Amerika proširila sankcije protiv Rusije: Na udaru Državna duma, odbrambena preduzeća
14:48 24.03.2022 (Osveženo: 15:25 24.03.2022)
© Sputnik / Maksim Blinov
Pratite nas
Sjedinjene Američke Države uvele su nove sankcije ruskim pravnim i fizičkim licima, uključujući rusku Državnu dumu, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Uprava za kontrolu stranim aktivama Ministarstva finansija SAD uvodi sankcije protiv Državne dume Rusije i njenih 328 članova zbog učešća u Putinovom ratu“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo finansija SAD podseća da je Donji dom ruskog parlamenta usvojio apel ruskom predsedniku Vladimiru Putinu sa zahtevom da prizna nezavisnost DNR i LRN. Američke vlasti tvrde da je naknadno priznanje republika Donbasa „trik kako bi se opravdalo uvođenje ruske vojske u Ukrajinu“.
Na udaru novih američkih sankcija su i direktor „Sberbanke“ German Gref, korporacija „Taktičko raketno naoružanje“ i njen generalni direktor Boris Obnosov, kao i niz preduzeća koja su povezana sa tom kompanijom.
Na „crnoj listi“ je i jedno rusko plovilo – jahta ruskog biznismena Genadija Timčenka – „Lena“.
Ograničenja se uvode protiv 48 ruskih preduzeća kojima će biti uskraćeni zapadni tehnološki i finansijski resursi.
Takođe, novim sankcijama podležu i sve vrste transakcija sa zlatom, povezane sa Centralnom bankom Rusije.
„Te instrukcije jasno daju do znanja da su bilo kakve transakcije sa zlatom koje su povezane sa Centralnom bankom Rusije, pokrivene postojećim sankcijama“, precizirano je u saopštenju Ministarstva.
Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu. Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
Kao odgovor na vojnu operaciju, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se Rusija za njih unapred pripremala. Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom koje joj Zapad stvara.
