Bajatović: Kad bi EU uvela sankcije na ruski gas, dogodila bi se apokalipsa /video/
21:32 24.03.2022 (Osveženo: 21:37 24.03.2022)
© Sputnik / Radoje Pantović
Pratite nas
Ako bi EU uvela sankcije na kupovinu ruskog gasa, usledio bi apokaliptični scenario. Srbija ne bi trebalo da ima bilo kakav problem sa snabdevanjem gasom, ukoliko se u obzir uzmu ekonomski interesi i ugovori. Međutim, problem je što političari sa Zapada donose iracionalne odluke, kaže u intervjuu za Sputnjik, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Za mogućnost donošenja iracionalne odluke kojom bi bio uveden embargo na kupovinu nafte i gasa iz Rusije, sagovornik glavne urednice Sputnjika Srbija Ljubinke Milinčić i, kako kaže, odsecanje grane na kojoj Evropa sedi, krivi antirusku histeriju koja je zavladala na Zapadu.
Apokalipsa u najavi – za sve je kriva antiruska histerija
„Histerija koja je proizvedena u Evropi i SAD ima više ciljeva. Pogledajte tu mržnju – izbacuju se ruski studenti, oduzima se privatna imovina… Kad se napravi takva histerija možete da donesete odluku kakvu god hoćete. Možete da donesete nelogičnu političku odluku i da je pravdate svom stanovništvu mržnjom prema nekoj zemlji“, ističe Bajatović.
Saglasnosti o uvođenju sankcija na ruske energente u okviru EU nema. Barem je tako izgledao sastanak šefova diplomatija država članica EU u ponedeljak – dok se pribaltičke republike, uz Francusku i Irsku, nervozno zalažu za zabranu kupovine ruske nafte i gasa po ubrzanom postupku, države poput Nemačke, Holandije i Mađarske nisu baš rade da podrže takvu odluku.
Nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok izjavila je da pitanje embarga na uvoz nafte nije pitanje želje da se sankcije uvedu, već se radi o pitanju koliko države zavise od ruskih energenata.
„Nemačka je veliki uvoznik, ali ima i drugih država članica koje ne mogu da sutra zaustave uvoz nafte. Da možemo, učinili bismo to automatski“, rekla je Berbokova. Ona se založila za postepeno smanjenje zavisnosti od energenata koji dolaze iz Rusije.
Nemoguće je odjednom zavrnuti slavinu za gas u Evropi
Prema Bajatovićevim rečima, pitanje snabdevanja naftom daleko je jednostavnije od pitanja snabdevanja gasom – proizvodnju nafte može da poveća neka druga zemlja, nafta može da se skladišti i da se tako nadoknadi deficit na tržištu. Uz to, nafta je lakša za transport.
„Količine gasa ne mogu da se nadoknade. Ne postoji toliko brodova, čak i da neko može da ga proizvede – 25 odsto energetskog miksa u Evropi čini gas. Evo, neka Amerikanci maksimalno povećaju isporuke, da se angažuje maksimalno sve što je moguće, da se Katar odrekne Kine (u šta sumnjam), mi opet nemamo dovoljne količine. Suština je da se količine ruskog gasa na srednji rok, na period od pet do sedam godina, ne mogu nadoknaditi uključivanjem nikakvih drugih energetskih izvora“, kategoričan je Bajatović.
Koliko je pitanje snabdevanja gasom u Evropi komplikovano, Bajatović potkrepljuje primerom prošlog sastanka šefova evropskih diplomatija – tada je ideja bila da se cena gasa ograniči i da se gasom trguje na berzi.
„Ali, onda su shvatili da se u Kini mnogo više plaća, pa će i inače ostati bez gasa. U ovom trenutku sve je oslonjeno na politiku, kojom upravlja proizvedena histerija. Medijski rat ogromnih razmera podstiče tu histeriju“, smatra Bajatović.
Ministri spoljnih poslova država članica EU najavili su da će odluka o uvođenju embarga na ruske energente biti doneta kasnije, a najavljeno je i da će američki predsednik Džozef Bajden doći u Brisel na razgovore sa trideset šefova država i vlada članica EU, NATO i G7. Ipak, Bajatović je uveren da će odluka o embargu biti prolongirana i da će razgovori trajati.
„Nemoguće je odjednom zavrnuti gasnu slavinu i u Nemačkoj, i u Mađarskoj, i u Slovačkoj, pa ako hoćete i u Poljskoj i u Turskoj, a možemo da pričamo i o Srbiji i Bugarskoj“, kaže Bajatović.
Zašto Evropa želi da kazni Srbiju
Turski i Balkanski tok doneli su razvojnu šansu Srbiji i regionu – ako se pogledaju količine gasa kojim raspolažu Srbija, Bugarska i Mađarska, ukoliko bude uveden embargo na isporuke gasa iz Rusije, biće to sečenje grane na kojoj sedimo, objašnjava Bajatović. Bila bi to politička odluka o kažnjavanju ove tri zemlje.
Srbija je vojno neutralna i spremna za stvaranje regionalnog mira; pružila je ruku okolnim državama, podseća Bajatović. Sa druge strane, iz Evrope stalno stižu novi i novi uslovi, poput toga da treba zaboraviti na Dejtonski sporazum ili da su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije.
„Da, oni misle da kazne Srbiju i veliko je pitanje zašto je to tako. To se podvodi pod nekakve principe koje obično proklamuju evropski činovnici, a čini mi se da ih u njihovim zemljama ne poznaju. Ali oni dolaze ovde i pritiskaju nas. Međutim, ako smo mi u Srbiji odgovorna politička elita, moramo da vodimo računa da zaštitimo nacionalne interese Srbije. Mi ne smemo da uvedemo sankcije Rusiji, jer ako ostanemo bez ijedne karte na stolu, plašim se da ćemo biti u nevolji“, izričit je Bajatović.
Sa druge strane, dodaje on, za Srbiju će biti veoma teško da održi neutralan položaj. Pri tome, kako kaže, ne misli na vojnu neutralnost, već da Srbija politiku vodi u skladu sa svojim nacionalnim interesima.
„Mislim da nam to neće dozvoliti. Čak i ekonomski rast Srbije smeta. Šta su rekli? Nećete da uvedete sankcije Rusiji, otići će svi investitori. Pa, ako prekinete dovod gasa, investitori će opet otići. Pa čak i prebrzo uvođenje zelene agende vodilo bi dužničkom ropstvu“, ističe Bajatović.
Sagovornik Sputnjika podseća da još uvek nije završena gasovodna interkonekcija Grčka-Bugarska, kao ni skladište gasa u Aleksandropolisu. Uz to i nema dovoljno količina gasa iz Azerbejdžana. Azerbejdžan, pri tome, izvozi onoliko gasa koliko uveze iz Rusije i niko ne zna šta bi se dogodilo ukoliko bi Moskva zabranila izvoz gasa. Čak i da cene gasa ostanu visoke, da američki tečni gas postane konkurentniji, kao da se izgradi dovoljan broj brodova da se preveze, na period od pet do sedam godina, ne može da se dobije dovoljno gasa iz SAD, uveren je Bajatović.
„Sa druge strane, nisam siguran da je Evropi u interesu da se toliko odupre Rusiji da zavisi od Amerike. Jer Amerika želi da podigne svoju ekonomiju koja je u padu, želi da održi svoju vojnu industriju i svoje trupe u Evropi“, napominje on.
Ruska intervencija je iznuđena
Reakcija Rusije u Ukrajini je, prema Bajatovićevim rečima, iznuđena.
„Ne volim što se to desilo. Ukrajinci su naša braća. To je rat dva bratska naroda, dva pravoslavna naroda. Ali, šta smo mislili da će se desiti kada u Ukrajini na vlast dođu fašisti? Ako Rusija išta ne trpi, onda je to fašizam. Nadao sam se da će Evropa reći da na vlasti ne mogu da budu fašisti. Nažalost, nije“, ocenjuje Bajatović.
Pojam nepodeljene bezbednosti zaboravljen je, dodaje on, a niko sa Zapada nije želeo da razgovara sa Rusijom.
„Čim niko nije želeo da o tome razgovara, neko želi nove granice sa Rusijom, gde će zapadni svet oterati Rusiju. Niko nije zapamtio šta je Putin govorio 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji; niko ga nije čuo. Sada Rusija ima evroazijsku strategiju. najvažniji razvojni program u Rusiji bio je dalekoistočni proigram. Znači, oni su diversifikovali finansijske i savezničke rizike. Neko je procenio da je sada vreme da se ono dokle je stigao NATO proglasi zapadnim svetom i tu može biti samo jedna istina, samo jedna priča, samo jedna mogućnost. A Rusiju treba prepustiti sebi i Aziji“, kaže Bajatović.
Pri tome, trebalo bi napraviti stalni poligon za iscrpljivanje Rusije – kada to nije uspelo sa Bliskim Istokom ili Turskom, sada se pokušava sa Ukrajinom. Od svega toga, najmanje koristi i najviše štete, prema Bajatovićevim rečima, imaće sami Ukrajinci.
On podseća na reči ruskog predsednika Vladimira Putina da će, ukoliko na vreme ne bude dovoljno diplomatske mudrosti, Ukrajina izgubiti svoju državnost.
„Ne bih želeo da se to desi“, zaključuje Bajatović.
