Posledice NATO agresija na SR Jugoslaviju osećaju se i u Ukrajini
Pratite nas
Konflikt u Ukrajini je dokaz da posledice NATO agresije na Srbiju, koja je bila presedan, ne prestaju ni posle 23 godine. Dok god postoji ovakav NATO kao agresivna organizacija, mi ćemo imati pretnju bezbednosti na čitavom Evroazijskom prostoru, a samim tim i u svetu, ocenio je prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Obeležavajući 23 godine od NATO agresije na Srbiju, koja je započela 24. marta 1999. i trajala 78 dana, tokom kojih je stradalo oko 4.000 ljudi, od kojih 89 maloletne dece, a teže ranjeno 6.500, Evroazijski bezbednosni forum je i ove godine na Okruglom stolu okupio stručnjake različitih oblasti koji su ukazali na posledice agresije koje ne blede.
Posledice NATO agresije na Srbiju ne prestaju
Da je od agresije na SR Jugoslaviju NATO teror konstanta pokazao je, kaže Kovač, rusko-ukrajinski oružani konflikt, što je i bila posebna tema Okruglog stola.
„Mislim da je veoma argumentovana tvrdnja da je NATO pre imao motiv da se raspusti Varšavski ugovor, potom da razbije Sovjetski savez kao državu, a pošto ni to nije bilo dovoljno, širio se na istok. Instrumentalizovao je Ukrajinu, kao i mnoge druge države na istoku Evrope da budu toliko rusofobne da su spremne da sa svojim nacionalnim kapacitetima učestvuju u sukobu sa Ruskom Federacijom“, kaže Kovač za Sputnjik.
Opšti je, kaže on, zaključak da je čitavu tu instrumentalizaciju napravila Amerika zajedno sa Velikom Britanijom, a da su ih druge zemlje NATO-a i EU samo servilno sledile.
„I kada se završi ovaj konflikt neće prestati pretnja u Evropi. Podizanje neke gvozdene zavese neće biti rešenje za bezbednost Evrope i dok god NATO postoji kao takav, agresivna organizacija sa ciljem razbijanja Ruske Federacije, mi ćemo imati pretnju bezbednosti na čitavom Evroazijskom prostoru, a samim tim i u svetu“, ocenio je predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma.
Pokušaj da SAD zadrže dominaciju
SAD koristeći NATO nastoji da zadrže dominaciju u svetskom poretku
© AP Photo / Virginia Mayo
Profesor dr Božidar Forca, načelnik Katedre bezbednosti na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta UNION-Nikola Tesla u Beogradu je, takođe, ocenio da su agresijom na SRJ, ali i na druge zemlje, SAD uz NATO - njihovu polugu moći, nastojali da zadrže dominaciju u svetskom poretku nakon Hladnog rata.
Svaki od tih sukoba s pravnog aspekta je presedan, ali kada to učini druga velika sila, kao što je to učinila Rusija 2008. godine intervencijom u Gruziji, onda se takav postupak imenuje kao flagrantno kršenje međunarodnog prava, konstatovao je on.
Kovač je sa žaljenjem primetio da vodeće zemlje NATO-a i dalje pritiskaju Srbiju da kroz institucije ne dođe do pokazatelja koji bi na osnovu istraženih posledica NATO agresije predstavljali podlogu za pokretanje postupaka protiv te alijanse.
Na tome je, kako je napomenuo, puno učinio, kako kod nas, tako i animirajući međunarodnu javnost, advokat Srđan Aleksić.
Pravni osnov za tužbu protiv NATO
I sam učesnik skupa, Aleksić se osvrnuo na pravni osnov tužbi koje je podneo protiv NATO-a za naknadu štete vojnicima, oficirima i policajcima koji su oboleli od karcinoma jer su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma koje je koristio NATO. Posle prve tužbe podnete Višem sudu u Beogradu, 19. januara 2021. godine usledile su do sada još četiri.
Između više materijala koji su poslužili za pravni osnov za tužbu protiv NATO-a, on je posebno ukazao na više od 180 presuda u Italiji po sličnim tužbama advokata Anđela Tartalje, koji je zastupao obolele italijanske vojnike koji su bili na Kosovu i Metohiji, na teritoriji koja je bombardovana osiromašenim uranijumom.
Na pitanje da li očekuje da se posle 23 godine predstavnici NATO-a konačno nađu pred licem pravde, on je optimista.
Posledice NATO agresije na Srbiju se vide u Ukrajini koju su SAD i NATO instrumentalizovali zarad postizanja svojih ciljeva
© AFP 2023 / YURIY DYACHYSHYN
Konačno pred licem pravde
„Očekujem da se što pre zakaže ročište i da Ministarstvo pravde dostavi tužbu NATO-u i da izvedemo dokaze i da tužbeni zahtev bude usvojen i da NATO naknadi štetu vojnicima, oficirima i policajcima koji su boravili na Kosovu i Metohiji, na isti način kao što je i italijanski sud usvojio odštetni zahtev advokata Anđela Tartalje koji je takođe advokat u našim predmetima jer je upisan u advokatsku komoru Niša i sada je advokat Advokatske komore Srbije“, kaže Aleksić za Sputnjik.
On je podsetio da je za njega bitno da NATO primi tužbu o kojoj u roku od 30 dana mora da se izjasni, ali i ako to ne učini sud može nesmetano da radi, zakaže ročište i da budu izvedeni svi dokazi. Tužbenim zahtevom je tražena naknada štete od minimum 100.000 evra za svakog obolelog od kancera.
Primarijus prof. dr Alek Račić iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, konstatovao je da NATO agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine nikada nije priznao kao takvu, već je punih 23 godine naziva humanitarnom intervencijom. Time, kako, smatra, namerno zaobilazi mogućnost da se zbog klasičnih ratnih dejstava, formira pitanje ratne odštete. Direktna šteta iznosi 105 milijardi dolara i po njegovom predlogu treba je potraživati od svake članice NATO prema broju naleta koju njeni avioni imali nad teritorijom SR Jugoslavije.
Poligon za probu novog oružja
A po oceni dr Mirjane Anđelković Lukić, inženjera tehnologije i višeg naučnog saradnika Vojnotehničkog instituta u Beogradu, teritorija SR Jugoslavije 1999. godine je upravo bila poligon za isprobavanje novih vojnih sredstava NATO alijanse, pre svega SAD.
To je učinjeno sa stelt avionom B-2; modernizovanim MK bombama opšte namene, uvođenjem bombe JDAM koje su se na prostorima SRJ masovno korišćene bacanjem sa stelt aviona, kao i bombama za zamračivanje, takozvanim „mekim bombama“ koje su bacane na elektroenergetski sistem SR Jugoslavije i izazivale nestanak struje.
