice sa Kosova iz Peći sede ispred fabrike u centru za izbeglice u Rožajama u Crnoj Gori, utorak, 30. mart 1999. Hiljade ljudi odlaze sa Kosova nakon povlačenja posmatrača OEBS-a. Vlasti Crne Gore tada saopštavaju da je u poslednja tri dana stiglo preko 17.000 izbeglica.
Krstareća raketa „tomahavk“ lansirana sa pramca krstarice američke mornarice „USS Filipin si“ na ciljeve širom Jugoslavije, 24. mart 1999. Krstarica je, ploveći Jadranskim morem kod obale Hrvatske, učestvovala u operaciji koju je vodio NATO.
Američki bombarder B-52 se postavlja na pistu dok drugi poleće iz vazduhoplovne baze RAF u Ferfordu, 85 milja zapadno od Londona, u ponedeljak, 29. marta 1999. B-52 korišćeni su u NATO bombardovanju Jugoslavije. Dok su etnički Albanci preplavljivali Kosovo, NATO se utrkivao sa vremenom kako bi razbio srpske vojne jedinice i ublažio ono što su zvaničnici rekli da brzo postaje najgora humanitarna katastrofa u Evropi od Drugog svetskog rata.
Pogled iz vazduha na ruševine fabričkog kompleksa u Čačku u utorak, 30. marta 1999. Fabrika je pogođena sa četiri projektila tokom vazdušnih napada NATO-a u ponedeljak uveče. Fabrika je takođe gađana u vazdušnim napadima dan pre.
Oštećena fabrika vojnih aviona u Pančevu, četvrtak, 25. mart 1999. Ratni avioni i projektili NATO-a gađali su Jugoslaviju u sredu uveče, udarajući kasarne, elektrane i sisteme protivvazdušne odbrane.
Vozači se odmaraju pored parkiranih automobila u beskrajnim redovima ispred beogradskih benzinskih pumpi u sredu, 24. marta 1999. Nakon što je NATO objavio da je spreman da pokrene kaznene vazdušne napade nakon što je Beograd odbacio sporazum za Kosovo koji je sponzorisala međunarodna zajednica, benzin je preusmeren na vojne potrebe sa ograničenim zalihama za opštu populaciju.
Etničke albanske izbeglice sa Kosova kreću ka makedonskoj granici u blizini sela Blace, 25 km severozapadno od Skoplja, Makedonija u ponedeljak, 29. marta 1999. Krhku stabilnost Makedonije ugrozio je i priliv izbeglice iz susednog Kosova i njena uloga domaćina za 12.000 NATO vojnika.
Plamen od eksplozije osvetljava horizont Beograda u blizini elektrane nakon što su krstareće rakete i ratni avioni NATO-a napali Jugoslaviju kasno u sredu, 24. marta 1999. kao odgovor na neuspeh Jugoslavije da potpiše sporazum o problematičnoj južnoj pokrajini Kosovo.
Žena sa Kosova vodi svoju uplakanu decu iz Peći snežnim putem ka Crnoj Gori u sredu, 31. marta 1999. Hiljade izbeglica nastavljaju da izlivaju iz zaraćene pokrajine i kroz nacionalnu i regionalnu granice. NATO je u sredu odlučio da eskalira svoje bombardovanje Jugoslavije pošto je napad dostigao jednonedeljnu granicu.
